Legendarni francuski golman Stiv Mandanda (41) objavio je autobiografiju "Dan posle" u kojoj je otkrio da se borio sa teškom depresijom nakon što je objavio kraj karijere. On je bio deo reprezentacije koja se popela na krov sveta 2018. godine, imao je karijeru dugu 25 godinea, odigranih pregršt važnih mečeva u svojim nogama, ali je najtežu bitku vodio van terena.
U Marseju je doživeo vrhunac slave, branio je na 613 utakmica, dok je u Ligi 1 zabeležio 555 nastupa. Za reprezentaciju Fracuske je branio 35 puta, a osim titule svetskog šampiona, bio je i deo generacije koja je sigla do finala 2022. godine. Kopačke o klin je okačio prošlog leta u opremi Rena, a sada su u javnost isplivali odlomci biografije u kojoj je opisao osećaj nemoći kada je shvatio da je sa fudbalom gotovo.
"Već nedeljama gotovo ništa nema ukusa. Jul je, sam sam, vruće je, prozor je poluotvoren, Ren usred leta. Ljuljam se poput klatna. Dani su mi beskrajni i prazni. Bez energije. Bez smisla. Je li ovo zaista ta 'mala smrt'? Nisam dobro", stoji u potresnoj ispovesti.
"Ne radim ništa, apsolutno ništa. Dobro, lažem, jutros sam sa prijateljem igrao padel. On ima posao. Što će biti sa mnom? Šta da radim sa svojim životom, sa svojim danima? Tonem u tišini. Nisam želeo da zauvek stanem, predobro sam znao koliko sam voleo taj život. Nezaposlen sam, ležim na kauču i ne znam šta čekam, ne znam šta želim. Ništa mi se ne radi."
Bivši golman Marseja u knjizi detaljno opisuje prazninu koja je nastala u njegovu životu kada je shvatio da više ne mora na treninge, da nema rutine, da zna kako da živi bez fudbala...
"Nemam više raspored, nikakav ritam, nikakve obaveze, ništa. To je katastrofa, sve posmatram sa strane. Ništa mi se u mom životu trenutno ne sviđa. Mislim da sam nesrećan. U svakom slučaju, izgubljen sam. Nemam više nikakve orijentire. Nemam više svoja dva gola i fudbal ispred sebe. Nemam više svlačionicu, kapetansku traku, poglede, reči, šale, saigrače, naše kafe, razgovore, pripreme, avione, specifične treninge, videoanalize, odmore... Šta se događa u praznini meseca jula? Kako se prelazi na dobru stranu?", napisao je Francuz.
"Nisam dobro"
Znao je da nije jedini koji se suočio sa ovakvim problemima po završetku karijere, ali vreme je prolazilo, a on nije znao kako da krene dalje.
"Nisam radio apsolutno ništa, do te mere da sam izgubio pojam o danima, kao leti na odmoru kad svi dani postanu isti. Nisam bio dobro Možda sam mogao drugačije upravljati ovim krajem. Možda sam ga mogao predvideti. Ta su mi razmišljanja dolazila sama od sebe, bez konkretnog odgovora. Pričali su mi o drugim igračima koji su se tek penzionisali i koji su takođe jako loše proživljavali tu situaciju. I to ne bilo kakvi igrači, ali radije bih prećutao njihova imena, svako se s tim nosi kako može i priča o tome ako želi. I njima nešto nedostaje, dosadno im je. Osećao sam se manje usamljeno, bilo je to gotovo utešno."
Utehu je našao u nezdravoj ishrani, za krako vreme se udebljao, nikako nije pronalazio novi cilj u životu...
"Dobio sam tri ili četiri kilograma i to više nije prihvatljivo. Kad ništa ne radim, sklon sam da jedem i pijem gazirana pića, ta loša kombinacija. To je pravi začarani krug: sve manje izlazim jer ne želim da me ljudi vide takvog. Izolujem se. Kad se probudim, u ogledalu vidim podočnjake. I tako unedogled. Prešao sam sa dvadeset i pet godina života u kojem je sve bilo isplanirano u minut na... ništa. Ni rasporeda, ni ritma. Osećaj praznine ponekad je bezdan", stoji u ispovesti koja će sigrno biti poučna za mlade fudbalere, a još više za one koji su na zalasku akrijere.
BONUS VIDEO: