Na današnji dan pre 50 godina, beogradska "Marakana" videla je jedan od najznačajnijih šuteva iz penala u istoriji. Izveo ga je reprezentativac Čehoslovačke Antonjin Panenka, u finalu Evropskog prvenstva, odlučenog jedanaestercima. "Bocnuo" je loptu preko golmana Sepa Majera, jednog od najboljih u istoriji, napravivši magiju kojoj se decenijama dive ljubitelji fudbala širom sveta. I koja je do dana današnjeg ostala dokaz najveće klase i najveće hrabrosti. Ko izvede "Panenku", penal nazvan po svom tvorcu, položio je test iz majstorstva u fudbalu.
Legendarni Čeh rođen je u decembru 1948. godine u Pragu i sa 77 godina doživeo je da vidi kako je njegovo delo nadmašilo i tu titulu prvaka Evrope, osvojeno u finalu odigranom u Zagrebu, na Maksimiru, i u Beogradu, na "Marakani". Sada je predsednik kluba Bohemijans, u kojem je igrao od kraj šezdesetih do početka osamdesetih i u kojem je do savršenstva navežbao šut kojim je njegovo ime postalo besmrtno.
Vežbao je Panjenka taj udarac sa golmanom i saigračem iz Bohemijansa, Zdenjekom Hruškom. Ostajali bi posle svakog treninga uz imperativ da Panjenka pogodi pet penala u nizu, inače mora da plati piće čuvaru mreže. Tako pribijen uz zid, nije imao kud osim da savršeno uvežba nogu za udarac koji mu je bio najveća nagrada karijeri, ali i njeno najveće prokletstvo.
"Drag mi je taj šut, ali mu i robujem"
"Veoma sam ponosan na taj penal, ali s druge strane osećam i određenu ljubomoru. Tokom cele karijere trudio sam se da igram fudbal koji će biti privlačan gledaocima i mislim da je moja fudbalska karijera previše svedena na taj jedan penal", rekao je on u jednoj od ispovesti o svom trenutku karijere.
- "Da li se osećate pomalo kao zarobljenik tog penala?", pitao ga je novinar španskog magazina "Panjenka".
- "Da, upravo tako", složio se Panjenka.
Kada je finale svedeno na penale, Panjenka je znao da mora da izvede samo na jedan način - onaj koji su godinama posle toga "kopirali" Zinedin Zidan u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine, Frančesko Toti na EURO-u 2000. protiv Holanđanina Edvina Van Der Sara, Andrea Pirlo na Evropskom prvenstvu 2012. protiv Engleske i golmana Džoa Harta... I mnogo se drugih asova dokazivalo "Panjenkom". Na primer, Serhio Ramos u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Portugala 2012, Aleksis Sačez u finalu Kopa Amerike protiv Argentine, u istorijskom trijumfu Čilea...
"Kada sam prilazio lopti u Beogradu, nikada mi nije pala na pamet druga mogućnost. Već dva meseca ranije znao sam šta će se dogoditi. Ne znam zašto, ali bilo je tako", govorio je Panjenka.
"Mislio sam da će protivnik biti Holandija, ali bio sam uveren da ćemo doći do penala, da ću ja izvoditi odlučujući udarac i da ću ga svojim načinom realizovati. Bio sam hiljadu posto siguran."
Zvezda Čehoslovačke insistirala je da peti penal bude baš njen.
"Tražio sam da šutiram peti penal. Bila je to utakmica u kojoj se mnogo toga dogodilo slučajno. Da Zapadna Nemačka nije izjednačila neposredno pre kraja, ne bismo ni došli do penala. Zatim su svi pogađali svoje udarce osim Henesa, koji je promašio pri mene. Sve što se događalo dodatno je jačalo moja prethodna uverenja."
Sep Majer mu je zamerio i smatrao je takav udarac izrazom nepoštovanja.
"Istina je da sam u nekim intervjuima primetio da mu nije nimalo drago kada ga podsećaju na penal iz Beograda. Ono što ga je verovatno više pogodilo jeste to što je štampa pisala da sam ga tim potezom ismejao, iako mi to nikada nije bila namera. To je jednostavno bio najlakši način koji sam smislio da postignem gol", objasnio je Čeh, koji je svoje ime dao "Panjenki", i svi već pola veka znaju šta ono znači.