Fudbaleri Partizana poraženi su na gostovanju u Madridu, a španski Hetafe je golovima u samom finišu meča stigao do ubedljive prednosti (3:1) pred beogradski revanš. Navijače crno-belih mora da zaboli što su drugi i treći gol primili sa igračem više i to nakon nekoliko propuštenih prilika da stignu do prednosti u meču koji je mogao da im promeni sezonu.
Nije ovo prvi put u sezoni da Partizan ne može da iskoristi brojčanu prednost na terenu. Poraz od Hetafea stigao je samo nekoliko dana nakon što je Radnički 1923 slavio u Humskoj sa igračem manje. Iako je tim Feđe Dudića oko 60 minuta igrao sa desetoricom, u takvom odnosu snaga postigao je gol udarcem Uroša Sremčevića dok je bio potpuno sam u kaznenom prostoru i zatim je sačuvao mrežu, bez većih prilika domaćih.
Partizan je u igri "11 na 10" primio gol i protiv Mačve iz Šapca, samo nekoliko minuta nakon što su i šabački "roso-neri" ostali sa igračem manje. Ipak, tada je Ilićev tim nekako uspeo da pobedi - golovima u samom finišu utakmice. Treba napomenuti i da su treći gol na tom meču Beograđani postigli nakon što je isključen Demba Sek, pa se igralo "10 na 10".
Neverovatna statistika sa igračem više
Od početka sezone, Partizan se četiri puta našao u situaciji da ima igrača više od protivnika i čak tri puta su njegovi rivali profitirali zbog toga! Ako ne računamo nejaki UNA Štrasen iz Luksemburga, koji je pri rezultatu 2:0 u Humskoj ostao bez Edisa Agovića u 51. minutu, pa primio još dva gola do kraja meča - svi ostali su Partizanu dali gol dok ih je bilo manje na terenu.
Kao što smo već napomenuli, Mačva je sa igračem manje izjednačila i "zakuvala" meč u Šapcu, dok su Radnički i Hetafe pobedili crno-bele iako su brojčano bili nadjačani. Ne ide crno-belima na početku nove sezone ni kada imaju igrača manje, jer smo i to mogli da vidimo. IMT je u Humskoj prvo stekao brojčanu prednost zbog crvenog kartona Aleksa Zekovića u ranoj fazi meča, a onda i došao do pobede (2:1) u derbiju kola.
Šta je problem Partizana?
Sada smo već došli u situaciju da se navijači crno-belih iz utakmice u utakmicu pitaju očigledno - kako je moguće da tim postane lošiji od protivnika, kada ostane sa igračem više na terenu? Partizan je u drugom delu meča u Madridu prikazivao sasvim pristojnu partiju, imao šanse da stigne do prednosti, trčao podjednako dobro kao jedan od najboljih španskih timova, verovatno već potajno i maštao o punim tribinama u Humskoj narednog četvrtka, a onda... Sumrak.
Teško je to pripisati fizičkoj pripremljenosti, ne deluje Partizan nespremno da se trka. Deluje da je najveći problem mentalni pristup mečevima. Kao da se u najvažnijim trenucima utakmice - pa i sezone - koncentracija fudbalera crno-beli toliko strovali da oni postanu neprepoznatljivi. I to mnogo košta.
Partizanova sezona počela je u Superligi remijem protiv Zemuna, u kojem je dva puta ispustio prednost i primio gol odluke u nadoknadi. Prošlo je više od mesec dana, a Zemunu je to ostao jedini bod i čak se u međuvremenu rastao sa trenerom Milanom Kuljićem. Naveli smo već poraze protiv IMT-a i Radničkog 1923 i oni neizbežno dokazuju da Partizanov problem nije u "nogama", već u "glavi". Dekoncentracija, pa i strah? Nešto od toga, a verovatno i jedno i drugo sigurno jeste.
Mladim fudbalerima bi to možda i moglo da se toleriše, ali Partizan više nije (samo) mlad tim. Stefan Mitrović (36) i Marko Milošević (35) su već u završnim fazama karijere, Idrisu Baba (30) Že (26), Stefan Milić (26) i Demba Sek (25) nisu igrači od kojih se očekuje da napreduju u budućnosti, već da sada pružaju sve što znaju, a ne može se reći ni da je Milan Vukotić (23) neiskusan nakon svega što je prošao u karijeri. Prosek godina Partizanove startne postave u Madridu bio je skoro 26.
Takva ekipa morala bi da bude mnogo spremnija za takmičarski fudbal, sa mnogo više energije, želje, pa i "namazanosti" u borbi da dođe do pozitivnog rezultata. A gde je bila bolja prilika nego protiv rivala sa malo evropskog iskustva, koji igra drugi meč u sezoni, na svom stadionu čuje samo pesmu Grobara i u finiš meča ulazi sa igračem manje?
Šta čeka Partizan?
Umesto da iz Madrida donesu pobedu ili barem remi, igrači Partizana će u Humsku doputovati sa dva gola zaostatka koje će biti pakleno teško nadoknaditi i prestići u revanšu. Za prvo je potrebna pobeda od dva gola razlike, a za drugo od čak tri.
Hetafe je poznat kao izuzetno "tvrd" tim koji ne voli da se nadigrava, već se pre svega takmiči i spreman je da kada je potrebno "uguši" protivnika i dođe do rezultata koji želi. Sada, pred revanš, španski tim ima sve u svojim rukama.
Ako Partizan ispadne iz evropskih kvalifikacija, odnosno ne uđe u Konferencijsku ligu, ponovo će se okrenuti izazovima na domaćoj sceni. Biće to onda četvrta sezona u nizu kako nema ništa od evropske jeseni, što je poražavajuće za klub Partizanove veličine. Da stvari budu gore - ni u srpskom fudbalu ne ide sve na ruku crno-belih, jer već imaju pet bodova zaostatka i meč više od Crvene zvezde.
Sledi mu i paklen raspored. Prvo izuzetno "namazana" Mladost iz Lučana u nedelju uveče, pa nakon revanša protiv Hetafea igraće protiv veoma jakih rivla u nizu - OFK Beograd, Crvena zvezda, pa Vojvodina.
Ako će Partizan da bude fokusiran samo na Kup Srbije... Možda je vreme da se u svetlu nedavnih rezultata i ove neuspešne španske avanture privremeno preimenuje u Rekreativo. Takav nekad deluje odnos na više nivoa u Humskoj, gde je uprava opteretila tim svojim najavljenim ostavkama ako ne prođe Hetafe. A nažalost tako nekad deluje i igra na terenu, koliko god bila očigledna želja Saše Ilića da to promeni.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: