Iz Hrvatske je ove srede stigla tužna vest - preminuo je Ivan Gudelj (66), fudbalska legenda Hrvatske, Jugoslavije i velikan koji je bio sinonim za nekad moćni Hajduk Split. Na vrhuncu, sa 26 godina, morao je da prekine karijeru zbog hepatitisa, u trenutku kada je bio lider reprezentacije, najbolji igrač Jugoslavije i pred transferom u Real Madrid.
Od te utakmice protiv Crvene zvezde na stadionu Poljud u septembru 1986, kada se srušio na terenu, za njega je počela velika borba van terena. Najpre protiv bolesti koja ga je sprečila da se iz dva pokušaja vrati na teren, a onda i protiv depresije.
Posvetio je svoj život učenju mladih fudbalu, imao važnu ulogu u hrvatskom fudbalskom sistemu i toliko je bio mentalno snažan da je posle velike igračke karijere (362 utakmice za Hajduk, 33 za Jugoslaviju) kao najmlađi kapiten Jugoslavije u istoriji upisao fakultet sa 35 i završio ga sa 42 godine.
Decenijama je pričao svoju tešku, ali inspirativnu životnu priču i ostaće upamćen kao jedan od najvećih sportskih velikana ove regije, čija veličina nadmašuje granice Hrvatske. Bila je to zaista životna priča za film ili za roman bestseler.
"Zatvorio bih oči i vratio se nazad u vreme kad sam imao 15 godina ili pre toga. Iz malog sela Zmijavaca. Hajduk nam je svima bio mašta. I dalek je put bio do Splita, nekad se putovalo tri sata, nije bilo asfaltiranih puteva. Dva puta sam do osmog razreda bio u Splitu, na ekskurziji i kad me otac vodio na utakmicu Hajduka. To mi je bilo nešto posebno, Hajduk je bio nedostižan. Imali smo naravno svoje idole, kao i sva deca koja bi da se bave sportom", kazao je on gostujući kod Aleksandra Stankovića u emisiji "Nedeljom u 2".
"Zamislite da sa 15 godina dođete iz Zmijavaca, iz jedinog tamošnjeg kluba u Split i u Hajduk. Do 26. godine vam se svi snovi i mašte ostvare. Imate pred sobom čitav život pred vama. A, onda vam se u jednom trenutku čitav život sruši zbog Hepatitisa B. Kako da tako mladi čovek u trenutku sve izgubi. Kako dalje?"
Gudeljeva majka prodala kravu zbog sina
Mama je morala da odvede kravu na sajam da bi je prodala i onda je od toga kupila TV, da bi sin gledao sportski pregled.
"To je bilo razdoblje šezdesetih i sedamdesetih, kada je bila takva nemaština da je bio jedan TV u selu. Bili su radio-prenosi. Niko se u mojoj porodici nije bavio fudbalom. Imali smo kravu, ustajali u 4-5 sati, nju moraš da čuvaš da ne jede detelinu, napije se onda vode i umre. Peške sam išao biciklom i kad je kiša, nisam ni jeo... I toliko sam voleo taj fudbal da sam jednostavno molio i majku i oca da idem. Nije bilo ni traktora, već si za vinograd morao ašovom da kopaš. Pre se u Imotskom odgajao duvan, a sada ga nema... I da se vratim priči, kako me majka nije puštala, kada je videla koliko ja to želim i koliko bih da gledam sportski pregled, prodala je kravu i od toga smo kupili TV"
Posle toga je otišao u Split i ekspresno je postao as Hajduka i reprezentacije Jugoslavije. Vrhunac karijere doživeo je 1982. godine, kada je bio reprezentativac Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Španiji i kada ga je L'ekip odabrao u idealni tim turnira. Pominjali su se i Bordo i Real.
"Moj put je bio strahovito brz, kada je u pitanju fudbalski napredak. Doveo me u Split Andrija Janković, a njegov sin Bruno je režiser i priprema igrani film o meni. Boris Grgurović je sjajni scenarista iz Beograda i radi na tom scenariju, radio je i Bjelogrliću serije... Dakle, od Andrije Jankovića sam napredovao, bio sam deo juniorske reprezentacije koja je 1978. bila vicešampion Evrope, a 1979. godine bio sam kapiten u Beču i najbolji igrač, bili smo prvaci Evropi. I tada me je Miljan pozvao, što je bilo neverovatno, jer nisam bio standardan u Hajduku".
Čiču kritikovali zbog Gudelja, ali on je znao
Selektor Miljan Miljanić ga je pozvao u nacionalni tim i dobio je niz kritika jer nije Gudelju odmah pružio šansu. Ivan je znao o čemu se radi i šta je "Čiča" nameravao.
"Miljan me je pozvao u reprezentaciju prvi put kad je igrala Jugoslavija - Italija u Zagrebu, dobili smo 4:1 uz tri gola Sušića i jedan Zajecov. Nisam ušao u igru, digla se prašina što nisam igrao, međutim Miljana nisu razumeli. Nije me pozvao jer sam zaslužio da igram, već me je pozvao da osetim atmosferu kao nagradu za titulu prvaka Evrope i najboljeg igrača, jer ću to osetiti i biti deo reprezentacije. Isto je posle radio sa Dejom Savićevićem i Piksijem Stojkovićem, kad sam ja bio kapiten.
"Te godine sam igrao i jednu utakmicu za Hajduk, pa se računa da sam te 1979. bio i prvak Jugoslavije sa Hajdukom i Evrope sa juniorskom reprezentacijom. Posle toga su 1980. godine bile Olimpijske igre u Moskvi, bili smo četvrti, uvek malo fali za medalju. I onda je 1982. godina bila definitivno moja godina i obeležila me je. Bio sam najbolji igrač u Jugoslaviji, najbolji sportista Dalmacije, što mi je posebno priznanje među vaterpolistima, rukometašima, košarkašima... Francuski L'ekip me je uvrstio u idealni tim. Krajem te godine u Sofiji, igrali su Bugarska - Jugoslavija i bio sam kapiten Jugoslavije. Ostao sam najmlađi kapiten u istoriji Jugoslavije".
"Stane Dolanc dolazio, rekao da smo pogrešili"
Reprezentacija SFR Jugoslavije je dominantno izborila plasman na Svetsko prvenstvo 1982. sa prvog mesta u grupi, ispred Italije i Danske. Ispostavilo se da je taj uspeh u kvalifikacijama bio i preveliki i preopterećujući za tim.
"Samo bih spomenuo detalj priprema za SP. Prošlost je prošlost, ali mora da se spomene. Stane Dolanc bio je jedan od političara u vrhu Jugoslavije. Imali smo pripreme u Ohridu i bili smo proglašavani za jednog od četiri najveća favorita. Bili smo u kvalifikacionoj grupi ispred Italije, a Italija je na kraju bila svetski prvak, ali mi smo ispali u grupi. Dolanc nam je rekao 'Pogrešili ste, pripremili ste narod na veliki uspeh i šta god da bude ispod prvog ili drugog mesta, biće neuspeh'. Završili smo na kraju loše"
Gudelj i Miljanić imali dogovor o Realu
Da li je zaista bilo poziva Bordoa i Reala? Ne samo poziva, već je imao postignut dogovor sa Madriđanima, koji je sedamdesetih vodio godinama "Kraljevski klub".
"Nije se moglo ići u inostranstvo pre 28. godine. U 25. godini imao sam definitivno poziv da pređem u Bordo. Bio je Ljubo Barin menadžer Bordoa u Hajduka i polako je Naletilić dolazio kao budući, vrhunski menadžer. Ipak, tek je nadolazio. Ljubo mi je došao i pričao mi je o Žanu Tigani i Žiresu u Bordou, posle su otišli braća Vujović. Davali su mi po milion maraka do 28. godine. Bio bi ogroman transfer, a ja sam to odbio. Sa Miljanom sam imao dogovor da odem u Real, najveći klub na svetu. Bila mi je to želja i bila je gotova stvar. Bio sam i u Beogradu sa Miljanom, pripremali smo se. Miljan je jedan od najvažnijih ljudi u mojoj karijeri, osim pokojnog Andrije Jankovića, Mirka Jozića, instruktora hrvatskog saveza i Stevana Vilotića, selektora u juniorima Jugoslavije"
Suočavanje sa bolešću bilo je veoma teško i dogodio se u septembru 1986. godine, na utakmici protiv Crvene zvezde.
"Pre svega, taj je virus 80-ih godina bio tabu tema. Prve reakcije bile su da sam dobio žuticu i da će se to lako rešiti. Nisam doznao kako sam se zarazio, to je jako teško jer inkubacija traje od dva do šest meseci. Organizam mi je oslabio pre utakmice protiv Crvene zvezde 1986. godine. Osetio sam slabost, povraćao sam i smršao. Da nešto nije u redu videla je i publika koja je negodovala misleći da simuliram. A uvek sam se davao 110 odsto, pa makar igrao i na seoskom turniru. Srušio sam se na utakmici i nakon toga su počeli pregledi. Tada sam saznao da postoji nekoliko podtipova hepatitisa. Tip 'A' je lako izlečiv, bez posebnih posledica, a hepatitis 'B' i 'C' znače virusno oboljenje jetre i dosta su opaki, a mogu se dobiti se*sualnim putem ili zaraženom iglom. Poznato je da se igle pre nisu koristile jednokratno, nego su se sterilizirale. Pitanje je i koliko je to uvek bilo uspešno? Upozoravam i na pirsing i tetoviranje, koji takođe mogu izazvati zarazu, rizični su. Pogotovo ne volim tetovaže na sportistima. Možda sam konzervativan zbog toga. Mislim da oni ne mogu biti uzori nikome, pogotovo ne mladima jer ih moramo učiti čistoći, lepoti, igri"
"Sestra mi slepa, brat bolestan, supruga preminula..."
Postajala je vakcina i u to doba (u komeracijalnoj upotrebu od 1981), ali Gudelj ukazuje na to da mladi nisu bili dovoljno edukovani da se vakcinišu. Sudar sa bolešću teško mu je pao i naterao ga da menja život iz korena, ali i da se bori protiv depresije. Trpeo je i mnoge druge teške udarce.
"Sestra mi je slepa, brat bolestan, otac i majka su preminuli, supruga je umrla vrlo mlada, sestrina kći je poginula. Ali postoje još teže stvari, postoje porodice koje prolaze još težu golgotu. Veliki sam vernik. Što je mene spasilo? Tri godine lečenja, odlazaka kod energetičara, travara... Neka moj život bude poruka, izgradio sam sebe duhovno"
Posle 37 godina je ozdravio, bez upotrebe lekova.
"Ležao sam u Zagrebu u bolnici. Hepatitis je virusna upala jetre, 'A' je lakši oblik, dalje imate 'B', 'C', 'D', ja sam dobio 'B', koji je završio hronično. Zamislite šta se desilo posle 37 godina. Dogodila se konverzija i hepatitis je postao negativan - i to bez lekova! Naravno da sam se molio Bogu, pozitivno razmišljao...Hvala Bogu, uvek treba gledati pozitivno"
"Kao da fudbal nikad nisam igrao"
Godinama se lečio različitim metodama. Decenijama kasnije, na svoj život je gledao kao da fudbala u njemu nikad nije bilo.
"Tri godine lečenja, odlazaka kod bioenergetičara, travara... Ukratko, moram da kažem, pa neka i moj život bude poruka. Fudbal kao da nikad nisam igrao. Tako se oseća. Kada neko govori o meni i gledam inserte, kao da to nisam ja. Tako sam i spasio sebe, izgradio se i duhovno, završio sam fakultet, tako što sam ga u 35. godini upisao, a u 42. godini sam stekao zvanje profesora kineziologije. Svaki ispit mi je u borbi protiv depresije bio posebna radost, a diplomiranje ushićenje kao da sam osvojio trofej. Porodica? To je temelj. Prijatelji? Naravno da je bilo tapšanja, popularnosti. U vreme prestanka karijere, 1986. i 1987. godine, to je bila tabu tema. Dolazio sam uživo na TV, jer su ljudi govorili da sam se obesio"
I posle fudbala ostao je aktivan u sportu i imao jako važnu ulogu u formiranju moćne hrvatske reprezentacije.
"Kad sam prekinuo karijeru bio sam posle toga i selektor olimpijske reprezentacije Jugoslavije, trener Primorca iz Stobreča, Zadra, trener Forvertsa i u tom razdoblju sam punih 27 godina bio instruktor hrvatskog fudbalskog saveza, a 19 godina bio sam selektor nacionalnih selektora od U-16 do U-21. Hrvatski savez ima jedan od najboljih sistema u Evropi. Zašto? Jer od U-14 i U-15 selekcija čak 95 odsto igrača kroz te procese dođe do 'A' selekcije. Reprezentacije iz 1998, 2018. i 2022. godine su sve mladići koji su prošli procese", ponosno je isticao Ivan Gudelj, fudbalski velikan iz Imotskog.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija.
Bonus video: