- Dragan Ćirić je fudbal doživljavao kao posao, a ne kao strast, pa je često bio nezainteresovan za protivnike i rezultate.
- Bio je jedini Srbin u istoriji Barselone, a u karijeri je osvojio 11 trofeja sa Partizanom, Barselonom i AEK-om.
- Karijeru je završio 2005. godine, a kasnije je rekao da je odluku doneo jer više nije bio srećan na utakmicama i treninzima.
Najbolji igrač u trofejnoj generaciji Partizana, umetnik na terenu u kojeg se zaljubila Barselona, tek povremeni reprezentativac Jugoslavije i fudbaler kojem je to bio samo posao. Slavni Dragan Ćirić je fudbal doživljavao samo kao posao - nije mu bio previše posvećen i to ga je verovatno koštalo jedne od najvećih karijera na ovim prostorima.
Kada je nosio dres Partizana ili kada je bio član slavne Barselone (jedini Srbin u istoriji ovog katalonskog kluba), Dragan Ćirić nije mario za protivnike, rezultat ili poznanike koji su na drugoj strani teren. Fudbal mu nije bio najbitnija stvar na svetu iako je imao sve što je potrebno da dotakne zvezde i bude jedan od najboljih u onoj slavnoj generaciji kada su dres Barselone nosili Rivaldo, Luiš Figo i drugi velikani.
"Ljudi otprilike znaju da je Ćira bio potpuno nezainteresovan za fudbal. Ali niko ne može ni da zamisli do koje je mere išla ta njegova nezainteresovanost. On nije imao predstavu protiv koga igramo sledeće nedelje, a kada se utakmica završi, ne pitajte ga za rezultat. Znaće, možda, da smo pobedili ili izgubili... ali, da li je bilo 3:1 i ko je dao golove, neće imati pojma. Po prirodi flegma... Dosta povučen... U nekom svom svetu. U suštini, ja sam jedini čovek koji je sa njim imao kakvu-takvu komunikaciju. Pošto smo u penziji već više od 10 godina, skoro mi je priznao da ga fudbal ustvari nikada nije ni zanimao. Osim što mu je to bio posao. Kao, toliko ljudi na svetu radi posao koji ne voli, pa šta je tu čudno. Ali, malo je čudno da ne voliš fudbal... zar ne?", pričao je svojevremeno Savo Milošević o svom velikom prijatelju.
Dragan Ćirić nije ni želeo da priča o tome, ni imao priliku. Bio je u korektnim odnosima sa medijima, pričao kada je to od njega traženo, ali uglavnom se trudio da ne bude zvezda. Nije želeo popularnost, nije pokušavao da bude u centru pažnju i nakon završetka karijere drago mu je što ga ne prepoznaju svi koje sretne.
"Smišljeno sam se klonio medija. Celu karijeru. Znao sam da mi komunikacija s novinarima ide u rok službe i da mogu ponešto da izgubim ako to izbegavam, ali ni po koju cenu nisam želeo popularnost i pritisak koji ona nosi. Nemam ništa protiv vaše profesije, nikada nisam bio u sukobu ni sa kim od vaših kolega. Jednostavno sam hteo da sačuvam svoju privatnost. I uspeo sam. Danas sam mnogo srećan kada prođem ulicom, odem na roditeljski sastanak, pojavim se na nekom javnom događaju ili izađem na piće, a ljudi se ne gurkaju kada me vide, ne okreću se za mnom ili glasno komentarišu moje ponašanje. Nisam interesantan ni običnoj raji ni paparacima. Živim svoj mali život daleko od očiju znatiželjnika. Kao sav normalan svet. I ništa mi ne fali. Uživam u svom mikro kosmosu i ličnoj slobodi", pričao je svojevremeno Dragan Ćirić.
Prisećao se Savo Milošević i kako Dragan Ćirić nije znao za koga igra Siniša Mihajlović, kada su se dvojica srpskih fudbalera sreli na "Nou Kampu". Miha je prišao poznaniku, kojeg je potpuno zateklo što na terenu vidi svog zemljaka i jednog od najboljih jugoslovenskih fudbalera u tom trenutku.
"Devedesete, jedna prijateljska utakmica na stadionu Barse. Miha je sa Sampdorijom otišao da odigra 'generalku' pred početak sezone... zna da je Ćira tu negde... treba da izađu na teren... traži Ćiru da se pozdrave. Ovog nema nigde. U nekom momentu, kad su već izašli na teren, Miha ga konačno ugleda, priđe mu s leđa i kaže 'heeej, gde si'. Ćira se okrene i onako iznenađeno 'Heeeeej, otkud ti ovde!?'. Toliko o tome da je Ćira znao protiv koga igra. A kamoli da je i Miha tu", ispričao je Milošević.
Mnogo je onih koji smatraju da je Dragan Ćirić grešio tokom krijeri, pre svega u svom pristupu sportu. Po talentu - trebalo je da bude jedan od najboljih. Sve mu se "crtalo" da napravi i daleko veću karijeru, da se niko ne zapita "šta bi bilo kad bi bilo" nakon što fudbalski virtuoz iz Jakova ode u penziju.
"Ima u tome istine. Generalno, možda je i meni ostao gorak ukus u ustima kada se priča na tu temu, da ne kažem neku jaču ili grublju reč. Jer i ja mislim da sam mogao i bolje i više. Ipak, velikim delom karijere sam zadovoljan, mada bih u nekim segmentima danas drugačije reagovao i postupio. Međutim, i to što je bilo, da tako kažem, negativno, treba gledati pozitivno", prisećao se Ćirić.
Kada se 2004. godine vratio u Partizan, Dragan Ćirić je imao samo 30 godina i još mnogo fudbalske magije u nogama. Potpisao je ugovor na tri godine i trebalo je da bude najveće pojačanje tima Vladimira Vermezovića, iako su iz Španije stizale informacije da on planira kraj karijere. U penziju je otišao 2005. godine, nakon sezone u Partizanu, jer se to u njemu dugo kuvalo.
"Možda je drugima tako izgledalo, ali nisam naprečac, iz nebuha, ničim izazvan ili iz hira završio karijeru. Dugo je ta odluka sazrevala u meni. Nisam bio ni povređen ni uvređen u trenutku kada sam doneo odluku o povlačenju. To je bila kulminacija višegodišnjeg nezadovoljstva nekim stvarima. Mnogo toga se dešavalo mimo moje volje ili išlo u pogrešnom smeru kada je moj fudbalski život u pitanju. Što sam se više opterećivao time, to sam manje uživao u igri. Onog trenutka kada sam shvatio da više nisam srećan na utakmicama i treninzima, rešio sam da odložim kopačke. Okrenuo sam novu stranicu ne znajući šta me čeka "iza brda". Znam mnoge koji su se pogubili pri okončanju tog hiperaktivnog, do detalja uređenog i vrlo omeđenog života profesionalnog sportiste. Ja se nisam prepustio sudbini. Baš volim svoju sadašnju svakodnevnicu, imam neke druge preokupacije i opet se osećam ispunjenim, ostvarenim", govorio je svojevremeno Ćirić.
Kako se Ćirić udaljio od fudbala?
Tokom poslednjih godina videli smo Dragana Ćirića na jednom okršaju Partizana i Crvene zvezde u Humskoj, zatim na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine, pa na nekoliko evropskih mečeva crno-belih, ali... Sve manje odlazi na stadione, sve ređe uživo gleda fudbalske utakmice.
"Ne idem na stadione. Ne pamtim kada sam pre Partizanovog meča s Arsenalom u Beogradu uživo posmatrao neku utakmicu. Radije ih gledam sa svojim društvom u svom restoranu, uz dobru klopu, čašicu pića i interne šale. Najčešće su to mečevi Lige šampiona i reprezentacije. I za koga god da navijamo, taj izgubi. Obavezno. Imamo takav njuh za gubitnike da bi nam, da se kladimo, sto odsto prolazili tiketi na timove protiv kojih bučemo. Volim energiju koju nose veliki mečevi. Nedavno rekoh svom drugom ocu Ljubiši Tumbakoviću da je taj povišen adrenalin jedino što bi jednog dana moglo da me vrati fudbalu. Samo to mi nedostaje", govorio je davno Ćirić.
Partizanova generacija kojoj je pripadao kao igrač bila je čuvena po snazi na malim beogradskim terenima, jer je sve "sevalo" kada se nađu na terminu u balonu. Bilo je tu pravih majstora fudbala, ali je Ćiriću i taj ritam igre u jednom trenutku - dosadio.
"Ne igram više ni mali fudbal, a godinama sam 'visio' u balonima s Ivanom Tomićem, Savom Miloševićem, Gordanom Petrićem, Nenadom Bjekovićem juniorom, Zoranom Mirkovićem... Dojadilo mi je više da se tučem, a-ha-ha... Ni moji prijatelji ni ja ne volimo da gubimo, a kako smo svi još u dobroj kondiciji, ta naša rekreativna okupljanja redovno su se pretvarala u borbu 'na život i smrt', kao da se radi o finalu Lige šampiona ili Svetskog prvenstva. Kući sam se stalno vraćao plav od modrica. Zato sam prešao na gospodskiji sport. Tenis sam otkrio i zavoleo još pre uspeha Đokovića, Jankovićeve, Zimonjića i ostalih naših asova, ali sam tek poslednjih godina redovan 'na mreži'. Vrlo su retki dani kojima se makar jedan sat ne družim s reketom i lopticom. Skoro da sam postao teniski zavisnik. Obožavam da ga igram i pratim televizijske prenose turnira", ispričao je majstor fudbala.
Njegov veliki prijatelj Savo Milošević svojevremeno je otkrio i jedan nepoznat detalj. Dragan Ćirić je i tokom igračke karijere više voleo neke druge sportove od fudbala. U Španiji je zavoleo golf koji mu je postao opsesija, pre nego što se prebacio na tenis i počeo da dominira u toj igri.
"Frapantno je da se u Valjadolidu po pet sati dnevno bavio golfom. Kada se vratio iz Španije, imao je najveći onaj ’hendikep’... ili kako oni to zovu... od svih igrača u Srbiji. Kada mu je dosadio golf, bacio se na tenis. Jer smo mi od dvadesete godine svi igrali tenis. I toliko je tome prišao profesionalno, da se nije skidao sa terena. Zvali smo ga ’Mali Rafa’. Često sam mu prigovarao ’kako je moguće da si toliko ozbiljan, požrtvovan i disciplinovan u tenisu, a ono čime si se bavio i za šta ti je bog dao neviđeni talenat, to te uopšte nije zanimalo’. Nije još uvek uspeo da mi odgovori", govorio je svojevremeno za MONDO Savo Milošević.
Kakvu je karijeru imao Dragan Ćirić?
Jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih fudbalera svih vremena ponikao je u Sremu iz rodnog Jakova, ali je već kao dečak nastavio karijeru u Partizanu. Zajedno sa Savom Miloševićem i Albertom Nađom prekomenadovan je u prvi tim 1992. godine, kada je na klupi crno-belih sedeo Ljubiša Tumbaković.
Ćirić je pet godina bio prvotimac Partizana, zatim je tri sezone bio pod ugovorom sa Barselonom, a poslednju sezonu proveo je na pozajmici u ekipi AEK iz Atine. Usledile su još četiri godine u španskom fudbalu tokom kojih je igrao za Valjadolid, a zatim je nakon jedne sezone u Partizanu završio karijeru. Želeo je to da uradi i godinu dana kasnije, ali su ga prijatelji ubedili da se u crno-belom dresu oprosti od fudbala. Za Jugoslaviju je odigrao četiri utakmice. Desetak godina kasnije bio je sportski direktor Partizana, ali je nakon dva meseca podneo ostavku.
Kao fudbaler Partizana osvojio je pet šampionskih titule i jedan Kup Jugoslavije, sa Barselonom je osvojio dve titule, Kup Kralja i Superkup Evrope, dok je u dresu AEK-a osvojio Kup Grčke. Karijeru je završio sa 11 trofeja, iako je opšti utisak da ih je moglo biti daleko više samo da se ozbiljnije posvetio fudbalu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: