- Mladen Krstajić je posle fudbalske karijere ušao u posao sa rakijom i sa Miroslavom Kneževićem razvija destileriju 'Hubert' u Banatskom Velikom Selu.
- Destilerija čuva tradiciju mesta koje se nekada zvalo Sent Hubert, a Krstajić ističe da je kvalitet voća i proizvodnje važniji od svega.
Nekadašnji kapiten Partizana, selektor reprezentacije Srbije Mladen Krstajić (52) fudbalski teren je zamenio voćnjacima, kazanima i hrastovim buradima. Zajedno sa poslovnim partnerom Miroslavom Kneževićem razvija destileriju "Hubert" u Banatskom Velikom Selu, a posle godina i godina proizvodnje piće iz Vojvodine postalo je prepoznatljiv brend.
Od fudbalskih stadiona širom Evrope do mirnog Banata, Mladen Krstajić je nakon igračke karijere, osim trenerskog posla, pronašao još jedan, nešto drugačiji poslovni izazov. Nekadašnji reprezentativac Srbije, kapiten Partizana i trener koji je vodio nacionalni tim, posvetio se proizvodnji rakije, poslu u kojem, kako je više puta isticao, kvalitet mora da bude ispred svega.
Njegova priča vezana je za destileriju "Hubert 1924", smeštenu u Banatskom Velikom Selu, nedaleko od Kikinde. Ideja je bila da se tradicionalna proizvodnja voćne rakije razvije u ozbiljan biznis, sa prepoznatljivim proizvodima i prostorom za širenje na nova tržišta. Destilerija je otvorena 2007, ali u prostoru koji se proizvodnjom rakije bavi još od 1924, odakle i potiče naziv, dok se Krstajić u posao uključio nekoliko godina kasnije. Još 2015, Krstajić je novinarima govorio o biznisu van fudbalskog terena.
"Imao sam sreće u karijeri i u životu. Igrao sam u dobrim klubovima, ali sam sretao i prave prijatelje. Destilerija je otvorena 2007, ja sam pre tri godine upoznao Miroslava, lako smo se dogovorili šta je ideja i šta je cilj. Do tada sam se razumeo u fudbal i još po neku stvar. Od pre nekoliko godina se razumem i u rakiju."
Odakle ime "Hubert"?
Iza naziva destilerije krije se istorija mesta u kojem se proizvodnja odvija. Banatsko Veliko Selo nekada se zvalo Sent Hubert, a ime je nosilo sve do kolonizacije 1945. Naseljavali su ga Nemci i Francuzi, a naziv je bio povezan sa svetim Hubertom, zaštitnikom lovaca.
"Posle odlaska Turaka ovi krajevi su opustošeni i naseobina u današnjem smislu nije bilo. Prema naredbi carice Marije Terezije od 25. novembra 1763. godine pravo naseljavanja u ovim krajevima imaju samo katolici. Godine 1770/71 doseljavaju se Francuzi iz francuske pokrajine Lorene i Nemci iz jugozapadne Nemačke. Osnovali su tri sela koji se u navedenom izvoru pojavljuju kao: Seul Tur, Šarlvil i Sent Hubert. Tokom 18. veka ove naseobine su promenile nekoliko vlasnika. Francuzi su se vremenom asimilovali u Nemce. Stanovništvo se bavilo zemljoradnjom, proizvodnjom i preradom voća i povrća. Poluproizvodi (destilati, vina, sirovine za sokove, pekmez, žitarice...) transportovani su prugom Temišvar - Beč", piše na sajtu destilerije.
"Objekat u kome se danas nalazi destilerija Hubert 1924 je sagrađena 1901, a pogon za proizvodnju rakije 1924. god, otuda naziv. Posle Drugog svetskog rata, Nemci su deportovani u Nemačku, a u ova mesta su doseljene porodice iz Bosne. Od tri nemačka sela formirano je jedno selo pod nazivom Veliko Selo, da bi se 1948. preimenovalo u Banatsko Veliko Selo. Nazivi nemačkih sela zadržani su kao nazivi današnjih rejona."
"Istoriju nismo hteli da brišemo"
Nenad Krstajić je otkrio kako je destilerija dobila ime - istorija je sačuvana. "Sve je istorija i mi nismo hteli da je tako lako izbrišemo. Banatsko Veliko Selo se od 18. veka do kolonizacije 1945. godine zvalo Sent Hubert. Naseljavali su ga Nemci i Francuzi, a dobilo je ime po svecu, zaštitniku lovaca."
U jednom kasnijem intervjuu za portal InfoBijeljina dodatno je pojasnio da su želeli da nastave tradiciju proizvodnje rakije i vina koja je postojala u tom kraju.
"Još 1924. godine slasna rakija je kružila selom. Baš u toj kući gde se nekada proizvodila rakija i vino nastavili smo tradiciju. Čist i izražen miris voća sačuvali smo u našoj destileriji i danas možemo da kažemo da proizvodimo autentičnu vojvođansku rakiju."
Tako je ime "Hubert" postalo više od oznake na etiketi. Za vlasnike je ono veza sa istorijom Banata i idejom da se na temeljima lokalne tradicije izgradi savremen proizvod.
Rakija kao ozbiljan posao, a ne samo hobi
Krstajić je u više navrata isticao da mu proizvodnja rakije predstavlja mnogo više od zanimacije kojom je ispunio vreme nakon završetka fudbalske karijere. U pitanju je posao koji zahteva ulaganja, poznavanje sirovina, strpljenje i stalno praćenje proizvodnje.
U intervjuu za Radio-televiziju Vojvodine, objavljenom 2020, predstavljen je kao suvlasnik destilerije u kojoj se proizvode voćne rakije uz poštovanje tehnoloških postupaka. Tadašnji prilog ukazao je i na to da se proizvodi plasiraju na različita tržišta.
Sam Krstajić je još ranije govorio o tome da se posao razvija postepeno i da se zarada vraća u proizvodnju.
"Hubert je mala destilerija. Naš cilj je da proizvedemo 50.000 litara kvalitetne rakije godišnje. I veoma smo blizu tog cilja. Ono na čemu Miroslav Knežević i ja insistiramo je držanje nivoa kvaliteta. Ljudi koji su probali našu rakiju pre pet godina i danas znaju da piju našu rakiju, iako ne vide odmah etiketu. Na to smo posebno ponosni. Osim toga, u destileriji i našim voćnjacima rade ljudi koji hrane 30 porodica. Zasad sve što zaradimo vraćamo u destileriju, kroz proizvodnju, kvalitetne zalihe i tehnologiju."
"Pravljenje rakije nije prosta proizvodnja. To je i umetnost"
Jedna od stvari na kojima Krstajić posebno insistira jeste kvalitet voća i način proizvodnje. U razgovorima o destileriji često je naglašavao da se do dobre rakije ne dolazi prečicama i da je potrebno mnogo više od samog destilovanja.
"Bez mnogo razmišljanja, ali sa puno ponosa mogu da kažem da smo među pet vodećih destilerija u Srbiji. Stojim iza toga svojim imenom i prezimenom! Ko je jednom probao našu rakiju, znao je da se razlikujemo od mnogih koji se, nažalost, takođe, lažno predstavljaju kao destileri. Pravljenje rakije nije prosta proizvodnja. To je i umetnost."
Krstajić je govorio i o tome koliko je važno da proizvođač stalno uči, sluša savete i prati proces rada.
"I to kakvih... Ja sam u karijeri navikao da se ponašam domaćinski. To je na terenu značilo fer-plej, a van terena poštovanje svakog čoveka sa kojim se sretnem. Tako je i u ovom poslu. Nisam se naučen rodio. Volim da čujem nešto novo, volim dobar savet."
Takav pristup povezuje sa iskustvom iz sporta, gde su disciplina, kontinuitet i timski rad bili važni za rezultate. Iako je proizvodnja rakije potpuno drugačija delatnost od fudbala, Krstajić smatra da su neke od osnovnih poslovnih vrednosti iste.
U njegovoj ponudi nalaze se rakije od šljive, kajsije, dunje, kruške viljamovke i maline. Posebno je govorio o značaju dobrog voća, kao i o tome da je za kvalitetan proizvod potrebno obezbediti odgovarajuću količinu sirovine. Za dunju je, na primer, tvrdio da je potrebno oko 15 kilograma voća za proizvodnju jednog litra kvalitetne rakije. "Dunja je najbolji primer. Kod nje se najviše vara i laže u destilerstvu. Za litar dobre rakije od dunje potrebno je 15 kilograma ovog voća. Tvrdim da je 90 odsto rakije od dunje u Srbiji čista prevara i hemija. Ljudi u litar etil alkohola sipaju malo 'čarobnog praha' i to narodu prodaju kao gotov proizvod. Greh i sramota."
Od Banata do inostranstva
"Hubert" je tokom godina radio na tome da svoje proizvode predstavi i van Srbije. U intervjuu iz 2015. Krstajić je kao tadašnja tržišta naveo Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Sloveniju, uz napomenu da rakija povremeno stiže i na druge kontinente kada je ljudi iz dijaspore ponesu sa sobom.
"Do Bosne, Crne Gore i Slovenije. Ima nas i na ostalim kontinentima, ali samo ako neko od nostalgičara ponese preko okeana kapljicu sa banatske zemlje."
U godinama koje su usledile, destilerija je nastavila da predstavlja svoje proizvode na različitim događajima i sajmovima. Jedan od zapaženijih primera bila je prezentacija na "Falstaf festivalu barova i spirita u Beču 2025", gde je "Hubert" predstavio proizvode austrijskom tržištu.
Krstajić je tada istakao da su takvi događaji prilika da se proizvod predstavi ljudima koji možda nisu navikli na rakiju iz Srbije i da se kroz degustaciju upoznaju sa njenim poreklom i načinom proizvodnje. "Ovo je idealna prilika da se prezentujemo na pravi način i nadam se da ćemo u budućnosti napraviti dobru saradnju ovde", rekao je Krstajić tad.
Govorio je i o početnoj rezervisanosti dela austrijskih potrošača prema proizvodima iz ovog regiona, navodeći da se utisak često promeni kada probaju rakiju i upoznaju se sa tradicijom i voćem od kojeg se proizvodi.
"I na kraju, kada probaju proizvod, to je pečatiranje kompletne priče", pojasnio je.
"Moja rakija priča srpski i nemački"
Uprkos sportskim i poslovnim obavezama, Krstajić je govorio i o ličnoj povezanosti sa Banatom. Rođen u Zenici, tokom fudbalske karijere živeo je i radio u različitim sredinama, ali je u Vojvodini pronašao mesto kojem se vraća zbog mira i osećaja pripadnosti. A inostrana karijera samo mu je pomogla da shvati značaj posla kojim se bavi.
"Ma, naša rakija priča i srpski i nemački. Kada čujem šta ljudi pričaju o našim šljivama, dunjama, viljamovkama i malinama, pomislim da nam rakija priča sto jezika", u šali je rekao.
"Ja kroz šalu kažem da je to izgleda neki magični krug. Eto, tu sam se oženio, na neki način oformio porodicu, prošao Evropu i svet i vratio se u Banat. Zemlja je plodna, ljudi su dobri, meni mir i tišina u ovoj stoletnoj kući prijaju više nego gužva na utakmici ili odlazak u neku gradsku vrevu. Ovde se osećam slobodno!"
U njegovoj poslovnoj priči važnu ulogu ima i ugostiteljstvo. U Kikindi je otvorio restoran "20", nazvan po broju koji je nosio na dresu, a ideju o destileriji i restoranu predstavio je kao pokušaj da se tom delu Banata ostavi nešto trajno.
"Cela ova ideja oko destilerije i tog restorana je da se Kikindi i Banatskom Velikom Selu ostavi nešto trajno. Nešto po čemu ćemo se svi sećati mirisa i ukusa Banata", zaključio je Krstajić.
Bonus video: