- Preminuo je Mate Mišo Kovač u 85. godini, rođen 1941. u Šibeniku.
- Osim muzike, voleo je fudbal, bio je navijač Hajduka i talentovan golman u mladosti.
- Posebno je isticao prijateljstvo sa Petrom Nadovezom, s kojim je proveo detinjstvo u Šibeniku.
Iz Hrvatske su došle tužne vesti, preminuo je velii Mate Mišo Kovač. Rođen 1941. godine u Šibeniku u vreme italijanske okupacije nakon završene industrijske škole za tapetara, a sada je preminuo u 85. godini.
Osim muzike velika ljubav mu je bila i fudbal. Ne samo da je bio veliki navijač Hajduka i jedan od simbola kluba decenijama, on je takođe bio i talentovan golman. Branio je za mlađe kategorije svog Šibenika i sanjao da stane među stative "bilih".
"Da, ja sam bio u juniorima Šibenika. Hteo sam da branim, ali bio sam prenizak. Za 15-ak centimetara. Sve niske udarce sam odbranio i nitko mi nije mogao dati gol. Znaš. Ali nisam imao tu visinu za uspeh kao golman", rekao je u jednom intervjuu.
Igrao fudbal sa velikanima
Zapravo je u kvartu u kome je odrastao zajedno sa Arsenom Dedićem bilo i čuvenih fudbalera. On je odrastao sa Krasnodarom Rorom, legendarnim vezistom Šibenika i Dinama iz Zagreba, ali pre svega sa Petrom Nadovezom. "Pere, splitski Pele" je zapravo bio iz Šibenika i poleo je karijeru u Šibeniku, Igrao je "devetku", a Mišo je godinama sa ponosom isticao da ga poznaje.
"O mom životu nema se šta mnogo reći, nisam kažnjavan ni odlikovan, pa jedino što ti o sebi mogu reći važno jeste to da sam prijatelj Pere Nadoveze, njega znaš, ko ne zna Peru, devetku ‘Ajdukovu’… A s Perom sam detinjstvo proveo u tesnoj uličici Šibenika, zapravo na Škopincu, gde smo povazdan mlatili ‘krpaš’, ljutili susede, igrali se ‘mog spasa’, voleli istu djevojčicu, borili se za nju tako što bi se on iskazivao driblinzima, a ja skakao po pločniku kao golman i kidao onaj jedini džemper što bih ga kradom izvukao iz ormara.
Kad bi se naša mala četa duže zadržala na ulici ili u obližnjoj ‘kavi’, gde smo drvenim mačevima u stilu musketara nastavljali borbu za ljubav voljene devojčice, koja o tom jadna ništa nije ni znala, potražio bih spas kod svog najvjernijeg saveznika, bake Stoše, i s njom kao štitom stizao kući, siguran da mi otac neće isprašiti tur. Lukavi smo bili mi šibenski mulci, znali smo se izvlačiti i tako što bi ocu, pre nego što bi odrešio kaiš, doneli važnu vest: ‘Ćale, znaš da je umro barba Šime!'”, otkrio je on.
Veliki navijač Hajduka
"Moj idol je bio Batinica, mi smo ga zvali Čeipa, ima noge od čelika. Došao je Hajduk, Kup su igrali, a Čeipa je čuvao Vukasa. Tad sam ja gledao Čeipu jer je on moj, na 1. maj ja sam njegove dresove po gradu nosio. I prođe Vukas Batinicu, gol za Hajduk, do kraja četiri gola. I ja dođem kući, mater mi stavlja večeru, ja kažem: 'Nemoj mi davati večeru'. Ona pita: 'Što, jesi bolestan?', kažem da nisam. Ali ja sam počeo misliti o tom Hajduku. O tom trenutku kad je Vukas mog ljubimca bacio četiri puta na zemlju bez faula... I jednu noć nisam izdržao, digao sam se iz kreveta i otišao sam na rivu", pričao je svojevremeno Kovač, a prenosio portal "24sata".
"Ja sam iša' na utakmice brodom jer nije bilo puteva, tim putevima mogli su proći samo kamioni. Iz Šibenika je plovio prekookeanski brod, išao je u tri sata ujutro. Kad sam imao 15 godina, rekao sam ćaći da idem u Split videti kako to izgleda na stadionu kad igra Hajduk. Ćaća je rekao: Dobro. I ja sam došao, u to vreme svirao sam gitaru. Pevao sam svoje pesme. I skupili su se momci oko mene, znaš. Skupilo se dosta ljudi oko nas i ja sam im pevao", govorio je hrvatski muzičar za "Dubrovački".
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: