- Dževad Prekazi je govorio o raspadu Jugoslavije, zbog kog je 1993. prekinuo karijeru i vratio se u Beograd, gde je ostao do smrti.
- Prisetio se i odlaska na Kosovo i Metohiju, gde je video spaljenu kuću u Kosovskoj Mitrovici, kleknuo i isplakao se.
Napustio nas je veliki Dževad Prekazi. Legendarni fudbaler Partizana sa 17 godina došao je u Beograd i odmah se zaljubio u taj grad. Ostao je u njemu do smrti i pored toga što je imao veze sa svojom Mitrovicom, Istanbulom, Amerikom - zauvek je ostao Dorćolac.
Zbog odluke da 1993. godine u jeku raspada Jugoslavije prekine fudbalsku kariejru i dođe u Beograd proglašen je za - budalu. I to sa svih strana. Ali, raspad države u koju je verovao ostavio je trag na srcu i jednostavno nije mogao više da igra fudbal.
"To me ubilo zato što sam nosio dres Jugoslavije. Stajao sam mirno i slušao svoju himnu, za mene najljepšu himnu na svetu. I to ne jedanput, nego mnogo puta. A onda gledaš što se događa s tom državom. U Turskoj su televizije prikazivale mnogo toga što se kod nas nije moglo videti. Druge televizije, druge slike, sve. To je bilo strašno. Volja za igranjem je nestala i onda sam rekao: 'Nema te sile koja će me ovdje zadržati.' Odlučio sam da odem", rekao je u svom intervjuu za "Indeks".
"Idemo u Beograd, kakav novac, kakav ugovor"
Dodatno se zaljubio u Beograd jer je tu upoznao i zavoleo svoju suprugu Jelicu. Njoj je prvo saopštio da je karijera gotova i da moraju nazad u Beograd.
"Ženi sam rekao: 'Sutra idemo u Beograd. Ako ne sutra, onda prekosutra' Kakav ugovor? Kakav novac? Više me ništa od toga nije zanimalo. Jeca mi je bila velika podrška. U to zlo vreme ljudima u mešovitim brakovima nije bilo lako, ali mi smo se držali zajedno i sve smo preživeli", ispričao je veliki Preki.
Za svoju bezbednost se u Beogradu nije plašio, mada je zaista bilo svega na beogradskim ulicama devedesetih.
"Ne. Nisam se toga plašio. Naravno, svašta se tada događalo. Ali ja sam ipak bio poznat. S druge strane, nisam se baš svuda kretao. Nisam više igrao. Bio sam sa svojom ženom, živeo sam svoj život. Izlazio sam, naravno, ali uglavnom danju. Ako bih išao nekamo, pazio sam kamo idem. Ne zato što sam se plašio, nego zato što nikad ne znaš na kakvu budalu možeš naići. Budala ima svuda. Nisam želeo da razmišljam o tome, ali morao sam biti oprezan. Ja sam uvek znao ko sam, šta sam, odakle sam i koje prezime nosim. To je bio moj putokaz kroz život."
"Spalili su mi kuću. Kleknuo sam i isplakao se"
Nakon što se država raspala, a ratovi u Hrvatskoj i Bosni završili, počeo je novi rat. Na Kosovu i Metohiji je krenulo da se puca, a NATO je krenuo da bombarduje. Tada je Preki ostao bez svega što je imao u svojoj Kosovskoj Mitrovici.
"Moji su mi rekli kad se sve završilo, a onda sam otišao onamo... Gledao sam u to ništavilo, u ono što je ostalo od kuće. Kleknuo sam i isplakao se. Eto, to ti je život", rekao je Dževad Prekazi i prisetio se poslednje posete Kosovu.
"Bio sam u Mitrovici i 2021. godine. Bio sam s bratom, šetali smo gradom i došli do stadiona na kojem je igrala Trepča. Otišli smo i na mesto gde sam trenirao. Tamo više nema ničega. Teren na kojem sam počeo da igram fudbal više ne postoji.
I ja kažem bratu: 'Zamisli sad da dođu Turci da snimaju film o mom životu. Gde da ih odvedem? Šta da im pokažem?' Grad je izgubio ono što ga je nekada činilo posebnim. Kao i ovde, mnogo toga se promenilo.ž
Drugovi s kojima sam odrastao, dosta njih više nije među nama. Ostala su mi sećanja na sve ono što je bilo lepo, na reku Ibar. Neke stvari koje smo imali, koje smo stvarali i za koje smo se izborili više ne postoje. Iznad Mitrovice je partizanski spomenik koji simbolizuje zajedničku borbu Albanaca i Srba, a sada su pored njega podigli ogromnu crkvu. U južnom delu grada su na mestu nekadašnje predivne pijace podigli su isto tako ogromnu džamiju", setno je rekao Dževad Prekazi.
"Nisam ispao budala, zar ne?"
Ipak, u jednom od ranijih intervjua je istakao da je bilo mnogo toga što je morao da trpi. Ipak, niko ga nije naterao da promeni svoja uverenja.
"Ma imao sam neprijatnosti, velikih. Pretnje preko telefona, na ulici, čak ni moja supruga nije bila pošteđena. To je bilo strašno, ne priča mi se o tome. Nisu me štedeli u mom Beogradu, a stizale su i sa Kosova uvrede. Izdržao sam, borac sam po prirodi. Po rođenju sam Albanac, zaljubljen u Jugoslaviju, Beograd je moj grad, po definiciji sam Dorćolac, a moja vera je - Če Gevara. Ostao sam ovde, kao što je poručio Šantić, sunce tuđeg neba ne greje kao ovo kod nas", rekao je Prekazi.
Ipak, na kraju - nije ispao budala što se vratio u svoj Beograd.
"Zbog tog poteza su mi u Turskoj govorili da sam budala. Sa Kosova su poručivali da sam budala. U Beogradu su mi rekli da sam budala. Prošao sam, potom, kroz već pomenuti pakao. Ali ne kajem se. Znam da sam uradio pravu stvar. I nisam ispao budala, zar ne?"
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: