- Srboljub Stamenković je poginuo 1996. u Užicu, tri dana pre 40. rođendana, a važio je za jednog od najboljih fudbalera koje je grad imao.
- U Crvenoj zvezdi nije dobio pravu šansu zbog povreda i boemskog života, pa je karijeru nastavio u Americi.
- U SAD je postao legenda malog fudbala: 231 gol, 311 asistencija, tri Ol Star nastupa i ulazak u Kuću slavnih 2011.
Bio je 28. januar 1996. godine kada se desila tragedja u Užicu. Srboljub Stamenković je šetao, spotakao se i tri dana pre 40. rođendana pao i udario glavom o beton. Preminuo je od posledica nesrećne povrede, a Užice je zavijeno u crno.
Srboljub Stamenković bio je jedan od najboljih užičkih fudbalera svih vremena, a počeo je karijeru u užičkoj Slobodi. Nakon nekoliko sezona u tom timu primećen je od strane Crvene zvezde, odakle je kasnije otišao u Ameriku gde je postao legenda. Ali i veliki prijatelj nedavno preminulog Dževada Prekazija.
"Sa našim najvećim rivalom, pa to su sve bili naši drugari. Meni je najbolji drug u fudbalskom smislu bio Srba Stamenković", ispričao je Prekazi.
"Da je samo manje znao..."
Srboljub Stamenković je trebalo da bude vođa generacije Zvezde koja je stigla do finala Kupa UEFA 1979. godine. Ipak tu su igrali Dule Savić, Cvijetin Blagojević, Vladimir Petrović Pižon, Slavoljub Muslin, ali Srbe nije bilo.
"Stamenković je majstor bez pogovora. On bi za ekipu možda bio i korisniji da manje zna. Za njega nema tajni i zato je gladan lopte, ali nije uvek fizički spreman", rekao je trener Crvene zvezde Gojko Zec o Stamenkoviću koji je u Beograd kao "nešto između Šekularca i Džajića" 1975. godine.
Ni kod Branka Stankovića popularnog Ambasadora nije igrao puno i zatp je i otišao. "Otišao je iz Zvezde zato što ga nisu stavljali često u tim. Često je bio rezerva", rekla je svojevremeno Srbina majka,
"Sigurno ga je bolelo to što nije mogao da se dokaže u Crvenoj zvezdi do kraja, da pokaže koliko vredi, da dosegne visine koje je talentom zasluživao", rekao je Nebojša Stamenković, fudbalski trener i naslednik bivšeg igrača Zvezde.
"Kakav ti je ovo rez? Pa nisu ništa izvadili"
Dok je igrao u Crvenoj zvezdi, Srboljub Stamenković je imao i velikih problema sa povredom i zbog meniskusa je propustio mnogo mečeva. Na kraju mu se piše pedesetak utamica, a tek kada je otišao u Ameriku da potraži sreću shvatio je šta nije u redu.
"Kada je otišao u Ameriku, oni mu kažu 'Kakav ti je ovo rez?', a on im objasni da je operisao meniskus. Kada su snimili videli su da uopšte nije izvađeno, da nije ni operisan. Nisu baš ni ovi u Zvezdi bili korektni. Postojao je razlog zašto je neko bio protiv njega. To ga je bolelo. Osećao je, voleo, bio žedan lopte...", prisećala se Rosa Aćimović, majka Srboljuba Stamenkovića.
Nakon šest godina u Zvezdi dojadilo mu je da čeka svoju šansu i napustio je Beograd. Otputovao je u Ameriku i kada je trebalo da potpiše ugovor sa Njujork Kosmosom neko iz Jugoslavije ga je "izbušio". Javljeno je da ne može da igra fudbal, pa je morao da se prebaci na mali fudbal. I tu je nastala legenda.
Najbolji koga je Amerika ikada videla
Potpisao je za Memfis Amerikanse konji su igraloi mali fudbal i ispostavilo se da je - najbolji ikada. I dalje se u Americi o njemu priča kao o najboljem igraču malog fudbala ikada pošto je u karijeri imao 231 gol i 311 asistencija. Bio je tri puta Ol Star, dva puta najbolji asistent, jednom najbolji strelac i jednom MVP lige. Uvršten je u Kuću Slavnih 2011. godine, a u Americi su ga zvalI Sten Stamenković.
"Čuvao sam u karijeri mnogo čuvenih fudbalera, ali Stamenković je bio jedan od najnezgodnijih. Imao je nisko težište i kada počne da fintira oko lopte ne znaš gde će da krene. Šteta za njega. Imao je sve preduslove da napravi blistavu karijeru”, rekao je jednom legendarni Dražen Mužinić. A jedna od tih njegovih finti proglašena je za najlepši gol ikada u Americi. Uživajte:
Voleo ga i veliki Toma
Ipak, kada se vratio znao je da mu je najdraža njegova Crvena vzezda. Pamti se gol na 58. večitom derbiju 1976. godine kada je Zvezda pobedila 4:1, a ni titula u Baltimoru nije ravna dresu crveno-belih. Ali, ni on nije pomogao boemski život.
"Ono što vredi odigrao sam od 1975. do 1977. godine. Posle sam otišao u JNA, i kasnije sam čas bio rezerva, čas prvotimac. Krive su okolnosti, ali i moj način života. Bio sam boem, znao sam da ostanem sa društvom do zore u kafani. Deprimirale su me česte povrede, mnogo toga se skupljalo u meni”, govorio je iskreno Srba.
U njegovu čast Baltimor je povukao dres sa brojem 10, a koliki je nboem bio govori i to što ga je lično poznavao i cenio - Toma Zdravković.
"Moje srce kuca za fudbalere hazardere koji žive pun život. Baš kao što sam ga ja živeo. Oni svoj talenat ne dele na kašičicu već ga nemilice arče, pa šta ispadne. Takvi su bili Šekularac, pa Srbo Stamenković, Sead Sušić", rekao je on.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: