- Ulf Kirsten je kao igrač Dinamo Drezdena bio evidentiran kao neformalni saradnik Štazija pod kodnim imenom "Knut Kriger" od 1984. do 1988. godine.
- Nemački mediji su ga optuživali da je dostavljao informacije o ljudima i saigračima, ali je Kirsten tvrdio da nikoga nije potkazivao i da nije naneo štetu drugima.
Legendarni napadač Ulf Kirsten (60) bio je svojevremeno jedan od najboljih nemačkih igrača svoje generacije, reprezentativac rodne Istočne Nemačke i potom ujedinjene države, kao i najbolji strelac u istoriji Bajer Leverkuzena (1990 - 2003, čak 240 golova nа 448 utakmica).
Rođen u saksonskom gradu Riza na Elbi, Kirsten je fudbalski i životno odrastao u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, u kojoj je kao igrač Dinamo Drezdena bio saradnik ozloglašene tajne službe "Štazi". U dokumentaciji državne bezbednosti Istočne Nemačke njegovo ime se pojavljuje pod kodnim imenom "Knut Kriger".
S obzirom na to da je bio jedan od prvih i najznačajnijih istočnonemačkih fudbalera koji su ostvarili veliki uspeh u ujedinjenoj državi (uz Matijasa Zamera i Andreasa Toma), Kirstenova prošlost privlačila je veliku pažnju od urušavanja DDR-a 1990. godine. Njegova zamršena prošlost isplivala je u prvi plan već 1992, kada su počeli da "cure" podaci o tome da su i sportisti bili saradnici tajne službe.
Prema nemačkoj Saveznoj fondaciji za proučavanje diktature, u odrednici o Ulfu Kirstenu jasno je navedeno da je od 1984. do 1988. godine u Ministarstvu državne bezbednosti evidentiran kao neformalni saradnik, pod imenom ”Knut Kriger”. Navedena institucija, koja se bavi istraživanjem istorije Istočne Nemačke i njenog aparata represije, utvrdila je da se legendarni napadač nalazio u arhivi Štazija, a ubrzo su isplivale i teške optužbe na njegov račun.
”Frankfurter algemajne cajtung” pisao je u junu 1994. da je Kirsten kao neformalni saradnik Štazija navodno pisao izveštaje i za to bar u jednom slučaju dobio novac.
Nemački mediji prenosili su da je Kirsten navodno dostavio Štaziju imena 16 osoba do kojih je služba htela da dođe tokom nadzora nad drezdenskom diskotekom "Folshejm Laubegast", pod sumnjom da su se u njoj odvijale "nedozvoljena trgovina i razmena robe".
Povrh toga, Kirsten se navodno obavezao i na to da će pratiti i dostavljati informacije o dvojici svojih saigrača iz Dinamo Drezdena, Hansa-Uvea Pilca i Ralfa Mingea. Za to je u decembru 1985. potpisao potvrdu o prijemu nagrade od 200 nemačkih maraka i pismeno se obavezao da će "još bolje podržavati Ministarstvo državne bezbednosti".
"Ostavio bih fudbal"
Suočen sa teškim optužbama u medijima, Kirsten je u godini Svetskog prvenstva u Americi 1994. priznao da bi mu bilo najlakše da ostavi fudbal. "Najradije bih prestao da se bavim fudbalom", kazao je Кirsten u jeku napada, na utakmici reprezentacije Nemačke u Beču.
Za to vreme, fudbalski savez ujedinjene države stao je potpuno iza svog igrača, koji je lično priznao svoju vezu sa Štazijem u prostorijama fudbalske federacije.
"Nama je najvažnije pitanje da li je Kirsten nekom drugom čoveku naneo štetu", rekao je tadašnji predsednik saveza Еgidijus Braun. I na sreću svih strana, utvrđeno je da nije.
Ulf Kirsten je izbrisan iz evidencije Štazija u avgustu 1988, posle više od četiri godine saradnje za koju je tvrdio da nikad nije ni postojala.
Pretpostavljajući šta će se dogoditi, Ulf Kirsten je još 1992. godine otišao u fudbalski savez i priznao da je bio povezan za Štazijem i to potvrđuje čak 187 strana dosijea u arhivi berlinske službe. Suočen sa teškim optužbama, Kirsten je napisao otvoreno pismo i u njemu dao časnu reč da niko zbog njega nije bio doveden u nepriliku.
”Tokom svih tih godina nisam napisao niti jedan jedini izveštaj, niti sam ikoga potkazivao - ni prijatelja, ni člana porodice, ni saigrača. Dajem časnu reč”, branio se fudbaler.
"Pozabavićemo se Kirstenovim ocem"
Decenijama kasnije, nemački novinar Ben Redelings otkrio je izveštaj koji navodi da Štazi zapravo nikad nije verovao Ulfu Kirstenu.
Nadzornik iz Štazija napisao je da se Kirsten ”pokazuje kao neko ko ne prihvata naše zahteve i ne sarađuje kako bi trebalo”. U izveštaju je navedeno i da će se služba ubuduće ”malo pozabaviti njegovim ocem”.
Takođe, u drugoj belešci je napisano da Kirsten nije mogao da odgovori na pitanja o mogućnosti bekstva njegovih saigrača iz zemlje, niti je mogao da kaže sa kim oni razgovaraju. ”Nameće se pretpostavka da zna više nego što govori”, pisalo je u istom izveštaju.
I sam Ulf Kirsten dugo nije znao da ga je Štazi svrstao u osobe za koje postoji najveći rizik da će pobeći iz Istočne Nemačke. Dakle, Kirsten nije bio samo doušnik i saradnik, već i fudbaler koji je bio potencijalni begunac, čiji su kontakti i ponašanje morali biti nadzirani sve do nestanka Berlinskog zida, Štazija i same Istočne Nemačke 1990.
Čime se "Crni" danas bavi?
Kirsten je i dalje vezan za Dinamo Drezden - 2024. godine je bio trener prvog tima, a sada je prisutan kroz rad svog sina Benjamina, koji je čak sedam godina bio golman Dinama, a sada je trener u mladim kategorijama. Njih dvojica imaju i privatni biznis, proizvodnju džin-tonika "Crno", kao sinonim za nadimak "Crni" (der Schwatte) kako su zvali i Kirstena zbog njegovog tamnog tena.