- Partizan se komemoracijom u Humskoj oprašta od Dževada Prekazija, koji je preminuo prošlog vikenda u Beogradu.
- Prekazi je ostao upamćen i po nikad ostvarenoj ponudi Ajaksa, kada ga je lično zvao Johan Krojf.
- Holandski savez tada nije dopuštao dolazak Jugoslovena, pa transfer nije realizovan.
Partizan se ove srede komemoracijom u Humskoj oprašta od jednog od najznačajnijih igrača u svojoj istoriji, velikog Dževada Prekazija. Slavni vezista preminuo je prošlog vikenda u Beogradu, ostavivši za sobom veliku tugu među ljubiteljima sporta u Srbiji, gde je pisao istoriju crno-belih, ali i u Turskoj, gde je bio velikan Galatasaraja.
Danima su se nizali emotivni oproštajni i dirljiva sećanja njegovih bivših saigrača i prijatelja, a evocirane su i uspomene na njegove velike reči o životu, religiji i pravičnosti.
O Prekaziju i njegovom vremenu u Humskoj (1976 - 1983) govore titule, golovi, velika ljubav navijača koja nikad nije prestala, kao ni poštovanje koje je stekao među igračima i navijačima Crvene zvezde, najvećeg rivala. Takođe, ostala je upamćena i čuvena anegdota o njegovom nikad ostvarenom transferu iz Galatasaraja u Ajaksu u periodu između 1987. i 1988. Hteo ga je lično Johan Krojf!
O tome je razgovarao u emotivnom razgovoru sa turskim novinarima na Dorćolu krajem prošle decenije.
"Jeste, otišli smo u Minhen na jedan turnir u dvorani i proglašen sam za najboljeg igrača. Šta sam im tamo sve radio... I Ajaks je učestvovao na tom turniru. Turnir se završio, iste noći smo otišli u Štutgart na jedan drugi turnir, a tamo bio i Ajaks. Sedimo za doručkom Simo, ja, Kovačević... A Krojf za stolom preko puta nas... Gledam ga neprestano, taj čovek je bio moj omiljeni fudbaler. Kad odjednom - tras, ide Krojf ka nama!", evocirao je uspomene Prekazi.
"Prvi put u životu sam osetio tremu"
Razgovor je počeo veoma lako.
- Dobro jutro!
- Dobro jutro!
- Imaš li 15 minuta vremena?, pitao ga je Krojf
"Rekoh mu "Imam", ali ja umirem unutra, tresem se. Ja, koji sam igrao derbije Partizan - Crvena zvezda, osećam da po prvi put u životu imam stravičnu tremu".
Krojf je odmah prešao na stvar.
- Kada ti ističe ugovor?
- Na leto.
- Da li bi hteo da igraš u Ajaksu?
- Naravno.
- Ali imamo jedan problem...
Holanđani nisu dopuštali Jugoslovenima da dođu
Odmah je bilo jasno o čemu se radilo.
"Znao sam za taj problem, moj prijatelj je bio bivši kapiten PSV-a Lazar Radović, od njega sam to saznao. Holandski fudbalski savez je u nekim sezonama zabranjivao dovođenje igrača iz Jugoslavije. A baš te godine su to ponovo uradili. Krojf mi je rekao da će, ako to zaista želim, pokušati nešto da sredi, da mi nabavi pasoš druge države kako bi mi obezbedio da igram u Ajaksu. Nikada u životu ne bih prihvatio pasoš druge države, a ni Galatasaraj ne bi napustio, ma nema šanse. Ali ovde je u pitanju Krojf, neka se niko ne ljuti! Tražio mi je broj telefona i rekao da će se javiti. Nekoliko dana kasnije me je stvarno i pozvao".
- "Hi" (Zdravo).
- "Hi".
- "I'm sorry" (Žao mi je), rekao je Krojf
- "No problem" (Nema problema), uzvratio je Prekazi
- "Rekao mi je da je probao sve, ali da nije vredelo. Ako se dobro sećam, nekih pola godine kasnije postao je trener Barselone".
Dugo je Prekazi razmišljao o tome i nikad nije prežalio.
"Naravno, Krojf ti dolazi na noge, čoveče, Krojf! A da si mene video; katastrofa, tresem se k'o prut".