"Privremeni" stadion od industrijskih kontejnera u Dohi je najneobičniji stadion na kome su mnogi bili i na kome počinjete da brinete za bezbednost kada padne gol. /od reportera MONDA Milutina Vujičića iz Katara/
Svi stadioni u Kataru koji su izgrađeni za potrebe Svetskog prvenstva deluju moćno, moderno i megalomanski, međutim jedan se od svega toga posebno razlikuje. "Stadion 974" sagrađen je pa skoro na obali Persijskog zaliva u industrijskoj zoni Dohe (Ras Abu Abud), a kako ne bi "odskakao" od građevina u tom delu grada - odlučeno je da se na vrlo interesantan način kamuflira u okruženje, da čak ni taksisti ne mogu da ga pronađu, ali to je za neku drugu priču...
Stadion od 974 kontejnera (+974 je pozivni broj za Katar) ne vidi se izdaleka kao ostali stadioni u Dohi, a čak i kada mu se priđe izbliza ostajete u dilemi da li je pred vama zaista fudbalsko zdanje ili brod pun kineskih maski za telefone spreman za iskrcavanje na Jadran. Tek kada se reka ljudi u ovom nepristupačnom delu grada slije ka 974 kontejnera i upale se reflektori, postaje jasno da se među limene pravougaonike ulazi da bi se gledao fudbal i navijalo, ali samo na još dve utakmice pre nego što dođu majstori da ga "rasklope".
I pre izgradnje, zamišljeno je da ovo bude "privremeni" stadion, prvi ikada na Svetskom prvenstvu. Do sada se na njemu igralo pet utakmica, šesta će biti Srbija - Švajcarska u petak (20.00), dok će nakon duela Brazila i najverovatnije Gane u osmini finala, polako početi da rasklapaju najoriginalniji stadion na svetu i već postoje teorije gde će biti "prebačen".
U razgovoru sa navijačima i kolegama, stadion se mnogima dopao, ali neću kriti da meni odaje utisak neprostrane i skoro pa "jeftine montažne kuće" u kojoj se ne osećam bezbedno. Šareni kontejneri koji se vide spolja i koji deluju pomalo kao loše složene tetrade u Tetrisu, ne ulivaju poverenje kada se nađete u liftu koji se vidi spolja, a još manje kada sve počne da se trese u trenutku kada navijači krenu da skaču u istom ritmu.
Subjektivni osećaj, možda i u odnosu na mesto na stadionu na kome sam sedeo, govori mi da su Brazilci protiv Švajcarske bili nemilosrdniji prema kontejnerima nego Argentinci protiv Poljske, ali za jedno ipak treba zahvaliti Mesiju, odnosno Ščensnom.
Da je kojim slučajem pogodio iz penala u 39. minutu, pitanje je da li bi ova limena konstrukcija izdržala slavlje zbog gola najboljeg igrača svih vremena. Vazduh je trepereo, a pod se tresao u iščekivanju njegovog udarca sa "kreča", međutim loše izveden udarac sa jedanaest metara - i još bolja odbrana golmana Poljske - doveli su do toga da se atmosfera primiri. Pošto su golovi koje će posle toga postići Mekalister i Alvarez bili "više iznenada", tako se i stadion manje tresao, a mi smo preživeli...
Zanimljivo je da stadion od 44.089 mesta zbog limenih kontejnera ima vrlo dobru akustiku, pa se sve dobro čuje i u hotelu "Riksos" u kome su reprezentativci Srbije, a koji bi na Švajcarsku mogli i peške, jer je saobraćaj katastrofa.
"Otišao sam u sobu i zatvorio sam se, onako gledao sam utakmicu i bukvalno se čuje par sekundi ranije od prenosa. Čujem kako postižu pogodak i tu je bila jedna lopta kod Švajcaraca, reko samo da oni nisu dali gol. Posle toga VAR pokazuje ofsajd, tu je bilo razočaranja, a nakon toga radost zbog gola Brazila. Sve sada zavisi od nas, radovali smo se svi. Atmosfera nikad nije bila ovako dobra i zdrava i stvarno mi je čast i zadovoljstvo biti deo ove reprezentacije - samo da se držimo zajedno i to je to", rekao je Tadić o meču Švajcarske i Brazile, a pred duel Srbije sa timom sa Alpa.
Videćemo da li će kontejneri izdržati nalet srpskih navijača, pošto se i "Al Žanub" jedva držao nakon što su padali golovi protiv Kameruna. Ako padne Švajcarska, izgubićemo tlo pod nogama...