Košarkaški klub Partizan ove godine želi da napravi iskorak na polju rada sa mlađim kategorijama, a važan potez u pravcu podizanja tog segmenta na viši nivo biće prvi kamp za košarkaše do 16 godina starosti, na Kopaoniku od 24. juna do 22. jula.

Iako je kamp u letnjem periodu, crno-beli su odlučili da ga organizuju u zatvorenom prostoru i tako omoguće nesmetano sprovođenje plana i programa, bez obzira na vremenske uslove. U klubu veruju da su u hotelu "Ozon", sa kapacitetima kojima raspolaže na nadmorskoj visini od 1.100 metara, pronašli izuzetno dobrog domaćina.

"Ako već pravimo kamp pod imenom Partizana, onda to u svakom pogledu treba da bude na visokom nivou - što se tiče smeštaja, sale i kvaliteta rada", kaže direktor mlađih kategorija Zoran Stevanović.

"Mi ćemo sa tom decom raditi po programu naših mlađih kategorija, u dogovoru sa trenerom prvog tima i Acom Bućanom, koji vodi sve trenere mlađih selekcija. Moja ideja je da uključimo i članove seniorskog stručnog štaba, Čanka, Kecmana...".

Polaznici kampa za sedam dana boravka na Kopaoniku će moći da osete šta znači biti deo velikog kluba - što podrazumeva i prisustvo sadašnjih prvotimaca i bivših asova u ulozi promotera - da vide kako izgleda ozbiljan rad, a naravno i da što više nauče. Otuda i relativno mali broj raspoloživih mesta.

"Svaka smena imaće četiri grupe od po 15-16 dečaka, jer to garantuje kvalitet i dobar intenzitet treninga. Iz iskustva znamo da je 20 ili više u grupi već mnogo. Imaćemo dva treninga dnevno, na raspolaganju nam je velika teretana, gde možemo da radimo vežbe koordinacije i sve drugo što se radi sa decom, pogotovo sa mlađima, koji nemaju koncentraciju za dva sata košarkaškog treninga", objašnjava Stevanović.


Mlađe kategorije su segment u koji, da bi se očekivao rezultat, mora da se uloži dosta vremena, truda, ali i novca, što je poslednjih godina veliki problem za KK Partizan.

"Sa više od 400 članova mlađih selekcija pre petnaestak godina, spali smo na 150. I nije samo Partizan na gubitku, nego i drugi klubovi, jer sportovi kao što su odbojka i tenis rade izvanredno, fudbal je popularan, kao i uvek. U poslednjih pet-šest godina smo gubili decu i zbog finansijskih problema. Prošle sezone smo imali osam školica košarke, sada imamo samo četiri i cilj nam je da pored toga što pokrećemo kamp, probamo da se sledećeg leta vratimo na broj od osam školica", kaže Zoran Stevanović.

"Moramo da omasovimo škole košarke i više da se baziramo na deci iz Beograda. Nismo više u mogućnosti da dovedemo 10 dečaka sa strane, već samo jednog ili dvojicu najtalentovanijih iz svakog godišta. Nemamo svoje smeštajne objekte kao Crvena zvezda i Mega. Tu je odnedavno i Dinamik... Za svako dete u Srbiji koje se pojavi, ima pet zainteresovanih klubova, a nema dileme da konkurenti imaju bolju logistiku od nas".

Posebno sada, kada je klub izgubio primat na tržištu seniorskih igrača, navijači bi voleli da u prvom timu vide više izdanaka sopstvene škole. Trenutno su to Vanja Marinković i Mihajlo Andrić, dok šansu povremeno dobijaju Nikola Tanasković i Slobodan Jovanović.

Naravno, želja navijača su neki novi Đorđević, Brkić i Berić, ali da bi se dobili takvi asovi, potrebno je da se poklope mnoge "kockice"...

"Mnogo je dečaka prošlo kroz Partizan, koji nisu dobili šansu, ali i onih koji nisu imali strpljenja. Sada svi pričaju o Marku Guduriću. Pa, Gudurića smo mi doveli iz Priboja u Beograd! Bio je dve godine u Partizanu, dva puta na pripremama na Jahorini, odigrao jednu sezonu. Onda je otišao jer je njegovom ocu zasmetalo što je trener rekao momku da je 'indijanac'. Došla su nova vremena i mora da se pažljivo komunicira i sa mladim igračima i sa njihovim roditeljima. Moraš da vodiš računa da se ne naljute", ispričao nam je Stevanović anegdotu koja verovatno nije bila poznata mnogim ljubiteljima košarke.

KK Partizan mlađe kategorije kamp intervju Zoran Stevanović
MN Press 


I nije samo Gudurić nekada bio crno-beli...

"Ognjen Jaramaz iz Mege je bio kod nas četiri godine, osvojio je sa Partizanom pionirsko prvenstvo. Bio je i Nikola Radičević, koji je sada u Španiji, jedne sezone i Nikola Rebić. Roditelji mnogo utiču na to gde će dete da završi, gledaju gde im se više dopadaju uslovi. Ja nisam bio u klubu kada je ispušten Nemanja Bjelica, ali tu je očigledno napravljen veliki promašaj...".

Crvena zvezda je kroz saradnju sa FMP-om postala redovni učesnik juniorskog Fajnal ejta Evrolige. Neki drugi klubovi imaju druge adute...

"Teško nam je da privučemo talentovanog igrača pored kluba kao što je Mega, iza koga stoji menadžerska agencija. Imaju kadetski i juniorski tim, odatle idu u prvi tim. Deci je interesantno da to prođu što pre i da se nadaju izlasku na NBA draft".

Sopstvena dvorana, koju je država obećala crno-belima posle plasmana na Fajnal for Evrolige 2010. godine, ostala je "pusti san". Stevanović ističe da je to pitanje strateški imperativ trofejnog kluba.

Partizan je ove sezone obezbedio "balon" za treninge i tako smanjio troškove, međutim, to je samo ispomoć.

"Mislim da je dvorana nešto bez čega Partizan u budućnosti ne može da funkcioniše. Mi smo više od 30 godina prisutni u osnovnoj školi '20. oktobar' na Novom Beogradu, sa kojom imamo maltene porodični odnos. Tamo smo ugradili semafor, subotom i nedeljom kao domaćini odigramo četiri-pet utakmica. Da jednog dana izgubimo tu školu, mi kao klub bismo mogli da ugasimo mlađe kategorije!"

"Bez svoje dvorane možemo da padamo samo niže i niže. Jer, kada imaš dvoranu, ti možeš da napraviš i 10 soba, da smestiš 10 igrača, umesto da za njih iznajmljuješ stanove, plaćaš kirije i račune. Možeš da napraviš restoran, možeš deci da organizuješ školu, doktora, psihologa".

"I pedagoga, obavezno", nadovezao se Zdravko Bućan, dugogodišnji Partizanov operativac u mlađim kategorijama.

"Da im pomaže u obrazovanju i završavanju školskih obaveza. Njima je u fokusu sport, tako da u tom drugom delu često 'zapnu'".


Problem čitave srpske košarke postali su prerani odlasci igrača u inostranstvo, gde mnogi od njih ne uspeju da ostvare svoje sportske ambicije. Partizan tu nije izuzetak.

"Odlaze mlađi kadeti, pa čak i pioniri. Nama su petorica otišla u inostranstvo kao pioniri, za koje sada mogu da potpišem da bi mogli da budu prvotimci Partizana, pa čak i reprezentativci. To su Balša Koprivica, Filip Petrušev, njegov mlađi brat David, pa Nakićev sin, Mario. Nikola Jovanović, koji je u Americi završio koledž, bio je naš junior. Da je ostao, igrao bi prvog centra", kaže Bućan.

Stevanović dodaje da se "protiv toga ne može", jer to dozvoljavaju propisi FIBA.

"Eventualno, ako imaš ugovor sa igračem do 18 godina, FIBA ti po njegovom odlasku odredi obeštećenje. Za Petruševa smo od Baskonije dobili 17.000 evra... Meni je otac jednog momka, kog sam želeo da dovedem u Partizan, obrazložio odlazak u inostranstvo sledećim rečima: 'Ja time rešavam egzistenciju'".

Naši sagovornici bez ustezanja ističu da roditelji, makar iz najboljih namera, često bivaju remetilački faktor.

"Roditelji danas sve prate, sve snimaju, sve znaju. Kad pričam sa nekima od njih, zapanjim se količinom informacija kojima raspolažu, pa ih pitam da li se u životu bave još nečim. Mi po dolasku u klub kažemo roditelju - dete ima taj i taj kvalitet, ovo drugo nema. Njima to bude u redu prva dva meseca, a onda već počinju da jure kombinacije, da zovu ljude iz kluba i traže od mene da se tom i tom poveća minutaža", priča Stevanović.

"Ja sam kao igrač navikao na disciplinu, radeći sa Duškom Vujoševićem, profesorom Acom Nikolićem, Željkom Obradovićem, Darkom Rusoom... Kad ti trener nešto kaže, onda je to tako. Time što se roditelj meša i komentariše sa strane, samo podstiče stvaranje loše atmosfere u ekipi".

Na kraju razgovora osvrnuli smo se na proces sazrevanja igrača, posebno nakon 18. godine i potpisivanja prvog profesionalnog ugovora.

"Nekada je mladi tim Partizana igrao Srpsku ligu ili 'B' ligu i to je bila prava stvar. Igraču mnogo znači kad na zvaničnoj utakmici da 30 poena, pa se sa tim samopouzdanjem vrati u prvi tim. Sećam se da je Novica Veličković jednom igrao derbi za seniore, pa sa još dvojicom momaka seo u auto i došao u Novi Sad, gde je već bila počela utakmica mladog tima protiv Radničkog. I dao je 30 poena u drugom poluvremenu".

"Danas deca neće da igraju na dvojnu licencu. Kada im kažeš da idu na godinu dana u Čačak, kao da si ih poslao... Ja mislim da su Jovanović i Tanasković ove sezone trebali da igraju za OKK Beograd. Sa nama treniraj, a tamo igraj. Ovako, prvi tim ode na gostovanje u ABA ligi, oni ostanu u Beogradu i treniraju sa juniorima, a tu konkurenciju su prevazišli odavno. Juniorska liga je OK takmičenje, ali ovim momcima fali da sa 18 godina igraju protiv igrača od 25-30 i da tako stiču iskustvo".