Crvena zvezda je od aprila 2013. sa Dejanom Radonjićem imala kontinuitet stručnog rada kakav se na Malom Kalemegdanu ne pamti decenijama, još od ere Ranka Žeravice početkom 80-ih. Posledica su bili prepoznatljiva igra, rezultati, trofeji, seniorski reprezentativci, unosni transferi u bogate evropske klubove, pa i u NBA ligu...

I sve to, na neki način, nije bilo dovoljno.

Zvaničnim rastankom u subotu uveče stavljena je tačka na jednu epohu i crveno-beli sada ulaze u turbulentan period, s obzirom na to da Nebojša Čović paralelno treba da rešava problem finansiranja kluba (novac od prodaje igrača će pomoći, ali samo donekle) i da pronađe novog trenera, koji će ublažiti razočaranje navijača Radonjićevim odlaskom i prigušiti strah od gubitka primata u regionu, odnosno nekonkurentnog statusa u Evroligi.

Ko bi, uopšte, mogao da bude taj čovek, koji će preuzeti na sebe vođenje novog tima, u kome neće biti šestorice od dosadašnjih osam ili devet udarnih domaćih igrača, kroz napornu sezonu, ogroman broj teških utakmica, dalekih putovanja?

Ko će moći da se bori sa uvek velikim očekivanjima javnosti, ko će umeti da izvuče maksimum iz igrača i kada (ako) budu kasnile plate...

Posao prvog trenera Zvezde, učesnika Evrolige, brutalnog takmičenja u kome neće biti slabog rivala, traži kompletnu ličnost. Znanje, iskustvo, energiju, autoritet, dobru komunikaciju. Što više tih elemenata bude falilo, biće manji i izgledi da predstojeća sezona bude uspešna.

Pod pretpostavkom da će to biti trener sa srpskog govornog područja, čini se da Čović ima vrlo malo kvalitetnih, a dostupnih i koliko-toliko realističnih opcija.

Ko će biti novi trener KK Crvena zvezda umesto Dejana Radonjića
MN Press 


To su Svetislav Pešić, koji je dva puta već bio na kormilu crveno-belih, a za koga se nezvanično može čuti da je negativno reagovao na prvo "opipavanje pulsa" i Duško Ivanović. Kada bi mogla da se izbriše prošlost, svakako bi u toj grupi bio i Duško Vujošević.

Prirodno, takva imena imaju i svoju cenu, a treba im i objasniti zašto je Radonjić otišao posle svih ostvarenih uspeha i kakve su im mogućnosti za selekciju konkurentnog tima.

Idealno rešenje bio bi neki od zvezdaša u najboljim trenerskim godinama, kao što su Saša Obradović ili Aleksandar Trifunović, ali oni su čvrsto vezani za druge klubove. Zoran Lukić, kao nešto slabija opcija, takođe je zauzet.

Posle njih, na red dolaze treneri poput Vlade Vukoičića, koji je šef omladinskog pogona Mega Bemaksa i pretpostavka je da mu klub ne bi stajao na putu evroligaškog angažmana, zatim Mihailo Uvalin (u Evroligi 2013/14 vodio poljski Stelmet), pa i Jovica Antonić, takođe bivši Zvezdin strateg, koji odavno nije samostalno obavljao posao klupskog trenera, ali koji je kao asistent selektora Aleksandra Đorđevića "omirisao barut" velikih internacionalnih takmičenja i uživo pogledao veliki broj utakmica skautirajući kandidate za nacionalne selekcije.

Neiskusni stručnjaci koje je Čović poslednjih godina pratio u FMP Železniku, poput Milana Gurovića ili Dušana Alimpijevića, u ovom trenutku deluju kao "samoubilačka opcija", koja čak nosi opasnost da se upropasti karijera u povoju, kao što se desilo Milivoju Laziću kada je leta 2012. promovisan u Pešićevog naslednika.

U košarkaškoj "čaršiji", dan posle Radonjićevog odlaska, sa najviše strana se pominje upravo Alimpijevićevo ime...