As Dalas Maveriksa Dirk Novicki objavio je nedavno autobiografiju, u kojoj je otkrio da je najdraži trenutak u karijeri doživeo u Beogradu!

Sedmostruki učesnik Ol-star utakmice i najkorisniji igrač NBA lige 2007. godine, napisao je da mu je najlepši trenutak u karijeri aplauz koji je dobio od beogradske publike u finalu Eurobasketa 2005.

"Trener Dirk Bauerman izvukao me iz igre pre kraja finalne utakmice protiv Grka, protiv kojih nismo mogli više. Odjednom je 18.000 ljudi u dvorani ustalo i počelo da aplaudira. Te ovacije su me oborile s nogu. Mislim da mi nisu aplaudirali za igru u finalu, jer nisam imao svoj dan. Verovatno su osećali poštovanje prema igri cele ekipe i mojoj borbi za nacionalni tim. Taj aplauz je najlepši trenutak u mojoj karijeri i razlog zašto i dalje igram za reprezentaciju", napisao je Novicki, prenosi hrvatski portal Index.

Nemac još nije odlučio do kada će nositi dres nacionalnog tima, ali je nagovestio da bi vrlo brzo mogao da se oprosti od reprezentacije.

"Neću da kažem da moja reprezentativna karijera posle Pekinga (ukoliko ga izborimo!) prestaje. Ali, ne mogu da zamislim sebe na EP u Poljskoj 2009. Tamo sigurno neću biti. Kasnije možda pomognem još koji put. Ne mogu više da dajem kao nekada", dodao je Novicki.

Jedan od najuspešnijih evropskih košarkaša svih vremena u NBA, naveo je da mu se odlaskom u Dalas Maverikse ostvario san. Ipak, na samom početku mu je bilo teško i nije bio pošteđen standardnih "dužnosti novajlija", poput donošenja kafe i torbi starijim igračima.

"Nije da su me stariji igrači u Dalasu loše primili, naprotiv, ali ipak sam morao da im nosim kafu u hotelske sobe, nosio sam njihov privatni prtljag i one bezbrojne torbe pune košarkaške opreme. To je sudbina svih novajlija. Dok su se drugi već ugodno smestili u toplom autobusu koji bi nas vozio od aerodroma do hotela, ja bih po hladnoći ubacivao prtljag. Ali sve što su tražili da uradim, ja sam uradio", otkrio je Novicki u svojoj autobiografiji.

Ipak njegov rad se kasnije isplatio i vremenom je postao nezamenjivi igrač Dalasa.

"Kada je ekipa ostala bez šansi za plasman u plej-of, mi bez minutaže dobili smo više šansi u poslednjih 10-15 utakmica. Prvi put sam počeo igru u petorci i u Finiksu dao 29 koševa. Tada sam shvatio da imam perspektivu za NBA".

Tridesetogodišnji Nemac je tokom karijere imao priliku da igra i protiv jedne od najvećih košarkaških legendi - Majkla Džordana.

"To je bio najimpresivniji trenutak mojih početaka u NBA. Mislio sam da nikad neću igrati protiv najvećeg, jer se povukao taman pre nego što sam došao. Ali, tada se opet aktivirao zaigravši za Vašington nakon dve godine pauze. Fizički je pao, nije mogao da dominira kao nekad. Ali, za čoveka od 38 godina bio je i dalje senzacionalno dobar. Igrao je drugačije, pametnije. Njegova harizma se tada mogla i opipati".

Novicki je svestan da i njega stižu godine, ali još uvek ne zna kada će reći zbogom košarci.

"Svestan sam da sam godinama bavljenja košarkom iscrpeo svoje telo. Svake godine po stotinak utakmica u NBA, redovne pripreme i nastupi za reprezentaciju, pa onda pripreme s Holgerom (Gešvindnerom), čiji su treninzi naporniji od bilo koje utakmice... To je mamutski program koji više neću moći da podnosem. Mom telu je potreban sve veći odmor", zaključio je Novicki.

(MONDO, foto: MN Press)