Dule: Dobro sam i nisam nacionalista

Duško Vujošević je zbog pojave gangrene na nožnom prstu propustio utakmicu BiH u Jerevanu protiv Jermenije i pobedu kojom su "zmajevi" izborili mesto u glavnoj rundi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

Selektor BiH je u razgovoru za sarajevsko "Oslobođenje" demantovao da mu je zdravlje bilo ozbiljnije ugroženo.

"Pošto sam ja došao u bolnicu bez uputa, morao sam formalno da budem primljen kao hitan slučaj, a onda je to neko iz te bolnice pustio u štampu, gde su željni senzacija i tih naslova, koji uslovno rečeno prodaju štampu, pa je verovatno to razlog takvog nekog katastrofičnog izveštavanja. Da li je neko stvarno želeo da bude tako, u to ne mogu da ulazim, ali to nije bilo bazirano niti na razgovoru sa mnom, niti na razgovoru sa doktorima koji mene prate. Situacija nije bila jednostavna, ali nije bila ni komplikovana kako su to neki predstavili", kaže Vujošević.

Trofejni stručnjak se osvrnuo na političku situaciju u BiH, smatrajući da se struktura zemlje odražava u svakom segmentu društva, slično kao u delu Ive Andrića "Put Alije Đerzeleza".

"Čim čovek smanji distancu, izgubi se respekt i počnu onako da ulaze u sitna creva i prave raznorazne analize, počev od zdravstvenih, pa i drugih vrsta. Pojedini novinari za relativno skromnu cifru budu kupljeni da budu portparoli određenih igrača, pa da brane neke njihove ne baš mnogo moralne pozicije. Ali ono što se u toj složenoj situaciji sa igračima desilo, ostali su oni koji su želeli da igraju za BiH i koji su želeli da napreduju, koji su radili sa strašću i sa ljubavlju. To je kod mene izazvalo dobar odnos i bez obzira na tešku situaciju, uspeli smo da napravimo rezultat koji jednog momenta stvarno nije bio očekivan", dodao je Vujošević.

Veliku buru u bosanskoj javnosti izazvala je majica sa grbom Srbije, koju je Vujošević nosio na seminaru pod pokroviteljstvom Udruženja košarkaških trenera Srbije.

"To je glupost koju ne želim mnogo da komentarišem. Prvo, u ovim gladnim godinama nisam se nikad najeo onoga što se ne jede. I ni u jednoj situaciji nisam čovek, koji kad se menja katanac, menja i glavu. Poznato je da nisam nacionalista i ne gledam ljude po tome ko je šta, nego kakav je ko. I na seminaru koji je organizovala trenerska organizacija Srbije su nošene te majice, kao neka uniforma i ja sam je s ponosom nosio, jer sam član te organizacije. Ne smatram da je nositi majicu sa grbom Srbije, koja je, ponavljam, uniforma za taj seminar, nešto nečasno", kaže Vujošević.

Selektor BiH rezultate u pretkvalifikacijama vidi kao uspeh, ali za kvalifikacije najavljuje pojačanja.

"Za predstojeće kvalifikacije moramo da se pojačamo, gledajući šta može da se uradi na poziciji stranca. Onda računamo na Stipanovića (Andriju), Kikanovića (Elmedina), Miloševića (Milana), jer su to igrači koji imaju kvalitet i donose nešto što je ovoj ekipi falilo, a ne ruše neku njihovu fanatičnu posvećenost i energiju. Znači, stranac i ta tri igrača su nešto što prvo pada napamet, a videćemo šta bi još moglo da znači pojačavanje ekipe, a ne razbijanje te teško napravljene atmosfere", dodaje Vujošević.

Kada je reč o Eurobasketu, on nije štedeo reči hvale za reprezentacije iz regiona, iskoristivši priliku da još jednom podseti koliko bi reprezentacija Jugoslavije bila dominantna da se država nije raspala.

"Belgija pokazuje da ima dobru ekipu. Rusi su većinu utakmica odigrali jako dobro, a Francuzi su slabiji nego što je bilo očekivano. Kada su u pitanju ekipe iz regiona, zaslužuju veliku pohvalu i mi koji malo duže pratimo košarku, ne možemo da ne pomislimo koliko bi ustvari reprezentacija Jugoslavije bila dominantna, da nastupa u tom sastavu i da je ta zemlja ostala cela", kaže Vujošević.

Njemu je izuzetno teško pao rastanak sa Partizanom, za koji kaže da je bio politički uslovljen.

"Taj prljav posao su prihvatili da odrade moji bliski saradnici i prijatelji. Meni Partizan nije bio samo posao, nego način života i velike emocije sam imao prema tome, pa mi je to sve zajedno jako teško palo. Pogotovo što sam ja te poslednje godine radio ne uzimajući praktično ništa zbog teške finansijske situacije, dajući prioritet igračima, dok je radna zajednica u Partizanu sama uzimala prioritet. Način rastanka, gde su oni pokušali da me isprovociraju da odem, da ne bih mogao da naplatim taj novac, s obzirom na to da ti ugovori nisu imali jaku garanciju, jer sam s njima radio gotovo na reč", kaže Vujošević, i dodaje:

"Njihova želja da ne plate ništa od novca koji sam ja i više nego pošteno zaradio i opravdao rezultatima i proizvodnjom igrača i nekom borbom za klub, bila je očita. Praktično u tom klubu je došlo do totalne promene strukture rukovođenja, da su oni, da bi opstali, pristali da budu klub iz senke u odnosu na beogradskog konkurenta, a tu je došlo neko rukovodstvo koje pristaje na to.

Njihovo ponašanje me obezbolilo, kada je u pitanju sama tužba. Normalno, ni to nije bilo jednostavno, ali puno su mi pomogli takvim ponašanjem, da me praktično obavežu da iz nekih najnormalnijih razloga želim da uzmem novac koji sam zaradio, a druge nemam. I moralno su mi pomogli, zbog toga što su bili stvarno nekorektni , od načina rastajanja, pa sve do ovog momenta. Nijednim ljudskim gestom nisu me naterali da razmišljam na neki drugi način, jer svaki čovek ima strpljenje, ali ničije nije beskrajno", zaključuje Vujošević u razgovoru za sarajevsko "Oslobođenje".