Nekad je potrebna hrabrost i da zaplačeš!

"On je odigrao više važnih utakmica u karijeri nego ceo tim Majami Hita", obrazložio je juna 1995. godine tada trener, sada predsednik tima sa Floride, legendarni Pat Rajli, zbog čega je poslao Ronija Sajklija u Golden Stejt, a Herolda Majnera u Klivlend kako bi doveo Predraga Danilovića na Floridu.

Kao šampion Evrope i sa reprezentacijom Jugoslavije i sa Partizanom, MVP Fajnal fora Evrolige 1992. godine samouvereno je poleteo ka NBA ligi pravo sa atinskog postolja i, uprkos problemima sa povredama, vrlo brzo dokazao da Rajli nije pričao gluposti samo da bi smirio Majamijevu publiku (bez obzira na to što ga je decembra te godine, dok je bio povređen, napao jedan navijač poreklom sa prostora bivše SFRJ - razlozi su očigledno bili šovinistički).

Ako uopšte nekome bude morao da objašnjava zbog čega je Bogdana Bogdanovića 2017. godine učinio najbolje plaćenim "rukijem" u istoriji NBA lige, još jedna legenda naše košarke na poziciji generalnog menadžera Sakramento Kingsa, Vlade Divac, mogao bi jednostavno da citira Rajlija i završi priču na tu temu.

Iako u timu ima veterane poput Vinsa Kartera i Zaka Rendolfa.

Hrabri lider najboljih 12 košarkaša koje je naša zemlja imala ovog leta (mada ih je na kraju ostalo deset) i član idealne petorke sinoć završenog Eurobasketa, napustiće Evropu kao igrač koji je apsolutno obeležio godinu za nama i uradio nešto što najvećem broju košarkaša koje danas poznajemo - nikada neće uspeti.

Bogdan Bogdanović, 25-godišnji Beograđanin visok 198 centimetara i po mnogo čemu legitimni naslednik Saše Danilovića, u periodu od leta 2016. do leta 2017. nastupio je u:

- finalu Olimpijskih igara;
- finalu Evrolige;
- finalu plej-ofa Turske;
- finalu Eurobasketa;

Da ga povreda nije žestoko usporila na startu klupske sezone 2016/17, zbog čega nije igrao dva meseca, "BB King" imao bi i nastup u Superkupu Turske, koji na neki način ima formu finalne utakmice, iako po važnosti ne može da se uporedi sa četiri navedena dragocena iskustva za karijeru jednog sportiste.

Bogdanović nije samo nastupio u najvažnijim mečevima u turskoj i evropskoj klupskoj, odnosno evropskoj reprezentativnoj košarci, već je u svakoj dobijao i preuzimao odgovornost, podizao se na šuteve, pogađao, promašivao, krao lopte i gubio ih, padao, ustajao i, pritom, (a to je važno istaći s obzirom na to kakav stav ima najveći broj izrazitih strelaca) sve vreme igrao odbranu na kojoj bi mogao da mu čestita i Branko Lazić.

"Promašio sam 9.000 šuteva u karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. Čak 26 puta povereno mi je da rešim utakmicu poslednjim šutem i promašio sam. Doživljavao sam neuspehe iznova i iznova u svom životu. I, zato sam uspeo", objasnio je jednom najbolji košarkaš svih vremena, Majkl Džordan, kako se postaje najbolji.

Otuda, Bogdanove suze posle poraza u finalu od Slovenije i priznanja "uživo" da je ostao bez snage kada je bilo najvažnije ne svedoče o njegovoj slabosti, naprotiv, već upravo o snazi i hrabrosti koja je potrebna da se ne pobegne u alibi (koji realno postoji) u situaciji kada više od pola saigrača ne dođe, a očekivanja ostanu jednako visoka.

Ali, ne i nedostižna - sa takvim stavom!

Jer, za takav način razmišljanja i 27 miliona dolara nije mnogo i to će Bogdanović uskoro i dokazati.