I Sale zaplakao: 250 stepenika, film o majstorima!

O njima i njihovom uspehu od pre 30 godina mislili smo da znamo sve. Ili bar sasvim dovoljno:

Da su 1987. dva puta pobedili reprezentaciju SAD, da su naterali Amerikance da ozbiljnije shvate evropsku košarku, da su prošli golgotu Svetislava Pešića u Pirotu i na Igmanu... Da su postali veliki igrači, sa velikim karijerama i da su te 1987. bili šampioni sveta.

Ipak, film "250 stepenika", autora Vladimira Pajića, otkrio je ovog ponedeljka u Jugoslovenskom dramskom pozorištu toliko detalja ove priče i toliko slojeva uspona tih momaka na vrh da je dirnuo i same šampione.

Na primer, Sašu Đorđevića, koji je nakon premijere izašao na scenu i zaplakao.

"Ova melodramatična komedija može samo sa suzama da se završi. I to uz suze radosnice, suze ponosa što sam trenirao uz ove ljude, kao i uz ljude koji su bili tada sa nama u stručnom štabu. Ovo su suze ponosa na najiskrenije prijateljstvo sa ovim momcima. U poslednje vreme samo govorim reč 'ponosan', ali samo ona može da izrazi šta osećam", emotivno je priznao "Sale Nacionale", pred salom koja je uveliko stajala i aplauzom pozdravila autore filma - one koji su pisali istoriju i one koji su je dirljivim i emotivnim filmom i predstavili.

Dino Rađa je u svom stilu govorio na kraju premijere.

"Kod nas u Dalmaciji se kaže da su emocije zajebana stvar", bio je uvod.

"U filmu ste sve videli i čuli, a ne znate da je od svih tih kaseta sa NBA utakmicama u Pirotu ipak najizlizanija bila ona sa igranim filmom, poreklom iz Švedske", nasmejao je sve.

"Velika je čast znati se sa ovim momcima. Od njih sam naučio mnogo, od Pešića sam naučio mnogo i neke ljude ovde nisam video 30 godina. Stvarno mi je ogromno zadovoljstvo što sam ovde. Celo veče ćemo sedeti. Glupani smo što se pre nismo našli", dodao je Rađa.

Svetislav Pešić, selektor te reprezentacije, koji svojom pričom i vodi gledaoca kroz film, napravio je sa autorima plakete i priznanja svim igračima i članovima stručnog štaba. Tokom snimanja filma slao im je i trofeje, za koje je naglasio da nisu replike.

"Iz Pirota sam i znate da mi svi odande volimo poklone, ali da naglasim da ovo nisu kopije, već su ovo originali, jer su to najoriginalniji igrači koje sam trenirao", rekao je popularni "Kari".

Dok je pozivao saradnike i bivše igrače na scenu, Pešić je pozdravljao svakog pojedinačno, pa je tako Neši Iliću rekao "da li da ti čestitam film ili unapređenje u Zvezdi", Miroslavu Pecarskom je naglasio: "da ovo pokažeš tvom malom kod kuće", a za Dina Rađu je rekao: "Vidite ga kako izgleda. Samo on bi mogao da igra i danas - i to ozbiljnu košarku".

Samir Avdić izašao je na binu među poslednjima i dobio poseban pozdrav publike koju je dirnuo svojom porukom na kraju filma, na pomenutim stepenicama čiji je uspon simbolično predstavljao i put ka vrhu ove generacije - ekipe koja na ogromnu štetu nije zaigrala protiv Drim tima 1992. u Barseloni, u "verovatno najvećoj košarkaškoj utakmici u istoriji", kako se može čuti u filmu.

"Mi smo bili majstori... A, ovo su posebne emocije", procedio je Avdić, jedan od 12 šampiona.

Film "250 stepenika" govori o njihovoj borbi, uspehu i prijateljstvu širem i većem od košarke. I zaista ga vredi pogledati.