Pero Kameron je bio član selekcije Novog Zelanda koja je na Mundobasketu u Indijanapolisu 2002. godine u polufinalu zadala mnogo muke reprezentaciji SR Jugoslavije, a na koncu izgubila i duel za treće mesto od Nemačke.

Krilni centar je na tom šampionatu "napravio ime", u proseku beleživši 14,7 poena, pet skokova i 3,6 asistencija po utakmici. Bio je izabran u najbolju petorku šampionata kao jedini igrač koji u tom trenutku nije bio NBA igrač. Ostala četvorica su bili Emanuel Đinobili, Predrag Stojaković, Dirk Novicki i Jao Ming.

U Kuću slavnih primljen je 2017. u generaciji sa Razijom Mujanović, Dušanom Ivkovićem, Tonijem Kukočem, Šakilom O'Nilom, Mikijem Berkovicom i Valdisom Valtersom. Legendarni pero Kameron priznao je da je tokom ceremonije imao veliku tremu.

"Šakil O'Nil nije bio tu, ali sam bio nervozan zbog prisustva trenera Ivkovića i Kukoča. Dušan je jedan od mojih velikih učitelja, u mlađim kategorijama sam igrao protiv mnogih selekcija reprezentacije Jugoslavije, tada ga upoznao i zaista sam bio počastvovan da primim priznanje kada i on. Sve njegove ekipe bile su odlično vođene sa klupe. Slušao sam mnoge priče o njemu od Nenada Vučinića, koji je godinama bio pomoćni trener u reprezentaciji Novog Zelanda. Kao trener, on je jedan od mojih idola", rekao je na početku razgovora za "Nezavisne" Pero Kameron.

Pero Kameron o košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije
MN Press 

Meč sa Jugoslavijom...

"Igrali smo s njima i mesec dana pre Svetskog prvenstva na pripremama u Nemačkoj. Pružili smo smo jako dobru partiju, ali to na kraju nije bilo dovoljno protiv jednog takvog sjajnog tima. Imali su Dejana Bodirogu, koji je mogao da dobije svaki meč. Nije bio najbolji strelac, ni skakač ili dodavač u ekipi, ali pogađao je i pravio razliku uvek kada je trebalo. Peđa Stojaković je bio veliki strelac, a Vlade Divac je bio lider ekipe. Videlo se zajedništvo kod njih. Sećam se i Milana Gurovića koji je bio čvrst momak", naveo je Kameron, koji se Jugoslaviji, ali pod imenom Srbija i Crna Gora, za poraz revanširao dve godine kasnije, 2004. u grupnoj fazi na Olimpijskim igrama u Atini.

Kameron se nakon završetka igračke karijere 2010. posvetio trenerskom poslu i do sada kao trener Velingtona osvojio dve titule prvaka Novog Zelanda.

"Teže mi je u ulozi trenera, morate da radite sve stvari oko ekipe, da izvučete najbolje iz svakoga igrača. Kada ste igrač, razmišljate samo o sebi i svojoj igri" zaključio je Pero Kameron.