Rođen je u Pljevljima, praktično je odrastao i afirmisao se u Titogradu, najlepše igračke i životne trenutke je doživio u Beogradu. Kao košarkaš je bio miks hedonizma i divljine. Neobuzdani prirodni talenat.

Virtuoz koji je kupio fore u kultnom Njegoševom parku, pa počeo da deli recke, da bi majstorije nastavio u Partizanu, Grčkoj, Italiji, na momente u SAD.

Kultni heroj Žarko Paspalj! Ali, legendarnom Palji život je odlučio da lupi recku u vidu moždanog udara početkom novembra 2017. tokom boravka u San Antoniju.

Kako ste danas?

"Odlično. Bilo je neobično, da ne kažem traumatično, ali takav je život. Idemo dalje, malo sam se stabilizovao, nadam se da će potrajati", govori u intervjuu za Dnevne novine 51-godišnji Paspalj, koga nije napustio pozitivan duh...

"Nemaš previše opcija. Opcija jedan je da sve prihvatiš na drugi način i sebe ubaciš u kolo iz kojeg ne možeš da se izvučeš. Mislim da to nije pravac. Generalno, trudiš se da funkcionišeš normalno, da malo koriguješ neke stvari i da živiš kako možeš da živiš. Trudim se da se ponašam kao da ništa nije bilo. Ne želim da se žalim, jer ne vidim puno hleba od toga. Imam obaveza, familiju, decu, prijatelje... Ne bih da propuštam lepe stvari. Neću da se zavučem u kuću i da kukam".

Žarko Paspalj: Drim tim bi nas pobedio 1992. godine
MN Press 

Iz Njegoševog parka praktično u Budućnost. Ostalo je istorija. Budućnost (1984 1986), Partizan (1986 1989, 1990 - 1991), San Antonio (1989 1990), Olimpijakos (1991 1994), Panatinaikos (1994 - 1995), Panionios (1995 1996), Rasing (1996 1997), Aris (1997 1998), Virtus Bolonja (1998). Da li se to očekivali?

"Niko o tome ne razmišlja, niti može neko da ti kaže šta će se desiti. Voleo sam da igram košarku, da provodim vrijeme na basketu. Mislio sam da je sve to samo igra. E sad, kad je škola izgubila primat u odnosu na košarku i kada sam zaigrao za Budućnost, a posle za Partizan, onda je postalo jasno šta će se desiti".

Pregršt trofeja, milion individualnih nagrada (u Grčkoj proglašen za najboljeg stranca), ali jedan pehar se posebno izdvaja. Evropsko prvenstvo 1995. u Atini i zlatna medalja, a po dolasku u Beograd antologijsko skandiranje 'Sad si uz'o trofej Paspalje'.

"Takmičenje kao takmičenje ništa posebno, ali je momenat bio značajan nakon sankcija nad zemljom i sportom. To je bilo veliko ostvarenje. Zapamtilo se, postalo prepoznatljivo".

A u glavnom gradu Grčke, tokom ceremenije, bronzani Hrvati su sišli sa pobedničkog postolja iz revolta, jer je Jugoslavija prva.

"Kad pogledaš tada i sada jedino što možeš da definišeš jeste da je to ogromna mrlja za sportski svet. Kada se politika umeša dešavaju se takve stvari. Jednostavno, u tom trenutku ili nisu imali izbora ili nisu razmišljali svojim glavama. Uradili su to što jesu".

Plavi su se družili sa kockastima čak i tokom tog prvenstva, a naročito u godinama posle. Da li ste pričali o tome?

"Ne, ne, ne. Zna se šta je to bilo i sve je u redu. Kad ti je o nečemu neprijatno da pitaš, onda o tome ne razgovaraš. To tako biva. Bilo je glupo, jer ja prvi ne bih to uradio kakva god da je direktiva stigla. Bili su pod pritiskom, morali su, ali da li je trebalo smatram da ne", jasan je Paspalj.

Žarko Paspalj: Drim tim bi nas pobedio 1992. godine
MN Press 

Celi košarkaški svijet se pita šta bi se desilo da se Jugoslavija nije raspala i da li bi mogla da parira Sjedinjenim Američkim Državama. Žarkovi saborci iz košarkaških dana su ubeđeni da bi Juga imala šta da kaže protiv drim-tima.

"Postoji žal za nekim neosvojenim trofejom, ali najviše za onim ružnim periodom koji je uticao na raspad zemlje. Mislim da smo mi kao jedna generacija najviše oštećeni u tom periodu. Sve ono što smo radili tokom osamdesetih i devedesetih, pretpostavka je da bi izašlo na videlo u godinama rata. Mislim da bih tih sedam, osam godina uzimali manje-više sve titule".

Da li i zlato na OI u Barseloni 1992? U finalu bi vas čekao drim-tim sa Džordanom, Džonsonom, Birdom, Melounom, Robinsonom...

"Od njih bismo sigurno izgubili. Ubeđen sam. Ali već 1994. je pitanje da li bi bilo tako", priča o eventualnom finalu o SP koje je trebalo da se održi u Jugoslaviji.

"Bili bismo u punoj snazi, punom košarkaškom nadahnuću i iskustvu. To je takmičenje koje je trebalo da osvojimo. Samo mi je žao što se sve to desilo, ali šta da radimo. Takav je život. Između svih nevolja i problema koje su zadesile našu zemlju, sport je propatio dosta, ali ni blizu onoga koliko je propatio običan narod".

Kako vam se čine današnji igrači, da li se mogu porediti Luka Dončić i Dražen Petrović?

"Taj momak u ovim godinama, a znajući Dražena Petrovića i druge igrače, neuporedivo je kompletniji od bilo koga do sada", govori Paspalj u intervjuu za Dnevne novine, i podvlačio da je oduševljen mladim Slovencem.

"Dončić pokazuje neverovatnu zrelost na terenu i nema sumnje da će na draftu biti visoko kotiran. Njegova budućnost je NBA. Ovog momenta ako bih mu tražio manu, to bi bila samo jedna nepoznanica dokle može da ide. Kao bivši košarkaš, voleo bih da vidim igrače koji mogu da pokažu individualizam u odnosu na ovo što gledamo. Zato je i bljesnuo Dončić, jer on sve hoće".