Srpski stručnjak Aleksandar Džikić ispisao je važnu stranicu istorije KK Budućnost i to za manje od godinu dana od dolaska u Podgoricu.

U uzbudljivom finalu plej-ofa ABA lige, on je u seriji protiv Crvene zvezde mts predvodio najveći crnogorski klub do prve titule ABA lige i do plasmana u Evroligu. Trofej je stigao u "Moraču", gde će stanovati bar godinu dana, a Džikić je u intervjuu za portal VICE mirno sabrao utiske nakon uspešne sezone na Jadranu.

"Generalno gledano, sa Cedevitom i Zvezdom imamo skor 10:3. To je ozbiljan rezultat protiv najboljih ekipa u ABA, među kojima je jedna projektovana da odbrani titulu, a druga da je osvoji. Mislim da je Cedevita imala najbolji sastav u ABA ligi i da je na startu bio veliki prostor između te dve ekipe i ostalih timova", rekao je Džikić.

Budućnost je uspela da u plej-ofu pobedi i jedne i druge, a Džikić je na jednom detalju finalne serije pokazao svom timu koliko su daleko Podgoričani iskoračili i pre nego što su osvojili titulu.

"Je l' se sećaš proslave Zvezdinih igrača posle pobede u drugoj utakmici? Ušao sam u svlačionicu i pitao ih da li vide koliko se raduju. Pitao sam ih: 'Momci, da li razumete sada koji je odnos njih i nas? Ovo nešto znači", rekao je Džikić.



Serija se potom preselila u Podgoricu, a Budućnost je povela u dramatičnoj trećoj utakmici, posle koje su u Zvezdi ukazivali na sudijske greške na svoju štetu. Džikić je ovako video taj meč:

"Kao i u svakom finalu, potenciraju tu treću utakmicu, jer je visok ulog. U trećoj utakmici Zvezda je imala šut za pobedu, skok za pobedu i nije pobedila. Da li je bilo nekih odluka, OK, ali na obe strane", rekao je on.

Potom je usledila četvrta i poslednja utakmica serije...

"Važno je reći da je Gibson već pred Cedevitu imao rupturu mišića tricepsa na šuterskoj ruci. Posle tri minuta meča, kada prestane dejstvo injekcija, to više nije isti igrač. Zatim, Doelman je tražio izmenu, a on je 'iron man', trijatlonac i to mu je hobi. Držali smo zato (Danila) Nikolića svesno na poziciji 'četiri', a u drugom poluvremenu smo izašli sa četiri 'mala' i tu smo pobedili. Ne znam zašto su nas pratili u promeni formacije, ali to je pitanje za njih. Mislim da je to dosta odlučilo".

Usledilo je veliko slavlje, u kojem Džikić nije učestvovao.

"Sklanjam se. Ako ne moram i ne slikam se sa ekipom. Nemam pojma u čemu je tu fora, moja majka ludi, ali lakše je ovako. Ne moraju da me brišu sa slika kad odem. Taj mir je došao kao posledica onoga što sam naučio za godinu i po u Partizanu", objašnjava on.

Na pomen Partizana i svog boravka na klupi crno-belih, Džikić kaže da je u tom periodu "ostario deset godina".

"Bilo je različitih perioda. Kad smo došli, Partizan je bukvalno bio poslednji, od tog 14. mesta smo potom završili na petom, a u međuvremenu smo dobili Zvezdu, Cedevitu, dobili smo Zvezdu i u Kupu, bili smo ravnpravan protivnik Zvezdi u finalu. Posle toga počinješ novu sezonu, praviš novi tim, mnogo igrača ne veruje da novi ljudi u klubu mogu da reše probleme koji su ostali i mislim da sezona nije bila loša do tog poraza od FMP-a. Ja sam najkrivlji za sve to, ali apsolutno nisam jedini krivac".

Da li mu je bio teret što je deklarisani, veliki navijač Partizana?

"Da li se šališ? (osmeh)... Iskreno, problem je. Kad ne možeš da uradiš tu emocionalnu distancu uvek je teže. To sam naučio ove godine, koja takođe nije savršena. Mislim da može da bude još bolje", dodao je Džikić u razgovoru na parketu "Morače".

Čitav intervju sa trenerom Budućnosti pogledajte na portalu VICE.