"Halo, Igore, ovde predsednik Finiksa..."

Kada je Erl Votson dobio otkaz posle svega tri utakmice u sezoni 2017/18, usled užasne atmosfere u ekipi i bojkota nezadovoljnog Erika Bledsoa, njegovom asistentu i nasledniku Džeju Trijanu odmah je stavljeno do znanja da će raditi kao vršilac dužnosti do kraja sezone.

Utoliko, to što Finiks Sansi i dalje formalno imaju trenera samo je slovo na papiru koje će prestati da važi onog dana kada Trijanu istekne ugovor, mada su mediji u Arizoni uveliko objavili da nije ušao u uži krug kandidata za, takoreći, svoj posao.

Onaj ko jeste bio razmatran i za drugu rundu intervjua prema saznanjima novinara Džona Gambadoroa sa "Arizona's Sports FM" radija jeste srpski stručnjak Igor Kokoškov koji je, nezvanično, i najbliži klupi ekipe sa najgorim skorom u ligi ove sezone.

Gambadoro je objavio da su, nakon inicijalnog razgovora obavljenog u prostorijama Sansa pre desetak dana, predsednik i izvršni direktor franšize Džejson Rouli i generalni menadžer Rajan Mekdonou razgovarali sa Kokoškovim telefonom između druge i treće utakmice serije između Jute Džez i Oklahoma Siti Tandera.

S obzirom na to da je asistent prvog trenera Jute, Kvina Snajdera, bio sprečen da u jeku napete serije sa Oklahomom otputuje u Arizonu, njegovi potencijalni poslodavci odlučili su da drugi intervju obave telefonskom linijom i tako nastave put ka konačnoj odluci o tome - ko će trenirati ekipu sa najvećim izgledima da bira prva narednog juna na draftu.

Upravo je draft i očekivano pojavljivanje Luke Dončića, projektovanog za prvog pika, jedan od razloga zbog kog su u Finiksu blizu odluke da nekadašnjeg dugogodišnjeg asistenta u stručnom štabu imenuju za prvog trenera, a to bi ujedno značilo i da bi 49-godišnji Beograđanin postao prvi šef jednog NBA tima rođen van granica SAD.

Kokoškov je od 2008. do 2013. radio u Finiksu kao jedan od trenera prvog tima, a od 2015. deo je Snajderovog štaba u Solt Lejk Sitiju. Inače, trener Jute pružio je punu podršku prvom asistentu u njegovoj borbi da se, 19 godina nakon odlaska iz Partizana i raznih poslova širom Amerike, osamostali u struci kojoj je posvetio život.

Gabadoro je podsetio u prilično šturom izveštaju da je Trijano precrtan, a da je dojučerašnji trener Atlante Hoks, Majk Badenholcer, povukao aplikaciju podnetu dan posle rastanka sa franšizom iz Džordžije. Isprva, Badenholcer je smatran favoritom malo i zbog toga što je rođen u Arizoni, ali se on sam predomislio posle prve runde razgovora sa top menadžmentom Sansa.

Od tada, pomalo stidljivo, Kokoškov slovi za blagog favorita u krugu u kom se navodno nalaze još Dejvid Fizdejl, Frenk Fogel, Vini Del Negro, Dejvid Blat i Kevin Mekhejl.

Da li je zaista realno da Kokoškov dobije posao u konkurenciji ljudi koji su, sa više ili manje uspeha, već samostalno vodili NBA ekipe?

Jeste!

I to ne kažemo zato što bismo voleli da upravo Srbin bude prvi strani trener na klupi NBA tima (naravno da bismo voleli), već zato što u najjačoj košarkaškoj ligi sveta već neko vreme vlada trend uvođenja novih imena i davanja šanse mladima.

U ovom trenutku čak 12 trenera nalazi se na klupi svog PRVOG tima, što je gotovo polovina lige, a kuriozitet je i da su dvojica stručnjaka sa najdužim stažom u ligi - Greg Popovič iz San Antonio Sparsa i Erik Spolstra iz Majami Hita - i sami svojevremeno izabrani bez da su imali dana iskustva.

Lista trenera koji rade u prvom NBA timu:

Greg Popović, San Antonio Spars (1996, 1.738)
Erik Spolstra, Majami Hit (2008, 804)
Bred Stivens, Boston Seltiks (2013, 410)
Bret Braun, Filadelfija Seventisiksers (2013, 410)
Stiv Ker, Golden Stejt Voriors (2014, 328)
Kvin Snajder, Juta Džez (2014, 328)
Bili Dinovan, Oklahoma Siti Tander (2015, 246)
Fred Hojberg, Čikago Buls (2015, 246)
Tajron Lu, Klivlend Kavalirs (2016, 205)
Keni Etkinson, Bruklin Nets (2016, 164)
Luk Volton, Los Anđeles Lejkers (2016, 164)
Džo Prunti, Milvoki Baks (2018, 37)

Kokoškov je u međuvremenu već postao važan za istoriju košarke kao prvi neamerički trener postavljen za glavnog asistenta u razvojnoj "G" ligi (Misuri Tajgers, 1999) i glavnog asistenta u NBA ligi (L. A. Klipers, 2000).

Moguće da je, nakon "kaljenja" u Klipersima, Detroit Pistonsima, Sansima, Klivlend Kavalirsima, Orlando Medžiku i Džezu, ali i samostalnog vođenja seniorskih reprezentacija Gruzije i Slovenije sa kojom je letos postao prvak Evrope, došao trenutak da Kokoškov postane jedan od 30 trenera u najjačoj ligi sveta.

To bi, ujedno, bilo još jedno veliko priznanje za našu školu košarke, koja već može se da pohvali i najtrofejnijim čovekom u istoriji Evrolige, Željkom Obradovićem, kao i čitavom plejadom stručnjaka koji su osvajali evropske kupove i, ono važnije, olimpijske igre, svetska i evropska prvenstva…

Srećno, Igore!

P. S. NBA je 72 godine bio zatvoren za trenere iz inostranstva, koji su u poslednje vreme počeli da dobijaju šansu kao asistenti, a dogodilo se da ove 2018. kao ozbiljni kandidati za "osamostaljenje" slove i Kokoškov i trofejni italijanski stručnjak, Etore Mesina. Ujedno, povratak bivšeg trenera Klivlenda, Dejvida Blata, posle dve sezone u Darušafaki sve je izvesniji, mada je on rođen i školovan u Bostonu.