Emanuel "Manu" Đinobili (41) definitivno je ovog leta odlučio da je došlo vreme da završi veliku karijeru.

Slavni Argentinac, jedan od najboljih stranaca koji su igrali u NBA ligi, javno je saopštio krajem avgusta da više neće igrati i to je uradio objavom na društvenim mrežama.

Ove nedelje došao je u prostorije Sparsa i priznao koliko mu je bilo teško da to "prelomi".

"Nisam hteo da to uradim odmah (posle sezone). Uz sve stvari koje su mi prolazile kroz glavu i dalje sam veoma siguran u odluku, ali mi je i dalje pomalo neobično. Još je teško. Ubeđeni ste u nešto, razgovarate sa suprugom i znate šta bi trebalo da uradite, ali mi je prst baš drhtao pre nego što sam pritisnuo dugme 'Enter'. Verujte mi. Tako da nije bila laka odluka", nasmejao se Đinobili pred novinarima.

"Radio sam isto 23 sezone i bilo je teško ukucati poslednji ekser u taj kovčeg. Bilo je napeto i bilo mi je potrebno vreme", objasnio je četvorostruki NBA šampion.

U kom trenutku je shvatio da više neće igrati?

"Mentalno, prihvatio sam prošlu sezonu kao svoju poslednju. Na svakom mestu na kojem sam bio i u svakoj situaciji praktično sam znao da će biti poslednje. Samo sam ostavio otškrinuta vrata za suprotno, za svaki slučaj. Ostavio sam prostor da pokušam nešto u slučaju da osetim nešto dok gledam košarku dva ili tri meseca kasnije. Međutim, ta vrata su postepeno počela da se zatvaraju".

Odluku da više neće igrati doneo je dok je video saigrače kako se spremaju za novu sezonu. Prosto - nije bio spreman da opet prolazi kroz pripreme.

"Nisam video da moje telo opet prolazi kroz taj napor. Imao sam dobru sezonu, ostavio sam na terenu sve što sam imao, fizički i mentalno, a kada sam se vratio otišao sam u salu malo da vežbam, da vozim bicikl. Video sam tada neke momke koji su se spremali za sezonu i osetio sam se baš daleko od toga. Tako da sam tada 'prelomio' da je to zaista bilo to. Ne vidim sebe kako da se pripremam za još jednu sezonu od 82 utakmice. Ili 65 u mom slučaju".



Najzanimljiviij deo konferencije dogodio se kada je Argentinac govorio o reakciji svoje dece na povlačenje.

"Nisu me ubeđivali da odustanem od ovoga. Zapravo, jedno dete me je nagovaralo da još igram. Kada smo pitali klince šta oni misle, da li su uzbuđeni zato što tata više neće toliko putovati i zato što će moći da idu i u Argentinu, sin Niko mi je rekao 'Da, da, ali ne želim da se povučeš...".

"Kada sam to čuo, pomislio sam 'OK', možda ima dobar razlog, pa sam ga pitao zašto da se ne povučem. Odgovorio mi je: 'Chicken fingersi' (pileće meso) u hali je strava!"

"Ne, nabaviću ti piletinu u drugačijoj situaciji. To ne može da bude razlog zašto da ostanem", nasmejao se Đinobili dok je prepričavao svoju reakciju.

U ozbiljnijem delu razgovora, novinari su pitali Argentinca šta će najduže pamtiti iz San Antonija. Iako je isprva odbio da izdvaja bilo koji momenat, brzo se setio očekivanog odgovora - titule iz 2014. godine, u kojoj su Sparsi igrali zaista spektakularnu košarku.

"Teško bi bilo izdvojiti jedan momenat. Imam nekoliko omiljenih trenutaka u svakoj fazi karijere. Osvajanje titule 2014. godine je bilo neverovatno, emotivno. Nosio sam veliki teret zbog onoga što sam doživeo godinu ranije (trojka Rej Alena i izgubljena titula protiv Majamija). To što smo došli u situaciju da sve ostavimo po strani i što sam mogao da pomognem ekipi da to prevaziđem... To je bilo zaista ogromno za mene. Bio je to veoma važan momenat u mojoj karijeri. I važno je što sam već bio stariji. Prvi put kada smo osvojili ovde titulu (2003) nisam bio svestan svega, a sa 37 godina, sa nekoliko frustracija za mnom, to je bilo sjajan osećaj".

Šta mu je rekao Greg Popovič?

"To što mi je rekao je naravno privatno i ostaće među nama. Pokušao je da me ubedi da ostanem. Imali smo jedan razgovor pre odmora i rekao sam mu ka čemu sve ovo vodi. Obojica smo se saglasili da pustimo da prođe određeno vreme i da opet razgovaramo. Kad sam se vratio poslao sam mu poruku da bi trebalo da se vidimo i to je bilo vreme za donošenje odluke. Video je da sam veoma uveren u odlučeno. Verujem da je video to od starta i poštovao je odluku".


Šta je bilo ključno za uspeh u Đinobilijevoj karijeri?

"Veliki izazov je bio sklanjanje mog ega, koji je stajao između mene i Popa ili između mene i košarke. To sam morao da uradim zbog tima. Na početku je to teško, ali kada taj ego sklonite, onda shvatite ulogu i bolje je za ekipu. Uvek sam uživao u tome, iako možda ne i u prvoj godini".

Za kraj, Argentinac je dao i savet igračima koji u NBA ligu dođu iz inostranstva...

"Naučite jezik. Provedite mnogo vremena učeći jezik, jer ćete se mnogo bolje navići. Osim ako ste neki od prva tri pika sa drafta. Ja sam bio 57. i bilo mi je potrebno vreme. Slušajte šta trener hoće od vas, ubedite saigrače da hoćete da ih učinite boljim i da hoćete da ekipa pobedi. I kada se te stvari sklope, uz vašu sposobnost i želju, raščistite prioitete. Nije stvar u statistici, ni u postizanju 15 poena u prvoj godini, već u ubeđivanju trenera i saigrača da je im bolje sa vama", poruka je velikog NBA šampiona.