Jedna loša utakmica, ma koliko bila loša, ne briše skor 12-5 u ABA ligi od dolaska Andree Trinkijerija, ni seriju od sedam pobeda u januaru i februaru, uključujući onu protiv evroligaša Budućnosti.

Jedan meč u kome je Partizan uglavnom delovao kao razbijena, obezglavljena i uplašena vojska, ne devalvira osvajanje Kupa Radivoja Koraća (drugu godinu zaredom) i ne može da ospori činjenicu da je Partizan protiv Crvene zvezde odigrao četiri uzastopne utakmice "na jednu loptu" i da je u polufinalu ABA plej-ofa ozbiljno uzdrmao "večitog" rivala, ekipu koja je u ligaškom delu bila ubedljivo prva, sa skorom 21-1.

Ali, subotnja "majstorica" pokazuje da se u ovoj seriji sve vreme "pitala" Zvezda.

Ishod i trajanje polufinala zavisili su najviše od toga da li će crveno-beli odigrati onako kako mogu, ili će "crvom sumnje" u sopstvene mogućnosti, objektivnim problemima i teško razumljivim držanjem na klupi dinamitnog Ognjena Dobrića, pomoći crno-belima da urade nešto što se pre par meseci niko ne bi usudio ni da pomisli.

Tim Partizana u najvažnijoj utakmici sezone jednostavno nije uspeo da parira energiji, snazi, taktičkim rešenjima i samouverenosti protivnika, koji je na svojoj strani imao ono čime se obično "hrane" crno-beli, a to su podrška i pritisak sa tribina.

KK Partizan poraz u majstorici polufinala i kraj ABA sezone 2018-19
MN Press 

Iskusni trener Andrea Trinkijeri upao je u zamku - pitanje je ko ne bi - pomislivši da je njegova ekipa posle nekoliko meseci rada i uz nekoliko solidnih pojačanja, došla do nivoa da utakmicu "biti ili ne biti" protiv Crvene zvezde, u atmosferi "vrućeg" gostovanja, odigra prsa u prsa, otvoreno i bez taktiziranja.

Kao da umesto Renfroa, Pejdža i Zagorca ima Karija, Tompsona i Durenta. Kao da je u pitanju meč protiv Cibone u Zagrebu, ili Mege u Sremskoj Mitrovici. A, pre samo tri nedelje se videlo da postojeći kvalitet ne garantuje ni pobedu nad FMP, odnosno "Zvezdom B" u Železniku.

Partizan je loše počeo sve tri polufinalne utakmice, postigavši 11, 13 i 13 poena u prvim četvrtinama. U prvom meču se brzo vratio iz dvocifrenog zaostatka, u drugom je loš napad "ispeglao" odbranom. U "majstorici" mu je to polazilo za rukom jedva pet minuta.

Zvezda je već u trećem minutu izašla iz bonusa. Kapiten Branko Lazić kao da se svesno žrtvovao, kako bi dao primer saigračima da u ovakvoj utakmici protivniku ništa ne sme da bude poklonjeno. Ne računajući nekoliko polaganja Zagorca i Marinkovića, kada su koristili kašnjenja Odža i Cirbesa, ili pogađali preko njihovih ruku, tako je i bilo.

Crno-beli nisu mogli ništa da ubace spolja, a kada su pokušavali da priđu košu, čekao ih je "zid", pa su i iz takvih situacija promašivali ili bili naterani da zarade poene sa linije za slobodna bacanja. A, na takav način je nemoguće uhvatiti bilo kakav ritam.

MN Press Zvezda - Partizan utakmica

Kako su šutirali ta bacanja, posebna je priča - ukupno 20/31, od toga bekovi Zagorac, Marinković i Jaramaz 9/17. Da poslovično nesigurni Nikola Janković nije briljirao sa 8/10, konačni bilans bio bi mnogo gori. Da li na visokom nivou košarke pamtite da su dva spoljna igrača nakon faula i tehničke greške promašila sva četiri slobodna bacanja? Ne? Ali i to se crno-belima desilo u subotu.

Po šutu za tri (20 odsto, 5/25), za dva poena (41 odsto, 14/34) i po realizaciji slobodnih bacanja, partija iz treće polufinalne utakmice staje u red sa najslabijim izdanjima Partizana ove sezone u ABA ligi. Zbirno gledano je i najslabija.

Ako na toliko promašaja nemate ofanzivni skok, a crno-beli su u prvom poluvremenu imali samo jedan, tek onda ste osuđeni na propast. Zvezda u prve dve utakmice gotovo da nije imala nikakav učinak iz tranzicije, dok su u "majstorici" Dejan Davidovac i Ognjen Dobrić napravili Partizanu haos.

Aleks Renfro i Džok Lendejl, koji svakako spadaju u ključne igrače, kao i Bandža Si, od koga se uvek očekuje da nešto "iščeprka" i pogodi neki otvoreni šut, za 53 minuta zajedno nisu ubacili nijedan jedini poen (šut 0/12).

KK Partizan poraz u majstorici polufinala i kraj ABA sezone 2018-19
MN Press 

Renfro je neprimetno došao do osam asistencija, Si (za koga se može čuti da je igrao povređen) udario je dve blokade, a Lendejl pored Odža nije uspeo da zabeleži nijedan skok. Trinkijeri ga je tokom ove serije maksimalno štedeo od duela sa gorostasnim Nigerijcem, ali u subotu nije imao gde da se sakrije od činjenice da fizički nije u stanju da se izbori sa najsnažnijim "peticama".

Čemu da se nadate ako od člana idealne petorke ABA lige u meču odluke ne dobijete baš ništa?

Kada dodamo da Novica Veličković nije uspeo da se nametne u igri sa niskog posta protiv Fajea i Simanića, da je Stratos Perperoglu "zidao" Marinkovića i Sija i dolazio do poena iz reketa kao na rekreaciji, da je nekoliko lopti poklonjeno ispadanjem iz ruku bez čuvara "na leđima", da je odbrana na strani pomoći, odakle su Faje i Simanić rešetali trojkama koš crno-belih, uglavnom bila nepostojeća, sa pravom se može postaviti pitanje da li su Trinkijerijevi puleni bilo šta uradili onako kako je zahtevao značaj utakmice.

Nisu. Jednostavno su se "raspali" i izgubili veru. Prvi su primili udarac i nisu bili kadri da uzvrate.

Čak i kada im je Zvezda nekim "praznim" minutima pružala nadu u povratak, Cirbes i Dobrić su se ofanzivnim skokovima postarali da razlika ode na 17-18, umesto na 12-13 poena.

"Tačka na i" bio je prodor Filipa Čovića za 78:43. Pet minuta pre kraja, samo osam poena je falilo da Zvezda ima duplo veći napadački učinak od crno-belih, a tih "minus 35" su najviše što je Partizan zaostajao u nekom trenutku derbija u poslednjih 40-50 godina!

Trinkijeri je tada pozvao tajm-aut i uz vapaj svojim igračima da pokažu poštovanje prema sebi i poslu kojim se bave, nazvao Zvezdinog plejmejkera "midžetom", odnosno "kepecom". Time je zaokružio veče koga će se i ekipa i navijači nekadašnjeg prvaka Evrope nerado sećati dugi niz godina...

Doduše, proizveo je i neki pozitivan efekat. Konačnih 84:63 za Zvezdu će u košarkaškim almanasima izgledati mnogo podnošljivije od 118:77 u korist Partizana, koliko je bilo u derbiju aprila 2011. Ali, ako se uzme u obzir kakav je objektivno bio odnos kvaliteta dve ekipe tada i sada, razlike ustvari i nema.