Koliko znate "ubica dečijeg lica" u sportu? Ja znam dvojicu. Jedan je sadašnji trener, a bivši igrač Mančester junajteda, Ole Gunar Solskjer (preskočiću razne izgovore njegovog prezimena, koji se provlače po portalima) i Nika Van Eksela.
Van Eksel je izgledao kao klinac iz osnovne škole kada je kao pik druge runde drafta ušao u NBA ligu, ni manje, ni više nego u "Showtime" Lejkerse. Nik je odmah postao jedan od omiljenih igrača franšize u kojoj je proveo pet sezona, iako su svi očekivali da provede bar desetak.
Nije toliko čest slučaj da pik druge runde postane "starter" u jednom od najslavnijih timova NBA lige. Možemo ih nabrojati nekoliko i za svakog od njih možemo reći da su samo kroz svoju borbu stigli do mesta koje im pripada. Takvi su bili Džef Hornasek, Majkl Red, Stiven Džekson, Rašard Luis, Ajzea Tomas (ovaj mlađi), Pol Milsap, Manu Đinobili, Gilbert Arenas, Toni Kukoč, Drejmond Grin, Denis Rodman i ostali. Ako malo pažljivije pogledate šutere među ovim borcima, videćete da ima dosta levorukih. Ovo je možda paušalan zaključak, ali ispada da bi dobro prošli ako levoruke igrače sačuvate za drugu rundu, pogotovo ako znaju kako se šutira.
Put Nika Van Eksela do jednog od najefektnijih plejmejkera-šutera NBA lige nije bio nimalo lak. U detinjstvu je najviše vremena provodio sa majkom, dok je otac bio redovni učesnik basket mečeva u kraju, igranih u novac. Kako je rastao Nik je sve više bio vezan za Nika Seniora i razvio ljubav prema košarkaškoj lopti.
Mada, Senior nije bio baš uzor kakav biste želeli da ponudite detetu. Dok se njegova ekipa "sušila" Senior bi prošetao krajem u potrazi za "zanimljivim" vozilima. To bi bila vozila u koje je lako provaliti i uzeti naprimer kasetofon. A to sve bi radio dok je mali Nik sedeo na sedištu pored njega. I kako na kraju biva, takvo ponašanje koje je bilo večito na liniji između lakog i teškog kriminala, smestilo je Nika Seniora u zatvor, dok je mali imao samo sedam godina. Zamislite da vas otac vodi u dnevne pljačke dok imate manje od sedam godina. Baš lepo detinjstvo.
Majka kao svaka majka, znala je da treba da prehrani porodicu i da pokuša da dete izvede na pravi put, jer je otac prilično kvario šanse da se Nik izvuče i postane dete za primer. Morala je da radi više poslova i često je viđala Nika samo pola sata dnevno. Često je noći provodio sam. Po izlasku Seniora iz zatvora, usledio je razvod. Mali Nik je sa majkom ostao u Viskonsinu, dok je Senior bio zadovoljan selidbom u Džordžiju. Na svu sreću, pored svega što ga je snašlo, Nik je izlaz video u košarci koja je bila njegov spas. Magija koju je ponudio svojim igrama, siguran sam, proistekla je iz njegove čelične volje i psihičke snage. Iako je prekinuo svaki odnos sa ocem, posle obećanja da će mu kupiti avionsku kartu kako bi ga posetio - za šta se ispostavilo da je slagao - pa je Nik prešao više desetina kilometara do aerodroma uzalud, odlučio je da na dresu nosi očev broj, 31.
Već u srednjoj školi u Viskonsinu, Van Eksel je pokazao svoj napadački arsenal. Posle rekordnog broja poena, biran je u Ol Ameriken sastav u svakoj godini srednje škole. Logika je govorila da bi Nik trebalo da završi na nekom od prestižnih koledža, ali problem je bio njegov "performans" u učionici. Nije voleo knjigu, ali ruku na srce, nije imao ni dovoljno jaku podršku. Košarka je bila prioritet broj 1. Kako nije uspeo da dogura do proseka 2.0, veliki broj koledža nije želeo da se kocka tako što će ga uzeti, pa je završio na "komjuniti" koledžu. To mu dođe kao dvogodišnji koledž, slično kao više škole kod nas, posle kojih možete nastaviti školovanje na koledžu. Pravom. I tako je završio na Triniti Veli koledžu.
Ova obrazovna ustanova vam je možda poznata, jer je najslavniji sportista koji je boravio u njoj bio Šon Kemp. I još imate Nika Van Eksela. I to je to. Bio je ubedljivo najbolji igrač na terenu, bilo da je u pitanju trening ili utakmica. Kroz svoje igre uspeo je da zaradi poziv Sinsinatija. Na polaganju mu je malo nedostajalo. Ocena je bila 1.79, a njemu je trebalo 2.0. Ostao je kratak, mislim na prelaznu ocenu, ne na njegov rast.
Olakšavajuća okolnost bila je ta što je dodatnim aktivnostima mogao da preokrene sve u svoju korist. Pohađao je 20 dodatnih časova u prolećnom semestru i dodatnu edukaciju tokom leta, putem čega je dosegao punu školarinu koju mu je nudio Sinsinati. Sinsinati Binturonzi (ime je vrsta životinje, koja je mešavina medveda i mačke, čije je izvorno ime u međuvremenu izumrlo) pod vođstvom Boba Haginsa i Nika Van Eksela stigli su do prvog mesta u diviziji u dve uzastopne sezone. Posebno je bila produktivna druga sezona Van Eksela kada je ubacivao tri trojke po meču i bio na oko 19 poena u proseku.
U prvoj sezoni Van Eksela, Sinsinati je predvođen njim kao plejmejkerom stigao do Fajnal Fora. Tamo su naleteli na čuvenu "Feb Fajv" ekipu Mičigena, gde su udarni trio činili Kris Veber, Džuvon Hauard i Džejlen Rouz. Ne treba pominjati da je Van Eksel bio najefikasniji igrač ekipe. Kasnije je "Feb fajv" oduvan u finalu od strane Djuka, predvođenog Kristijanom Lejtnerom i Grentom Hilom. Druga sezona, osim uvećanja efikasnosti, bila je dosta nesrećnija, jer su stigli do "Elitnih osam", pa ispali od Severne Karoline posle produžetka. Ko je bio najbolji igrač ne treba da pominjem, znate i sami. Na kraju je Karolina osvojila titulu, savladavši opet "Feb fajv", koji su pokušali sve da se dokažu i revitalizuju svoju poljuljanu vrednost, a u čemu nisu uspeli u dva uzastopna finala. Nik Van Eksel je za samo dve sezone na Sinsinatiju postao rekorder po broju ubačenih trojki i procentu uspešnosti u šutu za tri.
Kao što sam pomenuo, u NBA ligu je ušao tek u drugoj rundi, kao 37. pik. Biran je od strane Lejkersa koji su postavili Rendija Fanda za glavnog trenera ekipe. Ovde jeste načinjena nepravda prema Van Ekselu, ali nije to bilo nešto na šta bi se obazirao. Bilo mu je samo bitno da uđe u ligu. Na istom draftu to je uradio i jedan od najljućih rivala na koledžu, Peni Hardavej.
Tigrovi iz Memfisa nisu imali ni trunku sreće kada bi se sa druge strane našli Binturonzi iz Sinsinatija. Penijeva ekipa je izgubila šest od sedam utakmica koje su odigrali u 14 meseci. Moglo je otvoreno da se govori o dominaciji Sinsinatija. Prva utakmica koju je Nik odigrao za Sinsinati bila je upravo protiv Penija i u njoj je postigao 29 poena, dok je Peni veći deo presedeo na klupi zbog problema sa faulovima i lošeg šuta. Sve što je Nik tokom koledža radio protiv budućih NBA zvezda, trebalo je da mu trasira put ka prvoj rundi. Međutim, Lejkersi su dobili priliku za glatku krađu na draftu.
BUĐENJE NOVOG "ŠOUTAJM" TALASA
Kada je stigao u Lejkerse, na čijoj klupi je u poslednjoj trećini sezone sedela i legenda franšize, Medžik Džonson, cilj je bio da što pre dođe do pozicije "startera". Kako je Medžik bio plej, bio je fokusiran da na tu poziciju stavi pravog vođu. Direktni rival mu je bio Sidejl Tret, što nije bio preveliki razlog za strah. Još je Fand shvatio da će sezona propasti ako zadrži Treta kao startnog pleja, a Nik je znao da može da igra pre njega. Iako je Tret počeo svaku utakmicu sezonu pre, prvo se Fand odlučio za promenu, pa je Medžik nastavio i držao se odluke da "rukija" imenuje za vođu ekipe na terenu. Lejkersi su jako loše i bezidejno krenuli, pa je Fand morao da plati ceh.
Potez koji je usledio je promenio stanje stvari i Lejkersi su se vratili u konkurenciju za plej-of. Medžik je donekle svojom reputacijom doneo osveženje. Poslednji voz nisu uhvatili, ali se videlo da spremno čekaju sledeći. Van Eksel je postao treći strelac ekipe u svojoj "ruki" sezoni, sa samo poenom manje od Pilera i Divca. Istovremeno je preneo trend sa Sinsinatija i postao prvi trojkaš ekipe. Za sledeću sezonu i novi korak ka boljim danima trebalo je pojačati sastav. Posebno ofanzivnu stranu ekipe.
Iz Finiksa je stigao Sedrik Sebalos, dok je u drugom smeru otišao dugogodišnji apstinent od seksa, Ej Si Grin. Kao "ruki" je angažovan vrhunski kradljivac lopti, ali i potentni strelac Edi Džons (jedan od meni najgotivnijih igrača). "Stedi Edi" je bio ključ ovog sastava, koji je povezivao napad i odbranu. Medžik je zamenjen Delom Herisom, koji je sa limitiranom ekipom Baksa radio jako dobre stvari na Istoku. Taj potez generalnog menadžera Džerija Vesta dao je rezultat. Da Sebalos i Edi Džons nisu bili ometani povredama, sigurno da bi te sezone otišli još dalje od polufinala Zapada. Van Eksel, Sebalos, Džons i Piler su punili koš rivala trojkama, gde je Van Eksel prednjačio sa skoro tri trojke u proseku.
Nik je bio jedan od igrača koji poseban motiv dobiju kada stignu plej-of utakmice i pretvore ga u još bolje igre. Sa 17 poena u proseku, skočio je na prvog strelca u plej-ofu sa 21 poenom po meču. Sebalos i Džons su pali u odnosu na regularni deo, u čemu treba tražiti deo razloga za poraz od Sparsa, kada je Dejvid Robinson priredio svojevrsnu košarkašku kliniku u oba pravca, a onda doživeo isto to od Hakima Olajdžuvona, koji mu je u duelu "1 na 1" pokazao ko je pravi šef na centarskim pozicijama.
U prvom kolu išli su na motivisane Sonikse, predvođene Kempom i Pejtonom. Kemp je dolazio iz svoje najproduktivnije sezone i svi su ih videli kao velike favorite u duelu sa Lejkersima. Prvu utakmicu su Soniksi dobili prilično lako sa čak 25 poena razlike. Svi su mislili da Lejkersima sledi "metla"... U prvoj utakmici je jedino Van Eksel bio pravi rival Soniksima, iako su ga naizmenično čuvali vanserijski defanzivci, Pejton i MekMilan. Ubacio im je čak 29 poena. Onda je došla druga utakmica u Sijetlu. Lejkersi na minut i po pre kraja imaju dva poena prednosti. Sebalos na asistenciju Divca ubacuje trojku za pet poena prednosti. Bivši Lejker, Sem Perkins, vraća trojkom na koš razlike. Posle prodate lopte Sebalosa, Vinsent Eskju šutira sam sa trojke za pobedu. Lopta odlazi u aut i Lejkersi prave brejk! Ovo je bila presudna tačka, posle koje Soniksi nisu uspeli da se vrate, iako su samo sezonu posle doživeli renesansu. U drugom meču koji su Lejkersi prilično dobro kontrolisali, Nik Van Eksel i Vlade Divac su hladnokrvno sa bacanja držali bezbednu prednost i doveli Lejkerse do meč lopte na domaćem terenu.
Del Heris je pre utakmice dobio nagradu za trenera godine, što je bilo logično, pošto je sa limitiranim timom odigrao jako kvalitetnu sezonu. Na 30 sekundi pre kraja rezultat je bio egal i Detlef Šrempf je uzeo šut za vođstvo iz njemu lake pozicije. Promašio je i Elden Kembel onda dobija faul od Šona Kempa. Lejkersi su jako dobro izvodili bacanja kroz čitavu seriju, posebno u trenucima kada se lomila utakmica. Soniksi su imali još jednu priliku za povratak, ali bivši Lejker, Sem Perkins "vadi" nerezonski šut i promašuje. Sebalos zadaje Sijetlu poslednji udarac, a Divac ih nokautira. Sve sa bacanja. Ali, sve to ne bi bilo moguće bez izuzetno kvalitetne partije Brzog Nika. Postigao je 34 poena uz čak sedam trojki i devet asistencija, što je za tadašnje vreme bilo vanserijski. A, zna da bude i za današnje standarde, mada više nije toliko čudo. Ali tada... Sedam trojki bilo je identično kao da danas neko ubaci 12 ili 13 u plej-of utakmici.
Sparsi su bili prejak rival za ovakve Lejkerse, jer su imali dva nebeska skakača koji su beležili 15 skokova u proseku u toj seriji. Prvi je "Admiral" Robinson, a drugi je problematični Denis "Crv" Rodman. Ejveri Džonson je prilično jako prizemljio Van Eksela. Jedina svetla tačka bio je Elden Kembel, što je bilo malo za takve Sparse.
PROBLEMI... I NEKI NOVI LEJKERSI
U sledećoj sezoni Van Eksel, Divac i ekipa su uspeli da ubede Medžika da se vrati iz penzije. Svi znamo šta je bilo sa Medžikom i njegovu dramu oko zaraze virusom HIV. Medžik se vratio, ali je to više štetilo Lejkersima, nego što im je koristilo. Jako dobro su gurali kroz sezonu i izgledalo je da je hemija u timu na najvišem nivou. Ali, onda dolazi taj prelomni trenutak, kada u drugom delu uskače Medžik. Iako su svi mislili da će slavni plejmejker doneti tu dodatnu iskru, koja će možda odvesti Lejkerse do finala, kraj sezone je to demantovao.
Nik Van Eksel je najviše trpeo zbog povratka veterana. Bio je motor ekipe koji je odjednom stavljen sa strane, što se najbolje videlo u plej-ofu, kada su ispali već u prvoj rundi od Roketsa, koji čak nisu morali da budu posebno impresivni da izbace takve Lejkerse. Manje sa loptom u rukama, manje minuta, manje kontrole igre, rezultiralo je katastrofalnim brojkama Nika Van Eksela. A, sve je kulminiralo napadom na sudiju, zbog čega je kažnjen novčano i sa sedam utakmica suspenzije. Kratak fitilj nije izdržao i Nik je eksplodirao. Divac je takođe skrajnut, što je takođe značajno uticalo da rezultat bude ovakav. Roketsi su izgledali kao tim, Lejkersi nisu. Kraj priče.
Veliki potez koji je povukao Džeri Vest u sezoni nakon ispadanja iz prve runde će odrediti kurs franšize Lejkersa u nekoliko narednih godina i doneti im niz uspeha koji je mogao da bude jako sličan nizu Bulsa sa Džordanom. Del Heris je ostao na čelu tima. Divca su menjali za pika koji dolazi pravo iz srednje škole, što može da bude velika kocka. Vest se kockao i dobio. Dobio je Kobija Brajanta, jednog od najvećih igrača košarke svih vremena. Od Orlanda je "ukrao" Šekila O’Nila kako bi stvorio ubitačni, dinamični, vanvremenski tandem: Šek i Kobi.
Traljavost Orlanda predala je Šeka u ruke Džerija Vesta, kome nije bilo teško da ubedi O'Nila da dođe u jedan od dva najpoželjnija grada u Americi. Kome bi bilo teško da ga neko ubedi da dođe u L.A. i bude prva zvezda, a pored toga najplaćeniji igrač? How bad do you want it? To pitanje bi bilo dovoljno. Šek je stigao.
Kobi je postajao nova zvezda. Ori je doveden kao igrač za bitne momente, što će se kasnije pokazati jako važno. Edi Džons, Sedrik Sebalos, Elden Kembel i Nik Van Eksel su ostali. Lejkersi su igrali dobro, Del Heris je prilično dobro držao ekipu i Šeka kao vođu. Nik je bio prvi plej i činilo se da je "kliknuo" sa Šekom. "Ali-up" je bio gotovo redovna pojava, praktično su ga izvodili u svakom trećem napadu Lejkersa. Međutim, nešto ipak nije funkcionisalo kako treba. Obe sezone su u plej-ofu gubili od Jute. Prve godine Šekove imperije u Lejkersima izbegli su "metlu", ali nisu mogli da pobegnu od iste sledeće sezone. Meloun, Stokton i ostali Džezeri lako su izlazili na kraj sa Lejkersima.
U Kobijevoj "ruki" sezoni Nik Van Eksel je i dalje vodio napad, ali je Kobi sa svojim liderskim mentalitetom, koji je bio jači od Nikovog, polako preuzimao palicu. Posle tog potonuća u plej-ofu Van Eksel je dobio nadimak "Nik Van Exit". Razlog je datirao još od prošlog plej-ofa, kada se desio incident na samoj utakmici, pri vođstvu Džezera 2:0. Već u sledećoj sezoni Nik je bio totalno van forme, poljuljan već prilično lošim odnosima sa trenerom. U startnoj postavi ga je zamenio Derek Fišer, koji se činio kao bolje rešenje po proceni Dela Herisa. Ovo je bio prvi put u karijeri Van Eksela da je prikucan za klupu. Bilo da se radi o srednjoj školi, višoj školi, koledžu ili Lejkersima. I nije mu bilo lako.
Da li je Fišer bio dobro rešenje, veliko je pitanje? Reklo bi se da nije. Ceo incident je nastao posle poziva trenera da Van Eksel priđe klupi. Da li Van Eksel nije čuo ili je samo ignorisao pozive, ostalo je pitanje do dan danas. S obzirom na to da je ovaj par tokom prethodnih sezona imao periode ljubavi i mržnje, vrlo je moguće da je čuo poziv, ali da ga je u ljutnji ignorisao. I dalje ne znamo. Heris je pozvao izmenu i Nika zamenio Kobijem. Prednost koja je do tada napravljena, najviše zahvaljujući "piku" Šeka i Van Eksela, kao i Nikovim trojkama, bila je istopljena i Lejkersi su izgubili.
Heris ga je izveo jer se nije okrenuo na njegov poziv, bez da se zapita da li je uopšte čuo poziv. Van Eksel je besan šutnuo stolicu i jasno ste mogli da pročitate psovke koje su mu dolazile sa usana. Novinari su na pres konferenciji pitali Van Eksela šta se desilo na šta je on rekao: "Pitajte trenera. Trener donosi odluke". Sve se prenelo na sledeću sezonu, u kojoj su stigli do tog finala Zapada, ali su lako eliminisani od strane Džezera, jer je tvrdoglavost Dela Herisa držala Van Eksela na klupi više nego u igri. Ali ovaj sastav, bar ja lično neću zaboraviti. Takvu petorku - Nik Van Eksel, Kobi Brajant, Edi Džons, Elden Kembel i Šekil O'Nil teško da ćemo gledati u skorije vreme. Sa klupom na kojoj su sedeli Rik Foks, Robert Ori, Derek Fišer i ostali.
KRAJ - DŽERI VEST JE DIGAO RUKE
Usledio je "trejd" u Denver. Ono što je Van Eksel rezonovao je da je Džeri Vest želeo da ga "trejduje", jer je to video kao jedini način da povrati hemiju u ekipi i pokuša juriš na titulu. Ali ta ideja nikako nije smela da uključi slanje Van Eksela u tim koji bi mogao da ugrozi Lejkerse. Denver je bio tim koji je mogao da ubije svaku ambiciju u vama. Tu odrednicu je video kao "idealno" mesto za Nika.
"Trejdovao" ga je jeftino. Uzeli su Tajrona Lua i Toni Batija, kog su malo kasnije, iste sezone, "trejdovali" za Trevisa Najta, koga se verovatno niko više ne seća. Bilo je samo bitno da Van Eksel ode u najgoreg mogućeg protivnika tj. najbezazlenijeg. Van Eksel je imao priliku da mnogo ranije ode u Dalas, ali su Džeri Vest i Heris (po svedočenju Van Eksela) bili izuzetno angažovani da ne završi tamo, jer je Dalas viđen kao potencijalna opasnost po Lejkerse. Ideja o Denveru iz ugla Vesta nije mogla da bude bolja, jer je ovaj tim bio bez ikakve vizije o budućnosti. Njihova srećna okolnost bila je ta što je nemoguće ispasti iz NBA lige. Sve ostalo nije vodilo nikuda. Upravo tamo je išao Van Eksel.
Bio je omiljeni Lejker Džerija Vesta, ikone lige. On to nikada nije krio, kao ni činjenicu da temperament Van Eksela nije odgovarao Lejkersima, a ni njemu samom. U jednom intervjuu, Vest je rekao: "On je moj daleko najomiljeniji igrač Lejkersa. Mogu da se identifikujem sa njegovom jakom željom da uspe. Mislio sam da smo našli igrača koji će biti sa nama narednih 10 i više godina. Toliko sam se zauzeo za njega, jer sam video nebrušeni dijamant koji nam je stigao pred kraj druge runde drafta. Nismo smeli da ga ispustimo".
Ali jesu. Džeri je odustao od Van Eksela kako bi ostavio Dela Herisa zadovoljnim i gle čuda, Del Heris je otpušten već posle 12 utakmica i skora 6-6. I zašto je otišao Van Eksel? Loša hemija. Sigurno da jeste. Ali je očigledno pogrešan element izbačen iz formule. Depresivni Denver postao je nova stanica nekadašnje zvezde Lejkersa. Svakome bi taj pad bio prilično jak i potresan, ali ne i za Nika. Sve što je on preživeo spremilo ga je za razna iznenađenja.
U Denveru je gazdovao jedan od najpotcenjenijih krilnih centara, Antonio MekDajs. Denver je imao mladu ekipu, talentovanu, ali i mladog trenera Majka D'Entonija koji nije još uvek imao dovoljno iskustva da izvuče maksimum od igrača koje je imao na raspolaganju. Uprava mu nije oprostila samo 14 pobeda, pa ga je zamenila asistentom, Denom Ajzelom. Nik je samo igrao svoju igru. Uz MekDajsa je bio pokretačka snaga Denvera, a kada im se pridružio Ron Merser, ofanzivna snaga Nagetsa se značajno uvećala.
Nik se zadržao ukupno četiri sezone i nijednom nije imao prilike da okusi plej-of od odlaska iz Lejkersa. Ta poslednja sezona je bila i njegova najefikasnija u karijeri, u jednom od najluđih timova koje je Denver sklapao tokom sezone. Kroz tim su prošli Tim Hardavej, Ajzea Rajder, Ejveri Džonson, Džuvon Hauard i ostali. To je bila poslednja faza pred "rebilding" tima, koji je uključio i "trejd" Van Eksela na pola sezone u Dalas Mevse.
DALAS KAO SPAS
U Dalasu nije ni planiran da bude jedan od ključnih igrača i to mu je jasno stavljeno do znanja. Iako je bio u najboljim godinama, sa nameštenom rukom iz prve polovine sezone, pristao je na ulogu "šestog igrača". Sazreo je i bio je spreman da svoju ulogu i veštinu podredi timu. U Dalasu je imao jaku i sređenu organizaciju iza sebe. Don Nelson je vodio šou. Mrak iz Denvera je zamenio svetlom iz Dalasa. Tim je imao lidera u liku Dirka Novickog, koji je već počeo da pokazuje da Evropa ponovo šalje najveće talente na NBA scenu.
Sezonu pre toga su stigli do polufinala Zapada, u kome su ispali od Sparsa. Stivu Nešu je bila potrebna zamena koju nisu dobili u već starom Timu Hardaveju. Van Eksel je bio onaj u koga je Don Nelson uperio prstom. Stigao je plej-of za njega posle mnogo sušnih godina. I velika je šteta kada ovakvim eksplozivnim igračima uskratite pravo na plej-of, jer je to ono zbog čega igraju. Igraju da bi se takmičili, a to vam NBA plej-of daje. Minesota je eliminisana lako. Radila je "metla", iako su Timbervulvsi imali čak tri igrača sa prosekom od preko 20 poena: Garnet, Bilaps, Zerbijak. Ali Dalas je imao tim. I imali su nestvarnog Novickog, jako podržanog od strane Finlija, Neša i Van Eksela.
Nevolja je bila što su u polufinalu naleteli na tim koji je imao ipak jaču hemiju. To su bili "naši" Kingsi. Sakramento je imao čak sedam igrača koji su beležili dvocifren učinak u proseku tokom serije protiv Dalasa. Van Eksel je dobro krenuo u prve dve utakmice i bio snažna podrška za klupe. U preostalim se dosta osetio njegov pad forme, koji je rezultirao izgubljenom serijom uz samo jednu dobijenu utakmicu.
Dalas se već spremao za sledeću sezonu u kojoj je Van Eksel bio od starta tu. Mevsi su kao drugoplasirani tim u svojoj diviziji ušli treći put zaredom u plej-of. Protiv Blejzersa, koji su tri sezone pre igrali finale protiv Lejkersa, priredili su jednu od onih serija za pamćenje, koja je završena pobedom od 4:3. Van Eksel je bio drugi najefikasniji igrač iza neprikosnovenog Dirka.
Dalas je prilično lako poveo sa 3:0 u seriji i činilo se da ekipi Portlanda, kojoj je ovo bila poslednja šansa da u tom sastavu nešto značajnije uradi, preti "čišćenje". Ono što se gotovo nikada ne dešava ili izuzetno retko, je da se neka ekipa sa 3:0 vrati na 3:3. Posebno ako je ta ekipa lošije plasirana pred start plej-ofa.
Ali, Blejzersi su u utakmici broj četiri zaustavili protok lopte Dalasa i ugušili njihovu lepršavost u igri. Osim Dirka i Van Eksela ostali se nisu videli. Sličan recept su primenili u Dalasu, kada ponovo nisu bili dovoljni Dirk i Van Eksel. "Brejk" je stigao i Portland je čekao izjednačenje u seriji. Moris Čiks je napravio prespajanje u odbrani i udvajanje na Dirku je dalo rezultat. Dirk je stao na samo četiri poena! Van Eksel je neutralisanjem Dirka izgubio "pik" igru sa njim i ostao na jednocifrenom učinku. Portland je previše lako dobio utakmicu i stekao jako dobru psihičku prednost u odnosu na Mevse.
Dalas se spremao za odlučujuću bitku. Ceo grad je bio na nogama. Ako je neko mogao da otrese psihičku barijeru bio je to Van Eksel. Utakmicu je odigrao za udžbenike. Uz onog pravog, dobrog Dirka, za koga je bilo teško očekivati da će vezati dve loše utakmice, Van Eksel je bio ključ ove pobede. Za 30 minuta je ubacio Blejzersima 26 poena, šutirajući 66 odsto za dva i 60 odsto za tri poena, uz samo tri asistencije. Najviši ofanzivni rejting bio je u rukama Van Eksela. Kao i drugi defanzivni rejting, iza Šona Bredlija. Trebalo je samo naći pravu ulogu za njega. Uz to mu ni klupa nije teško padala. I onda je stigla serija protiv Kingsa. Dalas je bio spreman za osvetu.
I ova serija je završena u sedam utakmica, ali za razliku od serije sa Portlandom, ovde su se ekipe smenjivale u vođstvu i "brejkovima". Samo je Dalas uspeo da veže dve pobede, u utakmicama dva i tri.
Ono što izdvaja ovo polufinale nije Dirk. Nije ni Finli, a ni Neš. Ono što je slikarski jarko oslikalo ovu seriju su minijature i ofanzivni repertoar Nika Van Eksela. Teksas je imao svog revolveraša za koga Kraljevi iz Sakramenta nisu imali dovoljno jak oklop, da izdrži serije metaka koji su leteli ka njima. Van Eksel je sa 31 godinom bio najstariji igrač u ovom sastavu, koliko god to ludo zvučalo. To jesu najbolje godine da igrač pokaže da veština daje najbolji spoj sa iskustvom. Smiren, hladan, spreman i jako motivisan da dokaže da mu Lejkersi nisu dozvolili da u Los Anđelesu izgradi imperiju. Njegov "trejd" je možda najveća greška Džerija Vesta.
U utakmici broj dva, kada su Mevsi napravili uvod za presudni "brejk", Nik Van Eksel je ubacio 36 poena. Trideset šest poena. Sa klupe. Šutirao je 73 odsto za dva i 62 odsto za tri. Uz to je podelio šest asistencija. Sakramento u jednom momentu nije znao odakle Nik ubacuje poene. Bibi je bio sluđen. Bobi Džekson takođe. Nije bilo rešenja za Nika. A kada su mislili da se umorio, on ih je demantovao već na sledećoj utakmici, kada im je ubacio četiri poena više. Ukupno 40!
Ovo je bio jedan od klasika NBA lige sa čak dva produžetka i ukupno ubačenih 278 poena. Kingsi su imali napad pri košu razlike i 25 sekundi do kraja utakmice. Lopta je došla do Divca, koji je protiv sebe na postu imao Novickog. Radža Bel je išao na udvajanje i ostavio samog Stojakovića, koji dobija loptu od Divca, ali promašuje otvorenu trojku kojom bi doneo pobedu Kingsima i vođstvo u seriji. Radža Bel hvata loptu, dodaje Finliju koji nalazi Neša. Neš probija reket i ostavlja samog Bela, koji nema petlje da sa kapice završi akciju šutom i donese izjednačenje. Dodaje loptu Van Ekselu. On koristi blok Neša da se otarasi Bibija, rolingom ostavlja na trojci Bobija Džeksona, naskače na njegov čuveni "flouter" i preko Divca postiže koš za izjednačenje, samo četiri sekunde pre kraja.
Na licu Van Eksela niste mogli da vidite nikakvu ekspresiju. Bio je hladan. Ubica dečijeg lica je ponovo u akciji, kao kada je šutem u poslednjim sekundama doneo Lejkersima pobedu protiv Sparsa. Lejkersa koji su previše lako odustali od njega. Odveo je Dalas u dva produžetka, u kojima mi je jedna situacija posebno ostala u pamćenju. Kraj drugog produžetka i pola koša razlike za Dalas. Lopta dolazi do Van Eksela koga Kingsi fauliraju. Na osam sekundi do kraja, Nik staje na liniju bacanja tj. ne na liniju bacanja, već metar ka liniji za tri poena i odatle šutira. Ubacuje oba bacanja kao kap.
To njegovo šutiranje bacanja pokazuje kakvo je samopouzdanje imao. Kada su ga pitali da li je to neki ritual koji ima, kao što neki igrači nameštaju čarape, šalju pozdrave, brišu čelo i tome slično, Nik je odgovorio u svom fazonu: "Probao sam to jednog dana na treningu i video da mi dobro ide. Rekao sam treneru da hoću da probam i na utakmici. Pokazalo se da lepo funkcioniše na utakmici i to je to, počeo sam tako da šutiram bacanja. Sve oko bacanja je stvar rutine i uopšte nije bitno gde stojiš. To je psiha, nije fizika. Samo rotiram loptu, tapnem tri puta i ubacim. To je to". Ova promena mu je donela viši procenat ubaćenih slobodnih bacanja.
Sakramento je u ovoj fantastičnoj seriji uspeo samo u jednoj utakmici da uštopuje Nika. Ona je došla posle ovih produžetaka, moguće prouzrokovana umorom iz prethodna dva meča. Do kraja serije im je ubacio još 35 poena u utakmici broj šest i 23 poena u "majstorici", koju su Mevsi dobili i obezbedili kartu za finale Zapada. Tamo su ih čekali stari znalci i lokalni rivali, San Antonio Sparsi. I to neki novi Sparsi, u kojima se gasila era "Tornjeva bliznaca", a počinjala neka druga, u kojoj je Dankan bio glavna poluga ekipe, a dva vanamerička igrača oslonac. U toj tranziciji Mevsi su videli svoju šansu.
Možda bi konačni učinak Dalasa u ovoj seriji bio bolji. Možda bi Van Eksel igrao svoje prvo NBA finale. Možda bi Dalas osvojio titulu protiv Netsa u finalu. Možda. Da Tim Dankan nije priredio jednu od najboljih predstava jednog centra u plej-ofu, posle povrede Novickog, Dalas bi sigurno osvanuo u finalu lige. Verovatno bi je i osvojio.
Povreda Dirka je značila i kraj nadanja za Mevse. Iako je Mark Kjuban vršio jak pritisak na Dona Nelsona da Novicki igra, Nelson je bio čvrst u tome da ne rizikuje ozbiljniju povredu kolena. Bez njega je Dankan je u ovoj finalnoj seriji beležio 28 poena, 17 skokova, šest asistencija i tri blokade u proseku. Bio je vanserijski igrač i to nam je godinama pokazivao.
Nik Van Eksel je posle odsustva Dirka počinjao kao "starter", ali osim časnog poraza nisu uspeli da pruže jači otpor. Posle ovog juriša Mevsa, Van Eksel je ponovo bio žrtva eksperimenta zvanog "hemija u timu". Otišao je u Golden Stejt sa Ešmejerom, Rigodoom, Ejveri Džonsonom i Popajem Džonsom u zamenu sa Entoana Džejmisona, Denija Fortsona, Krisa Milsa i Jirži Velša. Eksperiment nije dao ni instant, a ni dugoročni rezultat i reklo bi se da je i Dalas napravio grešku "trejdujući" Van Eksela.
Stigao je u nedefinisanu ekipu Ratnika, za koje je odigrao samo 39 utakmica. Naravno, opet je ostao bez plej-ofa, mesta gde se osećao na svom terenu, kao domaći. I pored čudne ekipe, gde ste mogli da izdvojite samo tri ozbiljna igrača, stigli su do 37 pobeda, što im nije bilo dovoljno za plej-of na Zapadu, dok bi na Istoku bilo sasvim dovoljno.
Posle toga je odigrao još jednu sezonu za Portland, u koji su ga "trejdovali" za Dejla Dejvisa, da bi karijeru završio u Sparsima. Sa njima je u poslednjoj sezoni stigao do polufinala plej-ofa, u kome su išli na ekipu u kojoj je možda bio najviše poštovan, Dalas Maverikse. Dalas je ovog puta odneo pobedu sa zdravim Novickim. Bilo je to polufinale u kome nije nedostajalo uzbuđenja i neizvesnosti. Van Eksel je dobijao desetak minuta po utakmici, ali je njegov učinak bio mizeran, za razliku od regularnog dela sezone, gde je njegov doprinos bio mnogo jači.
U Sparsima se ponovo ujedinio sa Finlijem, sa kojim je činio sjajan ofanzivni duo u Mevsima. Van Eksel je znao da je vreme da se povuče. Česte promene timova u poslednje dve sezone nisu dobro uticale na njegovu formu. Kako je bivao stariji, atleticizma je bilo sve manje u njegovom telu. A, kako mu je igra počivala na atleticizmu i fizičkoj spremnosti, nije bilo teško zaključiti koji je sledeći korak. Nakon sezone sa Sparsima oglasio je da se povlači.
Za igrača koji ima jedno Ol star pojavljivanje, nijednu titulu i verovatno neće biti član Kuće slavnih, oduševlja činjenica da aktivni igrači danas često nose dres Van Eksela. Gotovo da ne postoji igrač koji nema poštovanje prema veštini koju je posedovao i izuzetnoj gladi za pobedama. Definitivno je jasno da Van Eksel nije imao previše sreće i da su timovi mislili da će njegovim odlaskom procvetati. A grešili su. Par sezona kasnije, ti timovi su osvajali titule. Lejkersi, Mevsi i Sparsi. Možda bi to i ranije učinili da su verovali u Van Eksela.
POST IGRAČKA KARIJERA - KLUPA LEJKERSA?
Van Eksel je trenutno pomoćni trener u Memfis Grizlisima. Dejvid Fizdejl, sada glavni trener Niksa, pozvao ga je u stručni štab Grizlisa, u kome je i danas. Njihov odnos datira još iz vremena Voriorsa, dok se Van Eksel mučio sa povredom kolena. U vreme kada je Van Eksel imao problem sa glavnim trenerom Maselmanom, Fizdejl mu je prišao i otvoreno razgovarao sa njim o odnosima unutar organizacije. Pristup Fizdejla je bio ključan za odnos njih dvojice. Ostali su u kontaktu i nakon odlaska Nika iz Voriorsa, da bi ga Fizdejl pozvao kada je dobio posao glavnog trenera u Memfisu. Fizdejl je još tada izjavio da će vrlo skoro doći dan kada će Van Eksel postati glavni trener NBA tima, zbog odnosa prema igračima, iskrenosti i posvećenosti individualnom razvoju svakog od njih. Možda dobije i šansu u Lejkersima koji bi se odužili igraču od koga su tako lako odustali?
Ono što je mene oduševljavalo kod Nika je neustrašivost, jako težak put koji je prešao i tokom kojeg je održao želju da napravi nešto dobro od svog života. On je bio jedan od likova zbog kojih gledate utakmice, jer želite da igrate sa takvom željom u očima ili da imate takvog igrača u vašem omiljenom timu.
On nije osvojio prsten, ali je bio jedan od najsrčanijih igrača koje sam gledao u ovih dvadesetak godina praćenja NBA lige. On je bio Nick "The Quick". Došao je praktično niotkuda u ligu i dokazao koliko može da bude dobar. I to nikada neću zaboraviti.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA
