Nikola Vučević je bio "cenjena roba" na pijaci u NBA ligi. Postao je slobodan igrač, za njega se interesovalo nekoliko klubova. Ali, neće on nigde. Ostaće u Orlandu i dobro naplatiti svoje odlične partije, pogotovo u minuloj sezoni kada je i izabran za Ol-star utakmicu.

Prema informacijama iz SAD, Vučević će potpisati novi ugovor sa Orlandom, kojim će za četiri godine zaraditi čak 100 miliona dolara (do sada je zaradio oko 56 miliona dolara).

Kada ugovor bude ozvaničen, košarkaški centar postaće najplaćeniji crnogorski sportista svih vremena. Do sada je to bio nekadašnji centar Partizana Nikola Peković, koji je od ugovora sa MInesotom zaradio 73,1 milion dolara.

Vučević je 2011. godine ušao u NBA, a kao novajlija u Filadelfiji je imao 1.645.400 dolara. Nešto više novca je zaradio u prve tri sezone u Orlandu (1.768.800/1.892.280/2.902.757), da bi 2015. potpisao prvi "jači" ugovor na četiri godine - 11.250.000 dolara u prvoj, do 12.750.000 u poslednjoj sezoni.

Malo je reći da je ovaj 28-godišnji Crnogorac, koji je rođen u Švajcarskoj, sve ovo zaslužio. Pogotovo kad se setimo horora od pre 13 godina. Tada je preživeo strašnu nesreću u jednom od najsmrtonosnijih predela u Evropi - kanjonu Morače.

Tog 23. januara 2006. godine, putnički voz, koji je išao iz pravca Bijelog Polja prema Podgorici, izleteo je iz šina. Poginulo je 46 ljudi, dok je još 262 povređeno. U tom vozu je bio i tada 15-godišnjak Nikola Vučević.

Imao je neverovatnu sreću, jer je prošao samo sa lakšim telesnim povredama. Ali, trauma je ostala za ceo život. Taj dan slavi i kao svoj drugi rođendan.

"Svaki put kada vidim voz, ja pomislim na to. To se ne zaboravlja. Za takvu tragediju, imao sam sreće. Bilo je vrlo zastrašujuće, nisam znao da li sam živ ili mrtav. Imali smo mnogo sreće, baš mnogo", prisetio se Vučević u jednom intervjuu za lokalni list u Orlandu.

Sa njim u vozu je bio i ceo mladi košarkaški tim. Jedan od momaka je bio među 47 poginulih. Bila je to jedna od najstrašnijih železničkih nesreća u Evropi u poslednjih 30-ak godina.

Nikola i njegov otac su išli sa košarkaškog kampa u Kolašinu i nalazili su se u prednjem delu voza. Kada je voz iskočio iz šina i poleteo niz liticu, nekako su uspeli da prežive.

"Ne znam koliko dugo sam ostao da ležim. Bio sam pogubljen, bolela su me ramena i imao sam nekoliko posekotina. Kada sam došao sebi, prvo sam pomislio na oca. Kada sam video da je dobro i da pomaže drugim ljudima, pao mi je kamen sa srca. Zaustavili smo se na samo nekoliko metara od Morače. Tu je bila provalija od preko 30 metara i nema šanse da bismo preživeli taj pad", izjavio je Vučević.

Vučević je rekao da je nakon te nesreće veliki broj njegovih saigrača pretpelo traume, i da, i pored velikog talenta, dosta njih nikad više nije igralo košarku na visokom nivou.

Od tada je počeo drugačije da gleda na život.

"Bio sam mnogo mlad i tada nisam shvatao koliko tako nešto može da vam utiče na život. Kako su godine prolazile, kako sam sazrevao i vratio film na taj dan, shvatio sam da sam bio na ivici. I danas mi drugari čestitaju drugi rođendan tog dana. Kada ste tako blizu smrti, počinjete da vrednujete život mnogo više.I mnogo više ste zahvalni na svakoj prilici koju dobijete".