Uprava Partizana na čelu sa Ostojom Mijailovićem letos je odlučila da ekipu Partizana u potpunosti preseli u "Štark Arenu", kako bi bolje iskoristila komercijalni potencijal kluba i svemu što je poslednjih godina urađeno na stabilizaciji Partizana dala dodatni sjaj.

Navijači će uvek biti uz crno-bele, to se videlo i pre dve nedelje protiv Tofaša, ali atmosfera za vreme i posle utakmice protiv Lokomotive Kubanj (prilikom jednokratnog povratka u halu "Pionir", zbog "Diznija na ledu") jednostavno je bila nekoliko nivoa iznad onoga što pruža najveća dvorana na Balkanu.

Čak i "umiven" i renoviran, kakav je odnedavno, "Pionir" svojom akustikom i uspomenama koje žive u svakom navijaču sa iole dužim stažom, bez dileme je onaj "šesti igrač" kakvog svaki tim želi da ima uz sebe, koji tera košarkaše da od prvog minuta zaigraju maksimalnim intenzitetom i koji ih podiže kada u jednom trenutku neminovno dođe do pada.

Atmosfera u utorak uveče bila je takva da je i iz gostujućeg tima izvukla ono najbolje.

Lokomotiva se vratila iz 12 poena "minusa", preokrenula na 50:56 i u poslednja tri minuta ušla praktično izjednačena sa Partizanom, ali domaći teren onda je učinio svoje.

Usledila je završna serija od 8:0, uz efektna zakucavanja Tomasa i Mozlija i crno-beli su prvi put u istoriji savladali tim iz Krasnodara (do večeras je bilo 0:4).

Posle konačnih 80:71 - zasluženo slavlje, uz dobro poznate pesme Grobara, počasni krug ekipe predvođene Novicom Veličkovićem i pred odlazak u svlačionicu tradicionalno "Volim ga, k'o oka dva".

Sledeći meč u Evrokupu Partizan će 5. novembra protiv Venecije igrati u "Areni", ali njegovi navijači opet će jedva dočekati da se zbog neke predstave ili koncerta vrate u "Pionir". Na jednu utakmicu - na jednu utakmicu!