Kako je FMP postao hit ABA lige: "Ovde vlada demokratija"

Vladimir Jovanović (35) trener FMP-a, stigao je u klub pre sedam godina, kao student DIF-a, na poziv svog tadašnjeg profesora Radivoja Mandića da se uključi u seniorsku košarku. Do tada je radio sa mladim kategorijama u rodnom Mladenovcu, a u stručnom štabu u Železniku koristio je priliku da uči, napreduje i da pređe veliki put - od volontera do šefa.

Kalendarsku 2019. njegov tim ispratio je kao najprijatnije iznenađenje prvog dela ABA lige, jer je igrao ravnopravno protiv svih favorita, jednog i pobedio, sakupio osam trijumfa i ostvario perfektan niz na svom parketu. Uz to, igrao je po mnogima najlepšu košarku, što govore subjektivni utisci, ali i statističke brojke o broju timskih asistencija, pogocima za dva poena, dobrim procentima...

Dok je u FMP-u imao mirnu i uspešnu jesen, Jovanović je nedeljama bio dovođen u vezu sa Crvenom zvezdom, a potom je najavljen i kao član novog stručnog štaba "A" reprezentacije i blizak saradnik Igora Kokoškova.

Kada je na Malom Kalemegdanu u oktobru saopštavano da Milan Tomić odlazi, prva pitanja predsedniku Zvezde Nebojši Čoviću bila su da li će Jovanović biti novi šef struke. Dodatnu pažnju oko toga mladi trener nije mogao da izbegne.

"Zaista se ni najmanje ne opterećujem tim. Imam ugovor sa FMP-om, maksimalno sam posvećen obavezama ovde i ispunjenju ličnih i klupskih ambicija za ovu sezonu. Godi uvek neka pozitivna kritika i pohvala, ali ne opterećujem se u ovom trenutku sa tim. Fokusiran sam isključivo na FMP".

Isto, diplomatski, odgovara i na pitanje o reprezentaciji, jer njegovo uključenje u novi stručni štab Igora Kokoškova još nije ozvaničeno. 

"Rekao sam nekoliko puta da je svakome ko se bavi trenerskim poslom san i čast da bude deo reprezentativne selekcije, bilo koje. Već sam bio deo reprezentativnih selekcija i znam koliko je to lepo i koliko to godi".

Od februara i početka kvalifikacija reprezentacije, Jovanović će sarađivati sa novim selektorom - dugogodišnjim NBA stručnjakom. Američku košarku već je osetio, jer je bio član stručnog štaba Klipersa tokom letnje lige.

"Košarkaška priča je svuda ista, ali različito je kako u SAD generalno gledaju na sport. U razgovoru sa legendama Dokom Riversom i Sem Kaselom isprva mi je bilo čudno to da smatraju da je to 'samo' košarka i da ima mnogo bitnijih stvari. Tamo neuspeh nije tragedija, pa ni poraz u finalu. Naravno, to je veoma različito u odnosu na naš mentalitet, gde je pobeda na neki način pitanje 'života i smrti'. Tu polazim od sebe".

U formiranju svog trenerskog stila nije imao uzore.

"Pomaže mi iskustvo rada sa drugim trenerima, kao i edukacija iz vremena studija. Takođe, sakupljam literaturu u svim formatima. Od mnogih trenera uzeo sam nešto što mi se svidelo i to radim i dalje. Čak i od nekih protivnika uzmem neku dobru ideju. Mislim da trener uvek treba da prilagodi svoj stil onome što ima. Da ne bude kao kada bismo sada svi prepisivali playbook CSKA i da tako odjednom postanemo šampioni. Naravno da to ne može".

Sa druge strane, sve više se priča o tendenciji da mnogi igraju poput Efesa, sa tri kreatora igre u petorci. Taj stil je blizak Jovanovićevom pogledu na košarku.

"I ja imam tri plejmejkera. To je moj stav i uvek sam pričao, da nije apriori plejmejker onaj koji prenosi loptu. Videli ste da je u NBA Nikola Jokić plejmejker. Bitno je da igrači imaju širinu, mogućnosti, da mogu da kreiraju za sebe, za saigrače. Volim da igram u petorci sa igračima koji mogu da kreiraju, jer ekipa koja ima više kreativnih igrača na terenu ima veliku prednost i mnogo je teže skautirati je, formirati odbranu. Ekipa Efesa je najbolji primer za to. Imaš tri 'ball handlera', pa se odluči koga ćeš da braniš".

Pobede, pozicija na tabeli, razvoj igrača... Šta je bila Jovanovićeva najveća satisfakcija na poslu u 2019. godini?

"Trener mora stalno da pronalazi unutrašnju motivaciju. Tu satisfakciju doživim i kada na treningu radimo tehniku, pa kad usvajaju nove stvari. Ili kada vidim da odigraju fenomenalnu odbranu, koju nismo mogli da 'uhvatimo' mesec dana, a onda dođe utakmica i vidiš kako to krene i protivnik ne može da se snađe. To su momenti koji su lepi u ovom poslu i koji me motivišu i daju mi energiju i snagu. To nema veze sa materijalnim, već jednostavno kada vidiš da ono što radiš daje rezultat. Te male pobede su svakodnevne i to u stvari jeste lepota sporta i našeg posla, a ko se opterećuje velikim stvarima u budućnosti i ko očekuje velike pobede, a ne uživa i ne prepoznaje te svakodnevne užitke, nije dovoljno srećan".

Tema za košarkaški razgovor je mnogo. Igra pod obručima je važan deo Jovanovićevog života još od kada je prolazio mlade kategorije Beobanke i igrao u Mladenovcu. Sada uživa u košarci sa klupe i priznaje da je malo dana u godini kada nema tog sporta u njegovoj kući.

"Teško da ih uopšte ima, jer to više nije stvar posla, već i porodica počne tako da funkcioniše. Kada tog dana kažem sa suprugom da nema sporta, dogodi se neki telefonski poziv ili neki NBA meč na TV-u, pa uvek to odaberem umesto nekog filma. Kad neko nešto voli, onda to nije posao. Često citiram rečenicu da ako želiš da do kraja života ne radiš ništa, zaljubi se u ono što radiš. To mi je moto. Ne doživljavam to više kao posao, nego uživam u tome. Naravno, u tome imam apsolutnu podršku porodice, to je veliki plus".

U 2020. godini prve Jovanovićeve želje odnose se na zdravlje, a profesionalne planove stavlja na naredno mesto. Obećanja ne voli da daje, pa ni ono da će u nastupajućoj godini završiti Poljoprivredni fakultet, na kojem mu je ostalo još nekoliko ispita.

"Ha-ha, to je teško pitanje za kraj godine. Ne bih da obećam, pa da ne ostvarim. Biće i to. Kad-tad, ali biće", dodao je kroz osmeh perspektivni šef struke FMP-a.