Kada biramo omiljeni tim, ne biramo ga jer ga volimo po nekoj tradiciji. Bar mi koji ne živimo u SAD. Ni sami Amerikanci to ne rade toliko često. Bira se tim tako što mu čitamo istoriju, igrače koji su prošli kroz njega. Gledamo da li su nam simpatični ili ne. Uglavnom, postoji veliki broj faktora.
Prvi tim za koji sam baš navijao bili su Soniksi. Zbog dresova, one gotivne kule i Šona Kempa. Posle se Kemp okrenuo drugim stvarima, pa sam počeo najviše da gledam Sparse i Tima Dankana. Međutim, tu negde između Kempa i Dankana, u ligu je ušao momak sa belegom na kosi. Njegov "bratski" pristup igri, svima... Bio mi je neverovatno simpatičan. I tako mi je postao jedan od omiljenih igrača.
Rašid je uglavnom igrao za loše momke. Bilo da su stvarno bili loši ili je franšiza nosila taj epitet. Tu i tamo za neke dobre, gde su bili Seltiksi. Za neke koji se i dalje traže, kao što su Niksi. Za neke koje pod tim imenom više ne postoje, kao što su Buletsi. I na kraju, za neke u kojima je odigrao samo JEDNU utakmicu u sezoni kada je promenio tri tima. U pitanju su Atlanta Hoksi.
Na toj jednoj utakmici, Šid je bio najefikasniji igrač na terenu. Pored toga je skupio čak pet blokada, šest skokova, tri asistencije i ukradenu loptu. U trejdu koji je uključio veliki broj igrača između tri tima (među njima Željka Rebraču), Valas je otišao u Pistonse.
Jedan od najživopisnijih likova koji su prošli kroz ligu rođen je u Filadelfiji, za koju uzgred nikada nije zaigrao. Još od malena Rašid nije mogao najbolje da kontroliše bes. Još u srednjoj školi bi je izbacivan sa utakmica, bilo da je u pitanju koškanje sa rivalima ili dobacivanje sudijama, gostujućim navijačima, svima koji bi ga isterali iz takta.
Međutim, veština i talenat koji je pokazivao na terenu niste mu mogli oduzeti. Bio je proglašavan najboljim srednješkolcem više puta. Tokom seniorske godine je igrao nekih 19 minuta po utakmici, ali mu je to bilo dovoljno da beleži 16 poena, 15 skokova i čak sedam blokada u proseku.
Sve to je izuzetno dobro snimio legendardni Din Smit. Regrutovao je Šida za Severnu Karolinu. Još tada je Valas pokazao da mu sebičnost nije svojstvena. Nije mu bilo bitno kojim brojkama će popuniti kolone, sve dok tim pobeđuje.
Din Smit je, pre nego što je mentorisao Rašida, mentorisao trenera za kojeg će Valas igrati. U pitanju je Leri Braun. Šid je pominjao da mu je ta zajednička veza sa Karolinom dosta pomogla da se privikne na sistem rada Brauna i da saradnja bude na najvišem nivou.
Karolina je imala prilično talentovan tim u kojem su mesto našli, pored Rašida, Džeri Stekhaus, Džef Mekinis i Erik Montros. Tar Hilsi su predvođeni Stekhausom i Valasom stigli do fajnal fora NCAA. U duelu Valasa i Korlisa Vilijamsona, ovaj drugi je odneo pobedu i doneo Arkanzasu odlazak u finale.
U početku se Din Smit mučio da obuzda njegov temperament. Na jednom treningu, Rašid je dobio loptu i odlučio da gađa sa osnovne linije. Pogodio je, ali je Smit prekinuo trening. Začula se pištaljka, a onda i pitanje da li misli da je to dobar šut. Rašid je u svom maniru odgovorio da jeste. Trener je tražio da ubaci 10 takvih zaredom. Naredio mu je da stane kada je ovaj ubacio osam u nizu.
Šid je igrao sjajnu sezonu u kojoj je njegova preciznost u šutu za dva poena bila impresivna. Svojim igrama je zaslužio postavljanje u drugi najbolji tim lige. Prijavio se za draft 1995. koji je u NBA ligu doneo atletski moćnu generaciju visokih igrača.
Istina, veliki broj njih nisu pokazali svu raskoš svog talenta. Ok, ako sada pogledate reći ćete da i nije toliko impresivno. Ali talenat tih igrača dok su ih skauti gledali na koledžu, govorio je da u ligu stiže veliki broj ekstremno dobrih visokih igrača.
Okolnosti, povrede, trejdovi, previše hrane (čitaj Brajant Rivs) uticale su na to da taj špil asova bude dobro promešan i pretvoren u obične karte. Samo su neki uspeli da se izvuku. Rašidov temperament mu nije dozvoljavao da ne uspe. Nije priznavao neuspeh. Rekao je da ni novac ne znači ništa, ako ne izađe iz lige sa prstenom na ruci.
Ni on nije imao toliko sreće na početku karijere. Stigao je u Buletse, koji su ga birali sa visoke četvrte pozicije. Buletsi su ga uzeli iako su već imali Vebera i Hauarda. Povreda Vebera je nenadano smestila Šida u prvu petorku Buletsa. Posebno je bio dobar u drugom delu sezone, kada je vrlo često beležio dabl-dabl učinke. To mu je donelo izbor u drugu petorku rukija.
Usledio je trejd koji je obe ekipe više nego zadovoljio. Povratkom Vebera, Rašid je bio jedini igrač koji je mogao da donese vrednost u trejdu. Kako je Buletsima bio potreban plej, izbor je pao na Striklenda, koji je odmah pomogao Vašingtonu da, posle godina posta, vidi otvorena vrata plej-ofa.
Na drugoj strani, Šid je stigao na zapad. Stigao je među Blejzerse u kojima je provesti veliki deo svoje upečatljive karijere. Skoro osam sezona je broj 30 zabavljao, ali i na trenutke, nervirao navijače. Portland je bio realno ozbiljnija franšiza od Vašingtona. Trener Karlesimo je Valasa odmah cementirao u petorci.
Ekipa koja je prošla tokom tih godina kroz dres Blejzersa je bila neverovatno luda. Dovoljno govori nadimak "Jailblazers" (o toj ekipi će biti jedan posebna kolumna, izvinite ostalii, ali ovde je reč o Šidu). Iako se vode kao jedan od najdisfukcionalnijih timova u istoriji lige, kroz godine koje je Šid proveo u Portlandu, svake sezone su stizali do plej-ofa.
U dva od sedam plej-of nastupa stizali su do finala Zapada, gde je posebno zanimljivo finale koje su odigrali sa Lejkersima i koje je tim iz Los Anđelesa dobio tek nakon sedam utakmica. To je ujedno bila i jedna od najbolje odigranih serija Valasa.
Kada su Lejkersi poveli 3:1 u finalnoj seriji svi su bili ubeđeni da je gotovo. Ali taj Portland je imao nekoliko "života" na svom kontu. Bili su borben tim, jako borben, pored toga što su bili izuzetno "ludi". Opravdavali su nadimak koji ih je pratio tako što se nikada nisu predavali i podigli košarku ponovo na fizički nivo.
Rašid je sezonu pre finala, igrao još jedno finale Zapada. Praktično sam se borio sa tornjevima Sparsa. Finale sa Lejkersima iz tog ugla nije moglo biti teže od prethodnog. Rašid je na tri utakmice, od sedam odigranih, bio najbolji pojedinac meča.
Ni raspoloženi Valas, koji je ubacio 30 poena u sedmom meču nije mogao da zaustavi Lejkerse u poslednjoj četvrtini koju su dobili sa 18 razlike. Alleyoop Kobija za Šeka odveo je Lejkerse na nedostižnu razliku. Ni trojka Valasa sa 8 metara nije uspela da vrati Portland. Ostali su bez finala.
Kao i obično što je radio, bio je najstrožiji prema sebi. "Upropastio sam neke lake poene na postu. To sam morao da ubacim. Promašio sam tri otvorena šuta u poslednjoj četvrtini. Na kraju ona dva bacanja... to nas je ubilo. Sve to obično ubacujem", rekao je u svlačionici posle poraza. "To je za mene uznemiravajuće, ali sutra nas čeka novi dan. Mene, tebe, sve nas. Igrali smo najžešće što smo mogli".
Ta dva bacanja su uznemirila Rašida samo te noći. Možda je čak mirno i zaspao. Ne zato što ga je bilo briga, već zato što je znao da je to tek početak njegove priče. Znao je da će se kad-tad osvetiti za taj poraz.
Takav je bio Rašid. Tiho žestok. Kada pomenete njegovo ime, u pozadini samo čujete zvuk sudijske pištaljke i pokazivale slova T. Ali ne T koje označava tajmaut. Kao što naslov kaže, Šid je bio hodajuća tehnička greška. Bomba koja je samo čekala da eksplodira.
Što se tiče broja tehničkih grešaka tu nije apsolutni vladar među igračima. A sigurno biste rekli da je Rašid prvi na listi? Ispred njega su Karl Meloun i Čarls Barkli. Iza njega su Geri Pejton i Denis Rodman, ali može se reći da je Šid napravio brend "umetnost tehničke greške".
Skupio je 317 komada tokom karijere. Tu ekipu tehnikalaca sigurno niko neće stići, ni prestići. U sezoni 2000/2001. je zaradio čak 41 tehničku grešku, što bi značilo da je na svakoj drugoj utakmici dobijao tehničke. I tu je apsolutno rekorder u istoriji lige.
Jednom je isključen, dok je igrao za Portland, samo zato što je gledao pravo u sudiju nekoliko sekundi. Šid je toliko navukao bes sudija da je zbog takvih stvari dobijao tehničke greške. Kada nisu znali kome da daju ili su stigli na utakmicu nervozni, sudije bi se najpre odlučile da njemu dodele kaznu.
Najupećatljivi detalj je svakako "problem" sa Timom Donahjuom, koji je kasnije optužen i osuđen za nameštanje mečeva. Kao da je Šid znao sa kim ima posla. Suspendovan je na sedam mečeva što je najduže u karijeri. Evo zašto…
Na dosuđen faul, Valas je bacio loptu koja je otišla u pravcu sudije Vola. Donahju je to gledao i dosudio tehničku, naravno. "Pitaj ga da li misli da sam hteo da ga pogodim?", rekao je Valas. Utakmica je završila sjajnom partijom Valasa. Sat posle meča potpisivao je autograme, kada je sudijska trojka prošla pored njega.
"Ono je bilo sranje od odluke. Tražiću novac nazad", dobacio je Šid sudiji Donahjuu. Sudija je odgovorio: "Samo pogledaj snimak". Nakon toga su jedan drugom uputili niz uvreda, neki kažu da je Valas krenuo da ga udari, pa se povukao. Na kraju su prisutni smirili situaciju i svako je otišao na svoju stranu. Kris Mils je naprimer, dobio samo tri utakmice kada je blokirao put autobusu sa igračima Portlanda. Ali eto, Šid je bio posebna sorta.
Pored tehničkih grešaka, Valas je bio zaista sjajna stretch četvorka. Najbolji igrač Blejzersa od momenta kada je pokazao koliko može. Tokom pet sezona, nakon odlaska Rajdera, Valas je preuzeo dirigentsku palicu. Posle tog nesrećnog poraza od Lejkersa, shvatio je da šutiranje trojki može da bude jako zabavno, ali i efikasno.
U pobedničkim sezonama sa Pistonsima, ali i u Portlandu, znao je da šutne po 13 trojki po utakmici. Jedan od onih koji je redefinisao ulogu krilnih centara i centara u petorci. Valas i Novicki, kao začetnici tog stila u kome visoki igrači "prangijaju" trojke kao od šale.
Uz njega su išle pobede. Čak su i Niksi izgledali dobro po njegovom povratku iz penzije. Bio je neka vrsta amajlije u svakom timu. Rašid je voleo tim. Voleo je timsku igru. Na njegovu sreću oba tima u kojima je proveo najveći deo karijere upravo su bili ekipe koje su gajile timsku igru.
"Uopšte nisam fan individualne igre. Nisam fan kulta vođe. Možda moja žena i deca vole to, ne znam. Ja to ne volim. Ja bih radije da uzmem prsten i postanem šampion". Ova rečenica dosta toga govori o Šidu. I te trojke koje je šutirao, bile su iz velike želje da što pre savlada protvnika, nikako da bi samo uvećao broj poena u koloni.
Više se ne postavlja pitanje da li bi Pistonsi osvojili titulu da nisu imali Rašida. Odgovor je - ne, ne bi osvojili. Od njegovog dolaska stvoren je bedem pod košem. Dodata je nova napadačka dimenzija koja je nedostajala Pistonsima. Doživeli su samo četiri poraza do kraja regularnog dela.
Rašid je bio vezivno tkivo Pistonsa. Bilaps je dirigovao napadom. Rip Hamilton je ubadao tamo gde najviše boli. Ben Valas je štitio reket i podigao defanzivu na viši nivo. Prins se vešto provlačio gde drugi nisu mogli. Rašid je radio skoro sve što i cela petorka, onda kada je to trebalo timu.
U finalu sa Lejkersima, tim iz grada anđela sa svojom All star postavom bio je favorit. I tada se dogodila utakmica broj četiri. Dogodio se nesrećan slučaj Slave Medvedenka koji je uradio ono što nikako nije smeo. Rašid je na prethodnoj utakmici i lakoj pobedi Pistonsa ubacio samo tri poena.
U borbi za loptu Medvedenko je laktom gadno udario Šida u rebra. To je bila treća četvrtina. Kada su svi mislili da će Valas nasrnuti na Slavu, Šid se samo okrenuo i sportski ga udario po zadnjici. Uz neizbežan smešak, naravno.
Ubacivao je Slavi poene kao na traci. Dao je 17 u drugom poluvremenu i završio sa 26 poena, 13 skokova, po dve blokada i ukradene lopte. Na drugoj strani Šek je dao 36 poena uz 20 skokova, ali su "Loši momci" odneli pobedu.
"Rekao sam mu da nema tih jeftinih laktanja", pričao je nakon utakmice. "Možemo da izađemo na teren i igramo jaku košarku. Da igramo čvrsto. Da igramo dobru košarku, ali ne prljavu sa laktanjem. Ali mogu ja tako da igram ako tako žele". Poruka - nemoj buditi opasnog psa kada spava.
Već u sledećoj utakmici je osvojena titula. Osveta je bila slatka. Prsten je čekao Rašida Valasa. Valas je naručio da mu naprave prsten koji odgovara srednjem prstu. Razlog? Kada bi mu se neko obratio u tonu koji bi bio neprikladan, Rašid bi samo podigao srednji prst i rekao: "Pričaj prstenu".
Samo sezonu kasnije, Rašid je imao novu priliku za odbranu titule. Posle napornih serija na Istoku, u finalu su se sreli sa Sparsima. Ispostaviće se da je ključna bila utakmica broj pet koju je rešio čuveni clutcher Robert Ori, trojkom pet sekundi pre kraja.
Zajedno sa Lerijem Braunom osvojio je titulu i izgubio drugu u finalu. Nakon toga je stigao Flip Sonders, sa kojim su izgubili tri uzastopna finala Istoka. Nakon sezone 2005/2006. krenulo je polako rasipanje šampionske petorke. Ben Valas je napustio tim i tako je prestalo trajanje Valas "blizanaca".
U poslednjoj sezoni, pre prvog povlačenja, Rašid je u dresu Seltiksa igrao novo finale sa Lejkersima. Poražen je ponovo u sedam utakmica. Sa 35 godina bio je najbolji šesti igrač Bostona i igrač koji je bio više nego potreban šraf na putu do finala.
Posle dve godine u penziji, poziv je stigao od Niksa za koje je odigao poslednjih dvadesetak mečeva u ligi. Posle loma leve noge i godina u kojima se nalazio, morao je da prihvati konačno povlačenje kao jedini izbor.
Posle njega ne ostaju rekordi. Ostaje jedna titula. Ostaju četiri poziva na All star. Ali to nije važno, zaista. Ono što ostaje posle Rašida je njegova iskrenost, njegova spremnost da pogine za tim i pusti krv za pobedu njegove ekipe.
Kažnjavan, nikada nije odustajao. "Ove sis*** se bacaju svuda po podu i sudije sve to sviraju. To nije košarka. To je zabava za ljude pored televizora. To bi svi trebalo da znate", rekao je posle poraza u plej-ofu od Bostona. Kazna je bila čak 25.000 dolara.
Kada se pojavio u dresu Franciska Herisa, čuvenog trkača Stilersa i višestrukog šampiona, i šampionskim pojasom pred petu utakmicu finala plej-ofa sa Majamijem, probrao je još više simpatija publike. Pojas je nosio zbog manjka poštovanja koju je javnost pokazivala prema novim šampionima iz Detroita.
Pre toga je svim saigračima, po osvajanju titule protiv Lejkersa, kupio šampionske pojaseve rvačke asocijacije, smatrajući da su oni bili pravi gladijatori. Igrači u koje niko nije verovao da mogu stići do titule. Posebno protiv Shaqkobe Lejkersa. Ali je Šid mislio drugačije.
NBA liga je uvek bila pozornica predodređena za velike zvezde i dinastije. Najviše se pamte timovi i igrači koji su vezali nekoliko titula ili bili dominantni u godinama igranja. Od ere timova sa najviše dve zvezde do supertimova, teško je bilo probiti se.
Postojalo je to vreme koje se završilo "razvodom" Šeka i Kobija, pa sve do početka formiranja supertimova kada su postojali Pistonsi. Usamljeni i potcenjeni šampioni. I jedan među njima koji nije nosio skupa odela i skup nakit. Jedan koga je zanimala samo pobeda.
Njegovo ludo igranja pre svake utakmice dok ga okružuju zagrljeni saigrači u Pistonsima je nešto što nikada neću zaboraviti. Kao ni Rašida. Jer - ima igrača koji su kontroverzni. Ima ih koji smišljaju razne fraze. Oni koju gube živce i koji stalno pričaju, ne osvrćući se na autoritet. Ima onih sjajnih trash talkera. Ali ne postoji nijedan koji sve to radi odjednom. Osim Šida.
"Hoćeš da igraš Šide?", pitao ga je Majk Vudson u Niksima dok je prilazio klupi za rezerve. Naravno da će da igra. On je pravi "igrač". Originalni. Neponovljivi. Jedan kakav nam danas itekako nedostaje. Naš brat, Rašid Valas.
