Plaćali ga i da ODE: Nestvarno putovanje najvišeg košarkaša Hrvatske ikad!

Bruno Šundov krenuo je na put oko sveta 1998. godine posle samo sezone u matičnom Splitu.

Makar to bili marginalni ugovori od nekoliko stotina hiljada dolara godišnje. Marginalni, naravno, za NBA uslove.

U SAD je stigao kao 35. pik Dalas Meveriksa, ali se posle dve sezone provedene na klupi i razvojnim timovima, našao na tršištu slobodnih igrača sa već zarađenih 672.000 dolara.

Onda je u sezoni 2000/01 dva puta dobio pun iznos od 498.500 dolara - prvo od Jute Džez da ne bi igrao za njih, a onda od Indijane Pejsers da bi igrao za njih, a odigrao je 11 utakmica i postizao prosečno 3,9 poena.

Kako? "Džezeri" su ga potpisali kao "trejd materijal" praveći računicu za veliki trejd koji je bio planiran.

Kada je on propao…

"Potpisao sam na dve godine sa Jutom, jedna je bila garantovana, druga ne. Stavili su me na 'wave listu' s koje, ako te niko ne pokupi u roku od 15 dana, slobodan si igrač. Niko se nije javio, namerno, jer sam već imao dogovoreno s drugom ekipom novi ugovor na dve godine. Suma sumarum, Juta me je pustila i morala platiti celu godinu, a ja sam dva dana iza potpisao s Indijanom novi ugovor na dve godine", ispričao je Šundov i dodao:

"U NBA to se zove 'double dip'. Svaki mesec dok sam bio u Indijani dolazila je plata od Jute", rekao je teški centar, koji je najveći uspeh ostvario kao igrač Makabija, iako je u šampionskoj sezoni imao još benigniji uticaj na igru nego u Indijani.

Beležio je prosečno dva poena po meču, ali je zaslužio medalju za osvajača Evrolige.

U poznoj fazi karijere obilazio je planetu i odrađivao kratkoročne ugovore.

"Kad sam shvatio da ne mogu više igrati na nekom nivou, odlučio sam da malo vidim sveta", rekao je najviši košarkaš u istoriji hrvatske košarke i otkrio da je ugovore birao po tome odakle dolaze, a ne koliko su teški.

"Što egzotičnija zemlja – to bolje", dodao je.

"Jedna sezona je interesantna posebno. Počnem sezonu u Bahreinu, pa odem za Nikaragvu, onda u Nikaragvi potpišem za Iran, pa se iz Irana vratim u isti klub gde sam počeo sezonu", prisetio se kako je došlo do toga da je za 20 godina nastupao za 33 tima.

"Ne", rekao je.

"Zvanično je 34", ispravio je autora intervjua i napomenuo da je kao trener 12-godišnjeg sastava nižerazrednog KK Solin odigrao nekoliko utakmica za seniorsku postavu.

ŠTA SE DOGODI U VEGASU, OSTAJE U VEGASU...

Jednom je, tako, bio pozvan da se u Ol-star društvu oproba u "gradu kocke". Šta mislite, da li je prihvatio?

"Jedna situacija, koja je bila zanimljiva, desila se na turneji po Zapadu kada sam igrao za Seltikse. Sletimo u Sakramento oko 19 i tim menadžer nam kaže plan za naredna dva dana. Sutra slobodno, prekosutra trening u 11", prisećao se Šundov sezone 2003/04 provedene sa Seltiksima.

"Za 5 minuta se okreće Vin Bejker, koji je sedeo pored mene u busu i pita: 'Je l' ideš sa nama?' Ja očekivajući da idemo negde na večeru i kažem: 'Idem'. Zvoni telefon u hotelskoj sobi, kaže budi dole za 10 minuta. Naravno, sredim se kao da idemo jesti nešto, ne sluteći šta se sprema. Ispred hotela čeka limuzina, ona duga. 'Aj, dobro, nije ni to ništa novo, znaju nekad to naručiti kad nas ide više. Sedam unutra, kad ono Pol Pirs, Entoan Voker i Vin Bejker. Kažu: 'Bruno idemo u Las Vegas na dva dana, jel imaš problem s tim?'", pričao je sa osmehom.

"Mrtav hladan kažem da je to ok. Jedan Bejkerov telefonski poziv iz Sakramenta i privatni avion je krenuo po nas za 20 minuta", prisećao se.

"U sobu u Sakramentu sam ušao, 'ajmo reći u 19.15, a već u 21.00 smo sleteli u Vegas".

Pravilo da ono što se dogodi u Vegasu i ostaje u Vegasu, ispoštovano je ovom prilikom...

"Tamo je bilo šta je bilo i vratimo se dva dana kasnije direktno na trening u 11 u Sacramentu".

I to je NBA.