Mnogi nisu verovali u [Crnog Isusa], ali samo ga je Redži Miler nervirao!

Da bi se ispričala priča o Majklu Džordanu i Redžiju Mileru nije dovoljno samo citirati delove iz još neobjavljenih epizoda dugo čekanog dokumentarca "The Last Dance", u kojma Em-Džej slikovito objašnjava kako je taj žgoljavi šuter dugih ruku uspeo nešto što niko drugi nije - da mu uđe u glavu i izbaci ga iz fokusa.

Kada Den Petrik pre četiri godine tokom snimanja podkasta tražio od trostrukog NBA šampiona najbolju priču o Džordanu, Skot se setio 1992. i neprijatnog iskustva koje je imao njegov mlađi saigrač iz Lejkersa, Entoni Piler.

"Dolazili su kod nas i autobus je stigao na parking tačno u vreme kada smo izlazili iz dvorane sa treninga. Rekao mi je: 'Šta ima, Bi-Skot?', ja njemu: 'Kako si, Em-Džej?'", prisećao se Skot, koji je karijeru završio 1998. u dresu Panatinaikosa.

"Rekao mi je: 'Čujem da ne igraš večeras?'", nastavio je priču saigrač Medžika Džonsona s kraja 80-ih, odgovorio je da ne može zbog povrede skočnog zgloba, kada je usledilo Majklovo kratko pitanje:

"Ko me čuva onda?"

Odgovor je glasio Entoni Piler.

"Oh, 50...", citirao je Skot rivala i prijatelja i potom ispričao šta je posavetovao mlađeg saigrača.

"Vidi, Majkl će verovatno krenuti na 50 večeras. Budi 'kul' i pokušaj da ga ne nerviraš", rekao je Pileru i posle kraće poentirao.

"Završio je sa 54".

Skot je tom prilikom potvrdio da je u ligi tokom ere najvećeg košarkaša u istoriji važilo nepisano pravilo da, šta god da radiš, ne iritiraj Majkla Džordana. U to se, pre ili kasnije, uverio svaki igrač koji je stigao u NBA, naročito bekovi, s tim da su neki naučili lekciju na teži način.

"Voleo sam da čuvam Majkla, ali ga nikad nisam prozivao. Kad pogodi, kažeš: 'Dobar šut, Majk'", pričao je Skot i dodao:

"Njega možeš 'lomiti' samo ljubaznošću, nikako drugačije".

Kada je 1987. stigao među Pejserse iz Kalifornije kao "naloženi" 11. pik na draftu, Redžija Milera nije imao ko da upozori na to. Zapravo, pred pripremnu utakmicu sa Bulsima tog leta, prevejani "trash talker" Čak Person navukao je zelenog "rukija" na tanak led i, u neku ruku, pomogao mu da "očvrsne" pre prvog od brojnih duela koje će voditi sa uveliko najboljim na svetu.

Gostujući kod Džima Kimela, Miler se prisetio "saveta" koji je dobio na poluvremenu prvog susreta sa Džordanom u životu.

"Čak mi je prišao i počeo da me loži: 'Jesi li video ovog Majkla Džordana?! Kažu da hoda po vodi? Brate, ubijaš ga! Isprozivaj ga malo...'", prisećao se Miler, koji je prihvatio izazov.

"Ništa, priđem mu i kažem: 'Majkl, misliš da si nešto...'", nasmejao je i voditelja i publiku.

"Samo me je pogledao i klimnuo glavom... Na poluvremenu, ja imam deset, on četiri. Na kraju, on je imao 44, ja 12. Razbio me je 40:2 za poluvreme", rekao je i dodao:

"Dok je odlazio, prokomentarisao je samo: 'Probaj da ne razgovaraš tako sa 'Crnim Isusom' ubuduće".

Veličina Redžija Milera bila je u tome što ga ova neprijatna "inicijacija" nije pokolebala.

Naprotiv.

"The Last Dance" zapravo je dokumentarni serijal o sezoni 1997/98, za koju se od starta znalo da bi mogla biti poslednja Džordanova u Čikagu, a koja je završena kultnim poslednjim minutom šeste utakmice u Solt Lejk Sitiju. Majkl je prvo ukražio živu loptu MVP igraču lige, Karlu Malounu, a onda u izolaciji poslao Brajana Rasela na patos i, naravno, ubacio "The Last Shot" za šestu titulu u šestom NBA finalu u karijeri.

Šestog NBA finala i šeste titule u karijeri Majkla Džordana umalo nije bilo zahvaljujući Redžiju Mileru i njegovim Indijana Pejsersima.

Samo četiri puta u karijeri, "Em-Džej" je igrao "pobedi ili idi" kući utakmice plej-ofa. U petom meču prve runde sa Kavsima u Klivlendu 1989. godine pogodio je "The Shot" i poveo Bulse dalje, ali su ga ponovo zaustavila "Džordanova pravila" (čitaj: Detroit Pistonsi).

Naredne sezone odveo je šampione do sedme utakmice finala Istoka u Detroitu, ali se Skoti Pipen razboleo pred meč i ubacio dva poena, a Horas Grent "sakrio", postigao deset uz šut 3/17, pa su "Bad Boysi" i treći put otišli u finale, a drugi put osvojili titulu.

Treći put, Džordan i Bulsi igrali su sedmu utakmicu u finalu Istoka u sezoni 1991/92 i deklasirali Njujork Nikse u "Junajted centru" rezultatom 110:81, posle čega nisu došli pred takav izazov punih šest godina.

"On ti sve vreme drži ruke na telu, svuda ga osećaš...", pričao je Džordan o duelima sa Milerom, kog nije uspeo da mentalno da "polomi", kao što je to radio Džonu Starksu recimo.

Redži je bio drugačiji. Umeo je da iznervira "Crnog Isusa".

"Iritira me to", govorio je o Milerovoj prljavoj odbrani, zbog koje su se 1993. skoro potukli.

Bez obzira na to što su Bulsi poveli 2:0 u finalu Istoka te 1998. pred selidbu u Indijanpolis, bez obzira na to što je na kraju serije imao 100 poena više od ljutog rivala, bez obzira na to što se povukao sa skorom 32-17 protiv Milera u pobedama i 29,5-19,1 u poenima - nijedan tim i nijedan igrač nije doveo Džordana tako blizu eliminacije u šest šampionskih pohoda.

Pejsersi su nekako dobili treću utakmicu 104:102, a onda bili na korak od poraza u četvrtoj, kojim bi verovatno potpisali eliminaciju već u prvoj narednoj u Čikagu.

Međutim...

Kada je Trevis Best vratio Indijanu na "jednu loptu", Denis Rodman napravio faul u napadu, a Skoti Pipen podlegao pritisku i promašio oba penala, Lari Bird imao je 2,9 sekunde vremena da nacrta napad za pobedu.

Dogodilo se ovo!

Miler je ubacio svoj "clutch" šut nakon što je odgurnuo Džordana, Džordan potom promašio svoj poslednji važan šut u karijeri na svega 0,7 sekundi do kraja i serija je posle još dve dramatične utakmice u dva grada stigla do "majstorice".

"Pobedićemo", izjavio je "mrtav hladan" Džordan na konferenciji za medije pred taj meč, a onda ponovio.

"Pobedićemo u sedmoj utakmici".

Bulsi su tog dana pobedili samo i isključivo zahvaljujući 22 ofanzivna skoka zabeležna u pravoj tuči sa Pejsersima, posle jedne od najlošijih nastupa ove šampionske generacije. Završeno je 88:83, a Džordan je do 28 poena stigao šutirajući 9/25 iz igre. 

Imao je devet skokova i osam asistencija.

"Vremenom sam naučio kako da rešavam udvajanja. Kako da ih okrenem u svoju korist. Udvajanja su postala situacije u kojima sam se odlično snalazio", pričao je o poznoj fazi svoje karijere, posle gorkih iskustava protiv Pistonsa, ekipe koja je uvek i svuda protiv Čikaga imala samo jednu defanzivnu strategiju - usmeri ga na levo, pa ga udvoj.

Džordan je gubio serije protiv Detroita, jer saigrači koje je imao krajem 80-ih nisu znali šta da rade sa loptama koje im je delio kada je bio udvajan. To se tokom 90-ih promenilo.

Prisećajući se jednog od presudnih poena protiv Pejsersa, pričao je...

"Video sam Redžija Milera da mi prilazi sa leđa i Antonija Dejvisa da dolazi pred mene, tako da sam promenio na desno, podigao se i pogodio. To je čist instinkt. Uradio sam to, jer sam već bio u takvoj situaciji", govorio je.

"Danas, posle određenog vremena, igra se odvija poput usporenog snimka u mojoj glavi. Unapred mogu da vidim sve slike, mogu da vidim kako slika nastaje".

Malo ko uspevao je da mu poremeti taj fokus.

Možda je Redži bio jedini koji je uspevao u tome.

"Zaista nisam mrzeo nikoga u ligi, ali su me dueli sa Redžijem Milerom izluđivali. Cela njegova igra bila je zasnovana na 'flopingu'. Imao je 85 kila i morao si da budeš pažljiv s njim, nisi smeo da ga pipneš. Ako ga pipneš, faul", govorio je na startu serijala koji je izazvao nezapamćeno interesovanje u svetu košarke.

"U napadu sam koristio svih 98 kila i lako sam ga pomerao, ali njegove ruke su bile stalno na meni. Mogao sam svuda da ih osetim. Dođe ti da ga udariš po tim rukama, jer to nije bilo dozvoljeno", pričao je.

"Izluđivao me je".

Eto, toliko je dobar igrač bio Redži Miler.