Skoro celu NBA karijeru je proveo kao šesti igrač.
U istu ligu je došao kao "nosilac" Draženove baklje. Jerry Kraus ga je doveo, znajući da mu treba za novu šampionsku eru. Danas, on još nije u Kući slavnih. Na mestu na kom je već trebao biti.
Prva stvar, sigurno će neke stvari nedostajati o Toniju. Premalo je ovo mesta da sve stane, knjiga bi bila pravo mesto za jednu kompletnu priču o njemu. Druga stvar, ako je neko bio cenjen "vani", više nego kod kuće to je on. Praštajte ako je nešto promaklo, ionako ćemo dodati kroz komentare.
DRAŽEN JE BIO LUDAK, TONI JE BIO DRUGAČIJI
Ne smem ni da zamislim šta bi radio u današnjoj ligi, u bilo kom timu.
Dražen je bio fanatični radnik. Ludak. Disao je košarku. Živeo je košarku.
Nekako niste mogli da ga zamislite bez košarke. Toni je bio drugačiji. Toni je bio esteta. Košarkaški slikar. Ima ona čuvena da je dosta lakše osvojiti trofej, nego ga sezonu posle odbraniti. Toni je svedok kako se to radi, jer je upravo on, što u evropskoj, što NBA ligi osvajao i branio.
Kukoč je bio prototip visokog igrača koji može sve. Sa svojih 2.08 mogao je da pokriva zaista sve pozicije. Ok, možda ne toliko centra 90tih, ali u današnjoj košarci apsolutno svaku poziciju. Bez dileme i bojazni da li bi ispunio zadatak koji bi pred njega bio postavljen.
Ne znam kome da zahvalimo što je Toni odabrao košarku, ali kome god da treba — Hvala! Toni se kao klinac jednako dobro bavio stonim tenisom, pa je tako par puta dobro "izudarao" čuvenog Zorana Primorca.
Kada je prešao u seniore, košarka je postala njegov izbor.
Takav talenat ste mogli promašiti jedino ako vam je bilo najvažnije otkačiti barku i pecati Jadranskim morem. Ako ste bar nekad došli u dodir sa sportom, ne nužno košarkom, promašiti Tonija ste mogli pravdati samo slepilom. Ničim drugim.
Može se reći da je Toni najuspešniji evropski igrač koji je igrao u NBA ligi. Mislim, može se o tome diskutovati, jer u istom redu stoje Gasol, Nowitzki i Ginobili. Verovatno će mnogi reći da je Kukoč imao Jordana, Pippena i Jacksona. Sve su to činjenice, isto kao što je činjenica da je osvojio tri uzastopne titule sa značajnim učinkom u svakoj.
Ono što je svakako satisfakcija i nešto što pokazuje koliko je Kukoč zaista bio dobar, to je video klip u kome najbolji napadač današnjice, Kevin Durent, trenira u dresu Bullsa sa Tonijevim prezimenom na leđima. Sigurno da je poštovanje veliko. E sad da li mu je prešlo nešto od Tonijeve veštine videćemo, mada će profitirati ako mu je prešlo nešto od Tonijeve lojalnosti.
Toni nikada nije bio košarkaški predator sa ubilačkim instinktom. On je sve radio na foru, na fintu. Sve to je izgledalo elegantno, prefinjeno, u većini slučajeva neverovatno. Težio je nekim čudnim potezima, koji bi bili ispraćeni onim Wow! kada bi lopta prošla kroz obruč.
Ne u smislu kvaliteta, već u smislu medijske pažnje. Novinari više vole da pišu, a ljudi kasnije da čitaju, o košarkaškim "ubicama". O igračima koji "idu u meso". Toni se kao opušteni slikar samo trudio da ta slika na terenu izgleda što lepše kada je neko pogleda.
Ljudi rođeni na primorju znaju često da neguju taj ležerni stil. Toni nije bio daleko od toga. Kupanje, sunce, plaža, jela na buzaru, pašta, pršut, vino… Sve je to malo gurnuto u stranu kada je mali reket zamenio košarkaškom loptom. Mršavi mladić je obukao žutu sedmicu koju su svi vrlo brzo zapazili. To je bio period kada se u Splitu rađala istorija. Veliki deo te istorije upravo je bio Toni Kukoč.
Te osamdesete, kada je Toni igrao za Jugoplastiku, bilo je lepo vreme. Politika je tu i tamo pokazivala znake da zapravo neće biti dobro kroz koju godinu, ali je svima nama koji volimo košarku to vreme ostalo urezano u pamćenje.
POSLE DULETOVE TITULE, NEZAPAMĆENA DOMINACIJA
Toni je sa Jugoplastikom osvajao titule evropskog prvaka u vreme kada sam imao dovoljno godina da budem svestan veličine podviga. Tri puta zaredom Jugoplastika je držala stari kontinent pod svojom šapom ili bolje reći kandžom. Split, galebovi, kandže.
Pored toga, Toni je invidualno bio veličanstven. Dva MVP priznanja Final Foura. Na "domaćem" terenu osvojio je četiri titule prvaka Jugoslavije i dva trofeja kupa. Poslednju je osvojio u timu pod imenom POP84, kada je ime Jugoplastika prestalo da postoji.
Poslednju titulu prvaka Jugoslavije osvojio je mladi trener, Duško Vujošević, sa ekstra talentovanim timom Partizana. Nakon toga je postojao samo jedan tim — Jugoplastika. Da nije bilo tog nesrećnog raspada države i građanskog rata, pitanje koliko dugo bi Jugoplastika vladala ovim prostorima sa Kukočem i Rađom, kao prvima među jednakima.
Taman što se Evropa oslobodila vladavine Cibone i Dražena Petrovića, stigao je potpuno drugačiji, ali jednako ubojit mršavko u liku Toni Kukoča. Od 1985. pa sve do 1992. titule evropskog prvaka su osvajale ekipe iz Jugoslavije. Cibona, Jugoplastika i Partizan. Samo je milanski tim dve sezone zaredom prekinuo ovaj vanserijski niz.
Koliko je Kukoč kao igrač i osoba izazivao divljenje među protivničkim navijačima, pokazuje scena iz 91, kada je Željko Pavličević, tada trener koji je zamenio Maljkovića, izveo Kukoča iz igre u finalnom seriji protiv Partizana.
Na 22 razlike i neka četiri minuta do kraja, Pavličević je pozvao Kukoča na klupu.
Četvrta titula u nizu je bila spremna za Jugoplastiku, tada POP84. Ispostaviće se, poslednja Kukočeva utakmica u Beogradu, ostala je upamćena po aplauzu cele hale košarkaškom genijalcu iz Splita. Ako znamo šta se dešavalo već te godine, ovo pokazuje koliko je Kukoč bio cenjen.
SALE ĐORĐEVIĆ SA 23 GODINE: JUGOSLAVIJA NIJE IMALA BOLJEG!
Sale Đorđević je u izjavi za list "Borba" rekao da je Jugoplastika potpuno zasluženo osvojila titulu, da bi dodao kako misli da, iako sa tek 23 godine, Toni Kukoč je najbolji igrač koga je Jugoslavija dala.
Još od Bormia i rafala u košu budućih, velikih zvezda NBA lige, Toni je sebe lansirao u košarkašku orbitu. Za takvu generaciju ste jednostavno znali da može mnogo, što su oni kasnije dokazali. Još kasnije su nastavili da dokazuju u ocepljenim državama i klupskim dresovima.
Od momenta kada je Tomislav Bevanda rekao, "imamo jednog malog, ljevak, toliko je slabašan da ne može dobaciti loptu do koša s trice, ali to će biti neviđen igrač...", znalo se šta će ispasti od splitskog tinedžera. Tek kasnije je došao Krešo Ćosić sa pokazivanjem ostalima momka koji će biti bolji od Dražena.
Toni je platio distanciranje od politike na jednoj strani. Nije proglašen za najboljeg hrvatskog sportistu čak ni kada je sa slavnim Bullsima osvajao tri uzastopne titule prvaka NBA lige. Međutim, to nije smetalo ljudima van Hrvatske i tako je na poziv Skansija otišao u Benetton.
Toni je mogao da ubacio pet poena i bude najbolji igrač utakmice. Sve ostalo bi uradio savršeno ako bi poeni nedostajali.
Čitao bi napade, sekao lopte, delio asistencije kao na tacni, leteo bi po terenu. Čutura je jednom rekao da je na All staru postigao 10 poena, a da ni sam nije znao kako, jer je izgledalo previše lako. Kaže da su lopte Kukoča imale oči.
U Italiji je osvojio prvenstvo, kup i igrao finale Kupa šampiona. Finale u kome je poražen od svog dojučerašnjeg trenera, kako ga je on zvao šjora Bože. Michael Young i Jim Bilba presudili su ekipi iz Treviza. Kukoč je na Final Four, gde je bio MVP, u polufinalu protiv ekipe PAOK bio na korak do trip dabla. A znate koliko je to u Evropi redak podvig.
DOBIO STRIP, ZASLUŽIO "NA DRINI ĆUPIRJU"
U NBA je otišao kada su evropski igrači još uvek bili gledani ispod oka. Rađa i Divac su već bili tamo. Za njegov potencijalni dolazak čuli su Jordan i Pippen. Kraus je planirao da ga dovede i svima je već pričao o Kukoču. Igrajući na poziciji niskog krila bio je direktni konkurent Pippenu.
Tokom igara u Barseloni, Pippen se dobro potrudio, uz svesrdnu pomoć Jordana da Kukoču požele dobrodošlicu. Ako mislite da je bila prijateljska varate se. Pippen je hteo da mu pokaže da ne dolazi kao zvezda u NBA ligu, već kao klinac koji treba tek debelo da se dokazuje.
Jordan je tada rekao da oni nisu igrali protiv Kukoča, već protiv Krausa u dresu Hrvatske. Karl Malone kaže da su se u svlačionici non stop prepirali ko će da ga čuva. Toliko im je stalo da pokažu Krausu ko su njegova prva deca i koga treba najviše da "voli". Kukoča su videli kao usvojeno dete, koga je otac odmah zavoleo više od ostale dece.
Ništa nije značilo ni onih 11 trojki iz 12 pokušaja koje je ubacio Larry Johnsonu, Gary Paytonu i ekipi. Bullsi su ga birali tri godine pre u drugoj rundi, ali je on stigao tek kada je osetio da je vreme za odlazak "preko bare" među krokodile.
Po dolasku ga ni Phil Jackson nije shvatao ozbiljno. Dok bi drugim igračima delio knjige, Toni bi dobio strip. Samo slike, bez slova.
Shvatio je to kao neku vrstu uvrede, ali je nastavio krvavo da radi. Posle sticanja poverenja i poštovanja, Jackson mu je doneo knjigu "Na Drini ćuprija". Kada je Toni rekao da je to čitao kao lektiru, Phil je znao da ima posla sa čvrstim momkom.
Nakon toga su stizale ozbiljne knjige, jedna za drugom, od strane Zen Mastera. Jeste, bilo je teško u početku, posebno što se Jordan povukao posle tri titule. Pippen je postao gazda tima, a Pippen nije bio blagonaklon prema Toniju.
ODLASKOM DŽORDANA SHVATIO JE KOLIKO GA PIPEN MRZI
Poznata je utakmica iz serije protiv Knicksa, u sezoni kada se Jordan povukao. Pippen je tada uradio ono što ne priliči igraču takvog renomea, ali donekle mogu da ga razumem, jer je konačno dočekao svojih pet minuta kao lider Bullsa i doveo ih do plejofa, kada su ih gotovo svi otpisali.
Na nekih 20 sekundi do kraja, Pippen je preuzeo loptu daleko od koša. Dugo je čekao pre nego što se odlučio za kretnju, pritom izabravši najgore moguće rešenje. Pippen i kada je šutirao trojke, to su bili spot up šutevi. Nije kreirao sebi situaciju. Sada je pokušao i promašio ceo obruč na tri sekunde do kraja.
Bullsi su i dalje imali koš prednosti. Ewing je izjednačio na manje od dve sekunde pre kraja meča. Jakson je pozvao tajmaut na kome je nacrtao akciju za Kukoča. Za rukija koji je četvrti strelac tima. To je za Pippena bilo nedopustivo i odbio je da uđe u igru. Kukoč dobija loptu, šutira iz okreta i cepa mrežicu za pobedu.
To je bio samo početak.
Ruki sezona je bila teška. Ne samo zbog Pippena, već je Toni tražio šut dugo vremena. Procenti su bili loši, a to je ono na šta nije navikao. Ni sebe, ni ostale. Pored toga, Bullsi su ga želeli na poziciji četiri gde bi se borio sa pravim zverima. Dizao je tegove iz dana u dan kako bi nabacio desetak kilograma.
"To mi je smanjilo pokretljvost koju sam imao, ali sam to morao uraditi kako bi pokrio poziciju. Nije mi se to svidelo, jer to nisam bio ja. Ali na kraju, to me je napravilo kompletnijim igračem. Mogao sam da pokrijem sve pozicije u timu", navodi Kukoč nakon završetka karijere.
KADA SE VRATIO NAJBOLJI, TONI JE BIO BOLJI NEGO IKAD
Kasnije se šut vratio. Kasnije se i Jordan vratio iz "penzije", a Toni je postao treći igrač Bullsa.
Sa njima je osvojio tri uzastopne titule, još jednom u Jordanovoj karijeri. Ali i Pippenovoj. Ali od početka do kraja karijere u Bullsima, osim te nesrećne poslednje polu sezone, ostao je u senci legendarnog tandema.
Ne čini se, nego je apsolutno jasno da je Kukoč mogao mnogo više da pokaže u timu koji nije imao takve zvede i takve autoritete. Svi znate proseke Jordana. Svi znate proseke Pippena. Kukoč je tu uhvatio najviše što je mogao. I to je radio jako dobro. Skroman, kao što je uvek bio.
Nesebičan, radeći isključivo za tim.
Statistički najbolji deo karijere bilo je tih 17 utakmica u Atlanti, kada je tek stigao iz Sixersa, gde je sa Iversonom napravio neke dobre stvari i utakmice, igrajući kao druga napadačka opcija Sixersa, ali je i tu Iverson uzimao sve šuteve koji su za njega bili realni. Za ostale, naravno, nisu.
Tu polusezonu u Atlatni je odigrao za svoju dušu. U timu u kome se nije znalo ko pije, a ko plaća. Postizao je 20 poena po utakmici, šutirajući skoro 50% za tri poena, isto toliko za dva. Bio je prvi asistent ekipe i treći skakač. Gledajući ukupno, najbolji igrač tima. U tom momentu je Kukoč pokazao NBA ligi, ko je zaista Toni Kukoč.
Veteranski staž je proveo u Bucksima. U toj ekipi, koja je bila spoj, što bi rekli mladosti i iskustva, Toni je u prvoj sezoni odigrao jako dobar plejof, ali su Netsi bili jači. Odigrao je još dva plejofa sa ekipom iz Wisconsina, nakon čega se sa 37 godina povukao. Mislim da ni sam nije mislio da će trajati toliko dugo.
KOŠARKAŠKA POVIJEST MU JOŠ PAMTI ISTORIJSKO "NE"
Toni je bio magičan. To je aksiom.
Ne smem ni da zamislim šta bi radio u današnjoj ligi, u bilo kom timu.
Asistencije koje deli čovek te visine sigurno nisu viđene u ligi. Oni pasovi iza glave, bilo jednom rukom ili sa obe, su bili očekivani samo od strane saigrača koji su znali kakvo blago su dobili u Kukoču.
Kukoč je jedini igrač ikada, uz Magic Johnsona, koji je utakmicu startovao na svih pet pozicija u ekipi. Puno godina i puno miliona dolara posle reći će da ga se i dalje sećaju u Chicagu. Kaže da je tamo potpuno druga situacija, da ga i dan danas zaustavljaju kako bi ga pozdravili. Na drugoj strani, po Splitu se kreće kao anonimus.
Još od na vreme savladane lekcije o "250 stepenika" čuvenog učitelja košarke Karija Pešića, pa sve do poslednje titule sa Bullsima, Toni je ostao najtalentovaniji i najkompletniji igrač iz Evrope. Ne samo sa Balkana.
Bodiroga je odmah iza njega. Jeste mi zemljak, ali ga moram staviti iza Kukoča.
Ostali su bili majstori svoje pozicije. Dražen je bio paklen šuter, vanserijski. Najbolji. Đorđević je bio špricer koji je servirao trojke kada one najviše bole. Komšije to znaju najbolje. Rađa je bio fenomenalan centar, kao i Divac. I tako u nedogled. Ali je Toni bio zaista nešto posebno. Nešto što se jednom rađa.
"Koš čini jednog čoveka srećnim, asistencija dvojicu", ovu rečenicu uvek možemo staviti pored Tonija.
Elegancija na parketu. Smirenost. Hladnokrvnost. Momak sa visinom centra, mekom rukom šutera i vizijom plejmejkera bio je sve što ste mogli od igrača poželeti. Pritom nije bio "rupa" u odbrani.
Njegova sreća, bila je u neku ruku nesreća. Kao što sam pomenuo, to što je došao u Bullse, zakucalo ga je ulogu šestog igrača koji pomaže dvojici lidera. Na drugoj strani, bilo je apolitičan, pa ga je to koštalo smeštanja među nacionalne heroje, gde stoji Draženovo ime, kao igrača koji je ispred Tonija. Što zapravo nije tačno.
Toni nije morao mnogo da se sprema za utakmicu, jer mu je inteligencija to dozvolila. On je o igri razmišljao u igri. Od prosečnih saigrača je pravio odlične. Košarku je igrao kao šah, predviđajući poteze unapred. Možda mu zato i golf tako dobro paše danas.
Danas su Rađa i Divac u Kući slavnih. Dražen je tamo ušao posthumno. Ali Toni nije.
Još...
I ovde godine su ga promašili. Više nikome nije jasno zašto i kako. Niko ne zna ko bira igrače koji ulaze, ali je sada jasno da to nema mnogo veze sa realnošću. Kao da bira neko iz one ekipe koji ga nikada nije izabrao za hrvatskog sportistu godine.
Kao da u realnosti postoji neki inspektor Kluzo koji očajnicki želi da neutrališe Pink Pantera. Jedino što ne zna da je taj Pink Panter iz Dalmacije gde se ljudi na to osvrnu i nastave dalje. Legenda o Pink Panteru će nastaviti da živi, sa ili bez Springfielda. U svima nama koji košarku volimo.
Za sam kraj — košarka evoluira.
Vremena se menjaju. Dolaze drugačiji igrači koji znaju da funkcionišu u takvim vremenima. Neki zastare, pa odu. Ali postoji taj jako mali broj koji bi mogao da igra u svakoj eri. Upravo taj je Toni Kukoč. Splitski galeb kome se zaista divim.
