Nosim se mišlju da napravim listu "bisera iz blata" koji su briljirali sa pika broj dva, ali prvo idemo sa elitom. Šampionima NBA draftova. Među promašajima nema tima koji je dva puta napravio kardinalnu grešku. Neki nikada nisu naučili lekciju. Još uvek ih uče, a čini se da neki nikada neće naučiti. Da ne dužim dalje, vreme je da se pređe na listu elitnog odreda lige. Koliko god su bili dobri na koledžu, u NBA ligi propali kao bivša Jugoslavija.
*Ovde nema igrača iz perioda pre 1989. godine.
Broj 1 - Prvi na listi je ujedno najstariji - Pervis Ellison. Nekada zvezda Louisville Cardinalsa, koji je već u prvoj godini maestralnom partijom u finalu, doneo titulu protiv slavnog Dukea postao je prvi pik o kome najmanje možete saznati ako posećujete Wikipediju. Od nadimka hladokrvnog lika "Never Nervous Pervis" stigao je do nadimka "Out of Service Pervis" koji mu je nadenuo Danny Ainge zbog serije povreda koje su ga izbacivale iz "upotrebe".
Trejdom je otišao među Bulletse. Tamo je odigrao sve što je odigrao. Čak je bio najbolji strelac tužnih Bulletsa od kojih Wes Unseld nije uspeo ništa da napravi. Boston ga je doveo u paru sa Dominique Wilkinsom nadajući se da će takvi potezi napraviti nešto dobro. Koliko god da bi bilo dobro, bilo bi bolje od verovatno najgore etape u istoriji ove slavne franšize.
Optimizam je bio baziran na zdravim razlozima nadajući se da će sve biti kako treba. Gledajući ga zdravog, mnogi bi pomislili da su dobili novog Billa Russella. Mislim, ova poređenja jesu smešna, jer mnogo igrača se poredi npr. sa Jordanom, a nisu ni kršteno zagazili u sofmor sezonu. Danas je dovoljno nekoliko dobrih utakmica da krene poređenje, ali eto vidimo da ni tada nije bilo znatno drugačije.
Sa 206 cm visine je skupljao skoro tri blokade po meču, uz dvadesetak poena i 11 skokova. Pa vi recite da biste bili izvan te ekipe koja je mislila da im stiže novi Russell. Eh da nije bilo povreda… ali tako možemo strpati gomile igrača u taj koš. Bilo je povreda, ali je trajao 11 punih sezona (nisu bile pune, ali se često dešavalo da stigne do 70 utakmica).
Kako je ređao povrede brže nego dredove na kosi, tako se i minutaža smanjivala. Kosa je rasla, minuti su padali, a brojke još više. Jednom je sam sebi polomio stopalo, tako što je ispustio sto. Preživeo je "Zlog imperatora" Pittina. Bio je čak i kapiten Bostona.
Gledajući ovu listu, Ellison je imao splet nesrećnih okolnosti koje su bacile duboku tamu na njegov, neosporno veliki talenat. Preteča Dankana i Garneta pao je u zaborav. Ne znam koliko bi ljudi sada uopšte reklo da je on bio prvi pik na draftu 1989. Nakon karijere je pokrio pune školarine za pet mladih ljudi koji je odvojio od ulice. Sreća je prevrtljiva. Sudbina je čudna igra. Ali Pervis je i dalje opušten.
Broj 2 - Drugi na listi je Joe Smith. Ime i prezime kao da je lik iz neke priče, gde autoru presuši mašta, pa uzmeš prvo što ti padne napamet. Pohađao je Maryland u vreme dok je Glen "Big Dog" Robinson terorisao protivnike i od nagrade skupio gotovo sve što je moglo da se skupi.
Nekako se tu ugurao Joe, kada je pokupio nagradu za najboljeg novog igrača (freshman). "Barske kornjače" su dobile džinovsku kornjaču koja je mlela protivnike kao da su sveži krastavci. Redovno dabl-dabl uz tri blokade u proseku. Brzo je preoteo nagrade Velikom Psu.
Posle impresivne predstave na koledžu, sa samo 20 godina je stigao u NBA. Ovde ne možete kriviti upravu Warriorse, oni su odabrali najbolje što se nudilo. I sve je izgledalo kao dobra priča, što bi rekli srpski biznismeni. Nestanak TMC-a ponovo je oživeo Spree, napravivši neki novi TLC (ni tv kanal, ni r’n’b grupa, ako ste na to pomislili).
Joe je bio šlag na TLC tortu. Ali je torta bila od pokvarenih jaja. Prvi je oboleo Tim Hardaway, te je otišao na rehabilitaciju kod Rileya, dole na Floridu. Onda se Adelman naprasno prijavio da je i on "bolestan", pa ga je zamenio Carlesimo. Pa je onda Sprewell davio trenera. Joe je sve to gledao i pitao se kao zmaj u Munjama — "Je****, gde ja živim (igram)!"
Poslali su ga u grad bratske ljubavi i od tog momenta je njegovo stanje postalo hronično. Minutaža je drastično pala, pa i statistika sa njom. Od Iversona i gazde Colemana nisi mogao doći do lopte. Kada je prešao kod Garnetta, gde je trebalo da naprave dobar tandem upao je u salary cap skandal o kome više možete pročitati na Googlu.
Do kraja karijere je oblačio dres gotovo polovine timova u ligi. U poslednjoj sezoni ne znam ni za šta je igrao. Imao je niži prosek poena od Rastka Cvetkovića. Dolazio je, vraćao se više nego frizbi. Što bi se reklo, bio je pravi trade materijal. Onda kada dođe na red statistika, rekli biste da je igrač koji se jedva ugurao u NBA ligu (ako bi odsekli prve dve i po sezonu u Bay Area).
Da sve bude još gore spržio je skoro 61 milion dolara koje je zaradio tokom karijere na kola i kuće. Rekli biste da je neverovatno da je toliko zaradio sa ovim brojkama, ali je još neverovatnije da je sve spiskao. Na kraju je priznao Alexu Rodriguezu da je ostao sa 3.000 dolara na računu i sa preko 150.000 u dugovima.
Srećom, živ je i dalje. Nesrećom, ovakvim slučajeva ima dosta. On ne može da peva gde si bila kad sam bio niko, jer je upravo sada u toj situaciji. Trenutno ga nijedan tim ne želi u ulozi trenera, ali pokušava sam da se probije. Iskreno se nadam da će uspeti.
Broj 3 - Treći na listi je Michael Olowokandi. Od ovog čoveka je i krenula cela medijska priča o promašenim pikovima. Joe i Pervis su nekim čudom bili izuzeti iz toga. Kandi Man je slika i prilika kako jedna odlična koledž sezona može da vas lansira u orbitu.
Deficitarnost centarske pozicije mu je, takođe, išla na ruku. Sa građom koju je imao, pokretljivošću, mogućnošću da trči napred-nazad, svrstala ga je u samu elitu. Uzimajući u obzir da su Tigrovi sa zapada fino napredovali uz njegovo prisustvo, ne opravdava trošenje prvog pika na Kendi Mena.
Na strašnoj draft klasi uspeo je da postane prvi pik pre Jamisona, Pierca, Cartera, Bibbyja. Od njega je krenulo to uzimanje talenata posle samo jedne godine koledža. I onda uzmeš prvi pik, koji si inače dobio tek drugi put u istoriji i promašiš sve navedene posle njega.
Nada umire poslednja, ali je ovde napravljen izuzetak, pa je umrla prva. Kendi se probudio neposredno po odlasku, kada je na momente pokazao da ima neki talenat, ali potpuno sirov, nebrušen. Da bi izdržao napore lige, pokušao je sve da nadoknadi silnim treninzima. Telo nije izdržalo. Došle su povrede i onda znamo kako ide.
Da mu bude još žalije, tokom 2002. je razmatran kao igrač koji će uskočiti na mesto Admirala Robinsona. Na kraju je otišao među Vukove, gde je brzo postalo jasno da u takvoj filozofiji igre neće biti primećen. Da je otišao kod Popa, ko zna… Verovatno bi se hvalio prstenom, bar jednim. Završio je u Bostonu.
Ovako ostaje da se samo hvali time da je bio prvi pik čiji se zalazak karijere nije dugo čekao. Karijeru je zbog hronične povrede kolena završio sa 31 godinom. Kako bi Balašević pesnički objasnio - u NBA je stekao druga do groba, hroničku upalu kolena kao suvenir na igračke dane.
Broj 4 - I na mestu broj četiri dolazi mlada zvezda. Gde Wes Unseld nije uspeo kao trener, nastavio je kao operativac. Sećate se da je učestvovao u dovođenju Pervisa Ellisona u Bulletse. Više nisu biil Bulletsi (da bi se udaljili od metkova), već Wizardsi, ali su nastavili jednako nespretno. Wes je voleo egzotiku na draftu. Tako je direktno iz srednje doveo Kwame Browna, nadajući se da bira novog Garnetta.
Jordan se ponovo povampirio i vratio iz penzije, da pomogne svom starom drugu, Dougu Collinsu. To je iskoristio Rip Hamilton kako bi ukrao neke cake od Letećeg. Kwame Brown nije pokupio ništa. Apsolutno ništa. Tu i tamo je pokazao neke znake nečega, ali daleko od toga da je opravdao bar desetinu razloga za izbor na prvom piku.
Unseld je verovatno čupao kosu koje je imao na pretek. Kada je bljesnuo sa rekordom karijere od 30 poena i 19 skokova u pobedi protiv, tada, nezaustavljivih Kingsa, nema ko u Vašingtonu nije pomislio da je to možda početak nečeg dobrog. Ali ne, u ovom momku je bilo volje za igrom samo kad bi on pomislio da bi eto mogao da odigrao nešto.
Phil Jackson mu je dao priliku, ali se ispostavilo da je Chris Mihm daleko bolja opcija, iako ni on nije bio dobra opcija. Zapravo je imao blokadu kada bi imao konkurenciju. Kao da nije dovoljno verovao sebi i ljudima koji su u njemu videli veliki talenat. Izgledao je kao prototip modernog, pokretljivog centra, ustvari mu je nedostajalo svega, inteligencije pre svega.
Odbrana je bila užasna. Skok takođe. Na kraju svega, iskreno me čudi kako ga Knicksi nisu doveli. Bio je pravi materijal za njih. I dalje mi je u glavi slika kada mu Rasheed na tabli crta kako treba da se kreće i koja akcije treba da igra. Čovek kao da nije bio prisutan na treninzima! Ne duhovno, što sigurno nije bio, već ni fizički.
Sa njim su se mnogo kockali, misleći valjda da će baš dolaskom u njihov tim prekinuti loš kockarski niz. Ali to se nije desilo. Kwame je ostao duplo golo. Nadam se da je to naučio i da će preneti nekima koji dolaze da je talenat samo mali delić slagalice zvane uspeh u NBA ligi. Da je prevashodno potreban debeo rad, a ne debeo hlad. Samo tako se može uspeti.
Broj 5 - Dolazimo do još jednog visokog prospekta. Visokog zbog same visine, ali i visine očekivanja. Izgledao je kao da je stariji bar 10 godina od onog prijavljenog, ali uzimamo da je sve istina, jer nije u pitanju Taribo West.
U pitanju je Greg Oden, pogađate. Svi nekada dožive pomračenja uma, ali se to jako često dogodi sa Portlandom. Zvučaću kao baba gatara kada bih rekao da ih prati neka kletva. Ali je najlakše sve prebaciti na kletvu, a ne nesposobnost uprave.
Prvo su propustili Jordana. Ok, razlog je bio što su imali Drexlera, koji je inače mogao da se mrdne na nisko krilo u svrhu prosperiteta tima. Stigao je Sam Bowie, a znate šta je bilo kasnije. Pa mnogo godina posle, propustiš najboljeg prospekta koledža, Kevina Durenta i uzmeš Odena. Oden jeste bio pojava jednom u deset godina, ali prerano gurnut u NBA.
Oden jeste bio dominatna figura na terenu, ali posebno tokom March Madnessa nije pokazao neki visok stepen dominacije u igri, osim u finalu gde jeste razneo Joakima Noaha. Ali to je samo jedna sezona, dobra sezone, ništa spektakularno, osim ako vam Youtube klipovi nisu dovoljan izvor zaključivanja.
E sad, povreda kolena ga je osakatila za ceo život. Što se tiče košarkaške lopte. Da se to nije desilo, moguće da bi Portland u njemu dobio odličnog centra. To smo videli iz onih nekoliko utakmica koje je uspeo da odigra, pre nego što je rešio da se povuče, skoro potpuno. Proba u Majamiju nije uspela, pa je onda definitivno rekao zbogom košarci.
Njegova priča je tragedija. Od toliko operacija i povreda okrenuo se alkoholu, kao izlazu iz cele situacije. On nikada nije bio novi Hakeem, više novi O'Neal. On je opomena za skaute, da ništa nije sigurno. Da ništa ne treba požurivati. Oden nije promašaj, on je tragičar.
Broj 6 - Sada je red na igrača kakav se, kao Oden, viđa jako retko. Jako, jako retko. Čudo vašingtonskih haskija, bio je hodajući tripl-dabl. Nešto kao Russell Westbrook verzija koledž igrača. Nestvarna brzina, prodor, zakucavanja, sjajni procenti šuta. I naravno, kao u većini slučajeva niko to nije želeo da propusti.
Kako ni Fultz nije želeo da propusti i postane instant zvezda, tako je upao u čuveni "Process" Sixersa. Proces koji je počeo Embiidom, preko Simmonsa i završio se Fultzom. Svi znamo kako su prva dvojica lagano gradili put, ali za Fultza gotovo da nije bilo opravdanja.
Od velikog talenta, buduće zvezde, Fultz je služio dve godine samo za podsmeh. Povreda ramena koju je dugo vukao, a koju mu nisu "priznali" u Filadelfiji koštala ga je mehanike šuta, koja je izgledala prilično komično. Dugo su trajale rasprave ko je tu u pravu da bi Fultz presekao i rešio da napusti Proces.
Polako je u Orlandu vraćao veru u šut i oslobio se teških lanaca koje su mu Sixersi, ali i sam sebi, nabacili. Tamo su mu poklonili pažnju, verovali da ne lažira povredu (jer ko bi normalan verovao da igrač može onako da unakazi šut samovoljno), odnosili se prema njemu s poštovanjem.
Više šutira i to je ohrabrujuće. Nije to još onaj stari Markelle, a ne zna se ni da li će biti. Do tada ostaje da nije opravdao ulogu prvog pika. Moguće da će je opravdati, moguće da neće. Po drugom delu sezone bi rekli da je na dobrom putu potpune rehabilitacije. Sa srećom, Markelle!
Broj 7 - I na poslednjem mestu, apsolutni kralj prvih pikova, koji je oduzeo titulu Kwame Brownu. Da li je Kwameu laknulo ili ne, ne znam, ali kažu da ga je policija uhvatila u kolima punim marihuana negde u vreme propasti ovog kralja pikova. Moguće da je ipak slavio.
Radi se o Anthony Bennetu. Samo jedna godina na Nevadi i skauti su rekli ovaj može. Košarka je rekla NE MOŽE! Kako uzimaju ove igrače sada na draftu, stvarno mi nije jasno. Naravno, ima tu sjajnih akvizicija, ali procentualno mnogo je više promašaja. Pa eto, ako ne znate šta ćete u životu možda da probate kao skaut.
Stigao je među Kavse kao neka vrsta spasioca, jer se tada nije znalo da će se Lebron vratiti na mesto gde je sve počelo. Igrači obično nabace mišićnu masu, a izgube salo po dolasku u NBA. Kod mladog Kanađanina je bilo suprotno. Težina se povećavala, a on je naivno mislio da će talenat kompenzovati manjak mišične mase.
Otkačili su ga čim se Lebron vratio, shvativši da su "kupili mačku u džaku". Tačnije Garfilda, kojem je bilo draže da jede lazanju, nego da se posveti karijeri i treninzima. Sva ona poređenja sa UNLV Finestom - Larry Johnsonom, pala su u vodu.
Pokušao je u Feneru, ali osim dva-tri snažna zakucavanja, ništa impresivno nije pokazao. Potucao se po nižim ligama, da bi probao sa Rocketsima koji su ga još na trening kampu "odsekli". Možda bi im sada dobro došao u small ball petorci, znaju njegov broj.
To bi bilo to za ovaj vikend. Ako sam nekoga promašio, tu su komentari. Voleo bih da zajedno obogatimo ovu listu za još bisera drafta.
