Šta je bolje za malo zdrave sportske rasprave od pokušaja argumentovanja najboljih petorki kroz dekade NBA lige? Ako poredimo dekade, neko će reći (oni stariji, stariji čitatelji) da se najbolja košarka igrala 70tih. Nije bilo para, ali je bilo kreativnosti i slobode u igri, bez previše analiza i taktiziranja. Oni mlađi će nekako prirodno ciljati vek u kome sada živimo kao eru najbolje košarke. Sukob nove i stare škole će uvek postojati, ali se svi slažu u jednoj stvari, a to je ljubav prema košarci.

Ligom su u jednom momentu dominirali džinovi na poziciji centara, koji su bili najtraženija roba. Promenom pravila atraktivnost lige je skočila, a nešto je moralo da nadoknadi konačno povlačenje najbolje svih vremena. Bekovi su ponovo bili u modi. Skoro svi su počeli da šutiraju za tri poena, ali o tom fenomenu u nekoj od sledećih kolumna. Iz ovog kvalifikovanja ću izuzeti period pre 1969 kada NBA liga nije bila ni blizu onog što gledamo danas i unazad godinama. Pravila su bila drugačije, osnove igre su bile drugačije, mnogo statičnija igra od one koja je krenula krajem 60tih. Naravno, ova era nosi neke sjajne igrače kao što su veliki Vlit Čemberlen, Bob Kuzi, Eldžin Bejlor, Bob Peti, Bil Rasel, DžeriLukas, Sem Džons, Oskar Robertson i logo lige, Džeri Vest. Tu su i ostali, naravno.

Sistem odabira se sastoji iz nekoliko faktora, a tiču se broja odigranih sezona u dekadi, broja plejof učešća, broja individualnih i timskih priznanja (titula), statističke brojke poena, skokova, asistencija, ukradenih lopti, broja pobeda i ostalih podataka koji mogu napraviti što tačniju sliku. Naravno, biće tu najviše objektivnog sklapanja petorka, ali ne zamerite na malenoj dozi subjektivnosti, koju ćete ispravljati kroz komentare. Pa da krenemo…

Najbolja petorka 1969–1979

Taman je Džeri Vest izlazio iz svoje najbolje poenterske godine i izgubljenog finala sa Niksima, kada je počinjao period košarke. Širom lige su kontre počele da bivaju nova normalnost, pa je tako mnogo više igrača posegnulo za zakucavanjima, umesto običnom polaganju lopte u koš. Ovo je zasigurno podiglo interesovanje gledalaca i statistički povećalo njihov broj u halama. To je značilo upliv više novca.

Već tada je postojala konkurencija NBA ligi u vidu ABA lige (nije ova domaća po tome dobila ime). Konkurencija je sigurno unapredila košarku, ali i NBA ligu, koja je tek tada dobila dodatni motiv da još više napreduje i razvija se. Morala je da dopusti više individualnih akcija, koje je ABA poklanjala šakom i kapom. Kasnijim spajanje, tik pred kraj ove dekade, dobili smo (skoro) NBA kakav danas poznajemo.


Centar - Karim Abdul Džabar (Ferdinand Luis Alsindor junior)

U tandemu sa Oskarom Robertsonom, osvojio je svoju prvu titulu kao sofmor. Ujedno je bio MVP finala lige u kome je vodio žestoku borbu sa Veson Anseldom. U polufinalu te godine, je sa samo dve sezone u džepu, dobio Čemberlena u direktnom duelu. I kada god se uđe u raspravu oko njih dvojice, Karima bih uvek stavio ispred Vilta. Tehnički, taktički, zbog elegancije i prevashodno vremena u kome je igrao celu svoju karijeru. Istina je da su se sreli kada je Vilt bio veteran, a Karim tek mladi igrač željan dokazivanja.

Krilo - Džulijus Irving

Doktor Džej je bio velika zvezda konkurentske ABA lige koja je specijalnim pravilom dozvoljavala igračima da napuste koledž ranije. Tako se obreo u Virdžinija Skvajrsima sa Džordžem “Ajsmenom” Gervinom. Kasnije je, tokom spajanja, franšiza ugašena, a najveću slavu stekao je u Filadelfiji. Višestruki MVP ABA lige gde je svojim monstruoznim zakucavanjima i šetnjom po vazduhu ostavljao sve bez reči, osvojio je jednu NBA titulu kada su “pometlali” čuvene “Showtime” Lejkerse uz košarkašku kliniku velikom Mozesa Melouna.

Krilo - Elvin Hejs

Fenomenalni ruki Raketa iz San Dijega bio je dabl-dabl mašina. Sa Buletsima je osvojio naslov prvaka NBA lige, gde je u tandemu sa Bobom Dandridžem dobio Sijetl u sedam epskim utakmica. Važno je napomenuti da je u ruki sezonu bio najbolji najbolji strelac lige. Višestruki lider lige u skokovima, a posebno ofazivnim što je bio njegov zaštitini znak. Mozes Meloun i danas napominje kako mu je samo godinu dana igranja sa Hejsom značilo itekako mnogo u kasnijoj karijeri, posebno kada je u pitanju skakačka tehnika.

Bek - Volt Frejžer

Mister Kul je osvojio jedine dve titule za Nikse, praveći u neku ruku svetilištev od Medison Skver Gardena. Da nije bio maleroznog kolena Vilisa Rida, pitanje je da li bi se zaustavili na samo dve titule. Jedna od najzanimljivih petorki tog vremena, gde se nijedan igrač nije mnogo isticao i izlazio ispred tima (Fil Džekson je bio deo tog tima). Oba puta su savladali Lejkerse sa Čemberlenom i Vestom, dok je Frejžer dirigovao sa pozicije plejmekera. Pakleno dobar defanzivac koji bi danas itekako poslužio Niksima.

Bek - Džordž Gervin

Proveo sezonu i po sa Irvingom u Virdžiniji, da bi se pridružio Sparsima u kojima je ostao do pred sam kraj karijere. Čak četiri puta je bio najbolji strelac lige, tokom prajm tajma svoje karijere. Nije uspeo da osvoji titulu, ali je njegova borba ličila na borbu sa vetrenjačama, jer nije imao dovoljno konkurentan tim da se upusti u trku za titulu. Kuriozitet je taj da je jednu sezonu odigrao sa Džordanom u Bulsima, dok je Majkl još uvek tražio dobitnu kombinaciju koju će kasnije dobiti dolaskom Pipena. Veteranski status Gervina i manjak hemije u timu nije mogao da ih približi osvajanju titule. Devet puta je biran u najbolje timove, što NBA, što ABA lige. Možda će neko misliti nezasluženo, ali teško da je bilo boljeg i konstantnijeg šutera od Ajsmena u to vreme.

Nastavite sa čitanjem klikom na Nastavi dalje.

Nastavak članka