Sigurno ste čitali basnu o “Ružnom pačetu”. Da je ne prepričavam, jer će odneti mnogo redova, priča Medžika Džonsona se podudara sa tom pričom kojom su nas roditelji uspavljivali, pa evo i ja danas svog klinca. Kako je izgledalo to odrastanje saznaćete u priči ispod, ako budete imali dovoljno strpljenja za sve te redove.

Rođen je u porodici koja je sa njim imala sedmoro dece. Otac je radio u mičigenskom automobilskom gigantu, dok je majka radila posao školske spremačice. Sve što bi zaradili nije bilo dovoljno za sedmoro dece, pa je tako otac posle smene išao na auto-otpad gde bi nastavio da radi, praktično dan i noć kako deca usled manjka novca ne bi posegnuli za kriminalnim radnjama. Zapravo, mali Irvin junior je svesrdno pomagao roditeljima, radeći sve što je stigao.

Na sve to, imao je problem sa disleksijom. Pisanje i čitanje bili su mučni za njega. Na sve to je imao nekako blentav pogled koje su krasile naočare sa visokom dioptrijom, pa je često bio žrtva podsmeha u školi. Prvo što je želeo je bilo da pokaže da zna da čita. Napori koje je ulagao u svoje nedostatke vam jasno govore zašto je kasnije postao najbolji plejmejker svih vremena (ovo će sigurno biti meta rasprave).

Tek u šestom razredu osnovne škole zaista je počeo neometano da čita. Dosta zasluga ide na ruku nastavniku Prinstonu koji ga je savetovao da pohađa letnju školu. Medžiku ništa nije teško na putu do cilja, koji je bio tečno čitanje. Zašto ovo pričam, a nema veze sa košarkom? Zato što ima! Ova volja i mentalna snaga ga je polako vukla ka košarci, koju je počeo da igra pred kraj osnovne škole kada je uspeo da skine i naočare.

Ako uzmete u obzir šta mu se dešavalo u osnovnoj školi, još gore je bilo u srednjoj. Išao je u dominantno belačku školu, Everet, gde je bio konstantno izložen rasističkim ispadima raznih pojedinaca. Ali kada ste svakog dana izloženi tome, onda vam se čini kako je cela škola protiv vas. Ali ni to ga nije pokolebalo. Tvrdoglavi trener Foks, inače belac, obožavao je Medžika koji je tada furao karakterističnu afro frizuru koja je još više nervirala rasiste na tribinama Vikinga. Crni Viking bio je ubedljivo najbolji igrač ove družine.


Iz vikenda u vikend donosio je Ragnarok na terene protivnika. Vodio je školu do rekorda od 27 pobeda uz samo jedan poraz. Statistika je bila brutalna, a glasila je 28.8 poena, 16.8 skokova i 13.7 asistencija. Pre tog spektakla imao je nadimak “June Bug”. Razlog je bio taj što bi mu otac gurnuo u ruke kosačicu uz reči, “Izvoli momče, ima dosta nepokošene trave po komšiluku. Idi kosi i dobro se oznoji da zaradiš dolar”. Od bube do magičnog čoveka prošle je tek par godina.

Kada je tokom utakmice zabeležio svoj prvi trip-dabl sa 36 poena, 18 skokova i 15 asistencija, lokalni novinar lista Lansing Star žurnal, Fred Stejbli rekao je kako ova nova senzacija mora imati neki nadimak. U članku koji je pisao o veličanstvenoj predstavi mladog Džonsona, rekao je da su zauzeti nadimci “Doktor Džej” (Džulijus Irving)i “Big I” (Elvin Hejz), tako da će mu dati nadimak “Medžik”. Od tog momenta, pa do Šoutajma u NBA ligi, on je ostao Medžik. Svi su ime Irvin stavili po strani. On je postao Medžik Džonson. Isto kao što je Magzi Bougz uvek bio Magzi, iako mu to nije bilo pravo ime, već nadimak.

Tri puta je biran u All star srednje škole i najbolje timove, dok je jednom vodio tim do osvajanja nacionalnog šampionata. “Nadimak je bio izazov, a kao što svi znate ja volim izazove. Volim i da pobeđujem. Radim to od detinjstva i kako vidim dobro mi ide”, rekao je po saznanju da ga svi sada zovu “Magični”. Nema elitnih koledža koji nisu stajali u redu za njegov potpis. Indijana i UCLA, kao jedni od favorita. Zašto nije otišao u Indijanu? Ovo je pitanje na koje će odgovor doći ispod, ali i dobar potez koji je stvorio jedno dugogodišnje i zdravo rivalsto, koje će prerasti u trajno prijateljstvo.

Medžik je rešio da ostane blizu kuće, pa je tako stavio paraf na dogovor za Mičigenom tj Mičigen Stejtom, ali je razmatrao oba koledža. Presudilo je obećanje trenera Hitkota, koji mu je odredio poziciju plejmejkera, dok su ga ostali videli na poziciji krila. Ako nešto niste smeli da uradite, to je bilo da mu oduzmete organizaciju igre i loptu iz ruku. Tamo je proveo samo dve sezone, beleživši impresivne brojke kada gledate sveobuhvatno na njegovu igru. Bio je jako blizu toga da ima tripl-dabl u proseku obe godine. Na terenu je radio sve.


Prve godine su poraženi od Kentakija u regionalnom finalu, uz neprepoznatljivu igru Medžika. Sofmor sezona je išla jednako dobro kao ruki sezona, što se tiče dela pre March Madnessa. Na kraju su završili sa gotovo identičnim skorom, kao prvi u Big Ten konferenciji. Iako su imali drugi najteži raspored, Medžik je odveo svoju ekipu sve do Fajnal Fora. tamo ih je kao iznenađenje sačekao Pen Stejt, ali je Medžik sa tripl-dablom od 29 poena, 10 skokova i isto toliko asistencija lagano rešio pitanje pobednika. Hranio je loptama talentovanog centra, Grega Kelsera, koga su kasnije povrede spečile da napravi značajniju NBA karijeru.

U finalu ih je čekala Indijana, koja je došla na Fajnal For sa samo jednim porazom. Trener Hodžs je u timu imao elitnog koledž strelca i najboljeg belog igrača, Lerija Birda. Leri je već dve sezone išao na 30 poena u proseku, ali to nije donelo mnogo dobrog Indijani koja nije uspevala do ove godine i promene trenera da dođe do March Madnessa. Leri je rešetao sve do finala i tamo je zakazan duel sa Medžikom. Mičigen se već na poluvremenu odlepio, a Medžik je predvodio ekipu u gotovo svih statističkim kategorijama. Osvojio je titulu protiv kasnije svog najvećeg rivala, koji su ponovo pokrenuli rivalitet Seltiksa i Lejkersa.

Madžik je na draftu biran kao prvi pik od strane Lejkersa, ali ova priča nije tako jednostavna i mogla je da bude potpuno drugačija da nije bilo dvojice ljudi. Lejkersi su zapravo hteli da draftuju Sidnija Monkrifa, čuvenog Sida ili Lignju, kako su ga neki zvali. Zvezda Arkanzasa trebala je da bude rešenje za probleme šuta spolja Lejkersa. Prvo, taj pik nije ni trebao da pripadne Lejkersima. Taj pik su dobili kada su ‘76 prosledili Gajla Gudriha u tada, Nju Orleans Džezere. Jedan od tih pikova u zameni pretvoren je u Medžika.

Kao što sam pomenuo, Sidni Monkrif je trebao zadužiti žuto-purpurnu opremu. Ne može se preterano ni žaliti, ali kako kaže Bajaga, život je nekad siv, a nekad žut, Sidniju je to sivilo Don Nelson farbao u jarke boje. Medžiku je dobio onaj žuti deo života. Pol Vesthed je rekao da bi on pre birao Sida. Lejkersi su već imali Norma Niksona na pleju, pa je Sid bio logično rešenje. Džeri Vest je delio to mišljenje. Lejkerse je u tom periodu napuštao Džek Kent Kuk, koji je prodao franšizu Džeriju Basu. Na odlasku mu je poručio da ne propusti Medžika na draftu, jer samo on može da iznese na leđima franšizu Lejkersa i digne je na sledeći nivo. Bas je nanjušio lovu, a kada je on u pitanju, to je uvek bilo na broju jedan.


Monkrif je zaboravljen, pa je tako biran “tek” kao peti pik, dok su ispred njega bili saigrači sa Mičigen Stejta, Medžik Džonson i gorepomenuti Greg Kelser, koji je otišao među Pistonse. “Ako me pitate šta bi se desilo da su Lejkersi odabrali mene, biću brutalno iskren. Možda bismo uzeli titulu, ali Lejkersi nikada ne bi mogli da urade sa mnom, ono što su uradili sa Medžikom. Taj tim je trebao igrača koji će ih povezati i to je mogao biti samo on. Ima debeo razlog zašto je on među najvećima. On je mogao da uradi sve na terenu”, čuvena je izjava skromnog Monkrifa.

Izbor na draftu bio je samo početak svega čemu se svedočiti zlatne godine Lejkersa, kada je nastao čuveni “Showtime”, čiji je delić zagrabio i Vlade Divac. Nagradu za rukija godine dobio je Leri Bird, koji iako je biran godinu ranije, vratio se na Indijanu da odigra još jednu sezonu (čuveni pregovori Reda Ojerbaha i menadžera Lerije Birda). Medžika to nije pokolebalo, on kao da je čekao plejof.

Lejkersi su kao drugi napad lige bili najbolja ekipa na zapadu, sa samo pobedom manje u odnosu na Seltikse koji su gospodarili istokom. Vilks, Džabar, Nikson rešetali su protivničke koševe, dok je Medžik svirao najlepšu sonatu na terenu. Tada se i rađalo njegovo prijateljstvo sa Majklom Kuperom, elitnim defanzivcem. Iste godine je uveden šut za tri poena, ali ga Lejkersi gotovo uopšte nisu koristili.

Već protiv Finiksa u prvom kolu plejofa, kao ruki, beležio je tripl-dabl u proseku, uz skoro četiri ukradene lopte po utakmici! Očistili su Finiks i Sijetl, da bi ih u finalu lige sačekala Filadelfija predvođena Džulijusom Irvingom. Doktor nije mogao ništa da uradi, osim da dijagnostikuje poraz. Tada se desila antologijska utakmica i vodite računa da je ovo ruki sezona Medžika Džonsona u ligi. Samo 20 godina!


Lejkersi su vodili 3-2 u seriji kada se povredio Karim koji se poigravao sa odbranom Siksersa beležeći preko 33 poena, 14 skokova i skoro pet blokada. Ako Karim ne bi putovao sa ekipom iz nekog razloga, niko nije smeo da sedi na njegovom mestu. Pol Vesthed je u jednom momentu uhvatio Medžika kako obilazi oko “rezervisanog” mesta. Na kraju je seo, tražio da ga slikaju i pošalju Karimu uz poruku, “Evo sedim na tvom mestu, ja sam Karim”. Doleteli su u Filadelfiju. Spektrum je bio spreman za izjednačenje u seriji. Svi su bili u stranu zbog odsustva Karima, osim Medžika. Rukija u dresu Lejkersa.

Na stranu fantastična partija Džamala Vilksa. Medžik je gotovo celu utakmicu odigrao na poziciji centra, jer je “obećao” Karimu da će biti on. Igrao je simultanku sa rivalima, ubacivši čak 42 poena uz perfektan skor sa bacanja u bučnom Spektrumu. Tome je dodao čak 15 skokova, sedam asistencija i tri ukradene lopte. Magično, zar ne? Ovo je najbolja predstava jednog rukija u finalima otkada se igra NBA liga. Ovaj performans niko nije uspeo da napravi pre njega, niti ponovo niko posle njega.

Pet Rajli, tada asistent u Lejkersima, rekao je da je nadimak koji mu je dat čak skorman za ono što Medžik imao u sebi. Tim učinkom, osvajanjem titule sa Lejkersima kao ruki, postao je prvi u istoriji koji je u svojoj prvoj sezoni postao MVP finala lige. Pored živog Karima. Onaj znak na sedištu koji je Karim držao da niko ne sedi, pao je u zaborav. Medžik je bio nova, velika stvar NBA lige. Da to unovći, najbolje je znao, ko drugi nego Džer Bas. Medžik je pratio zlatnu žilu, pa je tako u kasnijim godinama tokom trajanja “Showtime” Lejkersa i Rajlijeva vladavine napravio neku vrstu takmičenja između njega i Basa u organizaciji žurki.

Bas je imao svoju čuvenu vilu, koja je bila epicentar raskalašnjih žurki, dok je Medžik na Bel-Eru pravio svoj svet glamura. “Moram da priznam da sam po dolasku u El Ej dao sve od sebe da ugostim što je moguće više devojaka, od kojih je najviše odnosa bilo sekusalnog tipa, kroz nezaštićene odnose”, rekao je najpoznatiji Šoutajmer. Priče kažu da je Bas primao sve i svašta u svoju vilu, ali kod Medžika su mogle doći samo najlepše devojke grada raskalašne zabave. Nisu to bila manekenke i Plejboj zečice, koje su obitavale kod Basa, već obične žene koje su imali taj adut zvani lepota.

Medžik nije okusio alkohol ili drogu, kod njega je sve bilo u takmičenju na terenu, a van terena u seksu. Od Havaja do Bahama, Medžik je provodio noći sa novim devojkama. Odabrane devojke su dobijale specijalne propusnice za VIP mesta pored terena, kako bi mu pružala “podršku” tokom utakmica. Plaćao im je avionske karte i najskuplje hotele da ne bi bio usamljen noću, a teško je poverovati da se plašio da spava sam. Selidba na Beverli Hils je samo pojačala intentzitet njegovih odnosa. Ono što je krasilo Medžika je bilo to da je tretirao svaku od ovih devojaka sa poštovanjem, što su i one kasnije posvedočile.


Sve ovo je nailazilo na podršku, kasnije dugogodišnjeg glavnog trenera Lejkersa, košarkaškog kuma, Peta Rajlija. U kolumni od pre par nedelja je to detaljno opisano, pa ko nije može proći kroz štivo. Uglavnom, Rajli je ženama i devojkama sugerisao da ne trebaju mnogo brinuti o onome što se dešava van kuće, ali je primer Džejmsa Vortija pokazao da zapravo treba, ali je to druga priča. Na drugoj strani, Medžik je podigao milione dolara kao pomoć afroameričkoj zajednici, edukujući mlade kako ne ih ne bi “preuzela” ulica.

Trio Bas-Rajli-Medžik je bio više od odnosa vlasnik-trener-igrač. Postali su prijatelji van terena i napravili specijalan odnos koji je krunisan sa još četiri titule, posle ove koju je osvojio kao ruki. Drugu titulu je ponovo osvojio preko leđa Siksersa, da bi oni uzvratili samo godinu kasnije kada je Mozes Meloun “pojeo” Lejkerse. Nakon toga je krenula serija obračuna sa Seltiksima, posebno na relaciji Džonson - Bird. U principu “ja tebi, ti meni” igrana su finala između velikih rivala, od kojih je svako bilo priča za sebe i svako spada među najbolja finala koja smo imali prilike da gledamo. Kasnije je ovaj rivalitet prešao na “Loše momke” iz Detroita, na gotovo istom principu, koji su i okončali Showtime Lejkersa u neku ruku.

Rajli je napustio tim, pod pritiskom igrača kojima je dojadila njegova čvrsta ruka. Medžik je takoreći bio jedini koji je ostao na strani velikog maga. U poslednjoj sezoni Medžika pre povlačenja, Majk Danlivi senior ih je vodio do novog finala, ovog puta protiv Bulsa i nezaustavljivog dvojca Džordan - Pipen. Leteće visočanstvo je odigrao najkorisnije finale, u smislu brojki, jer je beležio svojih 30tak poena, ali je tome dodao čak 11 asistencija, šest skokova, tri krađe i skoro dve blokade u proseku. Zasenio je Medžika i Lejkerse koji nisu više imali snagu pod košem kojom su ranije dominirali. Nakon izgubljenog finala, Medžik je saopštio da je povlači radi lečenja. Razlog je bio HIV.

Čovek koji je po mnogo čemu bio jednorog u ligi, a posebno po ugovoru koji je potpisao na 25 godina sa franšizom Lejkersa, morao je da ode sa terena. Za većinu ovo nije bilo iznenađenje, onu većinu koja je znala za njegov život van terena. Stotine nezaštićenih odnosa mu je došlo glave i morao je da krene sa lećenjem.

Ugovorom na 25 godina nije određeno do kada će igrati. Bas je rekao da će se ugovor samo preneti nakon igračke karijere, na trenera i kasnije ulogu funkcionera u Lejkersima. Bas ga je gledao kao sina koga nije želeo da se odrekne. Ovo je jedinstven ugovor u istoriji profesionalnog sporta, za jedinstvenog igrača kakav je bio Medžik.


Njegovo lečenje je vuklo mnoge kontroverze, od toga da nije ni bio bolestan, do toga da je lečen metodama koje nisu konvencionalne, pa to raznih teorija zavere kojima je ljudski rod itekako sklon. Medžik se na parket vratio u sezoni 95/96 u neke nove Lejkerse u kome se videlo jasno da je veliki mozak igre daleko od svojih upečtaljivih kretnji i poteza. Lako su ispali od Hjustona, a Medžik je označio finalni kraj igračke karijere, tokom koje se oprobao u 16 utakmica kao glavni trener, a godinama kasnije i kao funkcioner čime je ostvaren san pokojnog Džerija koji je želeo da vidi svog “sina” u svim tim ulogama.

Medžik i sada kaže da živi sa virusom i da nije izlečen. Na sreću, sada postoje terapije koje ne znače da je dobijanje virusa smrtna kazna. Najbolji plej svih vremena (opet može debata) živi i nosi legendu koju je napravio o sebi. U svih 12 sezone igrao je na All staru. Deset puta je biran u najbolju petorku lige, dok je tri puta bio MVP lige i finala lige. Ne treba nabrajati umetnost njegovih asistencija, od kojih gotovo nijedna nije bila jednostavna. Svaka je nosila neku posebnu čaroliju u sebi. Čaroliju koja je donela Lejkersima igru zbog kojih su dobili nadimak “Showtime Lakers”.

Medžik je uvek imao taj široki osmeh kojim je kupovao ljubav od navijača. Ali nije samo osmeh, već i poštovanje prema rivalima, kolegama, ligi. Prijateljstvo sa Ajzeom Tomasem, koje će trajno biti urušeno zbog izjave Tomasa da je Bird precenjen jer je belac, pokazala je da Medžik neće staviti prijateljstvo ispred načela koje je sebi postavio. Kasnije će to ugroziti učešće Tomasa u Drim Timu, koje je preraslo u izostavljanje sa spiska zbog sijaset Zikovih izjava. Podvučeno - Medžik je bio simbol lige tih godina. Čovek čija se reč vrednovala više od ostalih. Bio je neprevaziđen za poziciju na kojoj je igrao, pa i današnje poređenje Džejmsa sa njim nije moguće, jer Lebron zaista u sebi nema te delove gracioznosti koje je donosio Medžik svojom pojavom. Bez sumnje, najveći plejmejker koji je koračao košarkaškim parketima.

HBO je napravio projekat snimanja serije o Showtime Lejkersima, gde će Medžik sigurno biti centralna figura, pored Rajlija i Karima. On je doneo zlatne godine i igru kakvu do tada nikada nismo imali prilike da vidimo. Odbija da se kaže za njega da je najveći Lejker ikada. Stavio je Kobija na to mesto. Na istoriji je da proceni i da sud. I navijačima. Ali to je već subjektivno. I ako ćemo subjektivno - magija stanuje samo u njegovim rukama.