NBA PRIČE: Košarkaški kalašnjikov koji nije pucao ćorke

Kalašnjikov. Početak možda zvuči kao pesma Gorana Bregovića, ali ovde pričamo o ozbiljnijim stvarima. Puška poznatija kao kalaš (kako je poznat onima koji igraju Counter strike) je najbolja puška za blisku borbu. Rusi su proizveli pravu umetnost. Ideja Mihaila Kalašnjikova je postala možda najpoznatija puška sveta. Ali imali su Rusi još jednu oružje za blisku borbu. Čovek koji je zbog svog načina igre i slučajnosti dobio nadimak AK-47. Ovo je njegova priča.

Košarkaški uspon je počeo još u srednjoj školi. Tek što je kročio u srednju školu, postao je glavni igrač nacionalnog kluba “Spartaka”. Postao je najmlađi igrač koji je debitovao u nacionalnoj šampionatu. Tada je imao tek 16 godina. Iako je odigrao samo tri utakmice, već sledeće sezone je zabeležio nekoliko sjajnih partija, pa je svojoj univerzalnom igrom privukao pažnju skauta najvećeg ruskog kluba. Košarkaški gigant CSKA je želeo takav talenat u svojm redovima. Armejci su ga samo godinu dana po debiju doveli u svoje redove.

Nije se činilo da mladost smeta Kirilenku da postane jedan od najboljih, a sigurno najkompletniji igrač Armejaca. Tri puta će tokom svoje karijere oblačiti dres CSKA. Tokom tri evropske epizode, postaće MVP Evrolige, treći na listi po prosečnom indeksu korisnosti, te najbolji skakač i bloker tokom sezone 2011/12. Olimpijakos mu je “oduzeo” titulu pogotkom u poslednjoj sekundi meča, pa je tako ostao praznih šaka kada govorimo o evroligaškim titulama. Ali je donekle to kompenzovao nacionalnim priznanjima, iako ste teško mogli da nađete da je u to vreme neko mogao na crtu Armejcima u Rusiji.

Kako i priliči, karijeru se završio u dresu CSKA. Vratiću se na njegovu evropsku priču, ali da pre toga skočimo preko okeana. Kirilenko je svojom univerzalnošću, konstitucijom i veštinom privukao pažnju NBA skauta, kako to obično biva. Sa samo 20 godina, Juta ga je birala u prvoj rundi drafta. Prve dve godine proveo je u društvu večnih legendi Džezera, Karla Melouna i Džona Stoktona. Kirilenko je po dolasku ispričao priču o Stoktonu i Melounu.

“Zdravo. Kako si?”, rekao je Stoktonu. “Ja sam Džon”, pružao mu je ruku, na šta mu je mladi Kirilenko odgovorio da zna ko je on, ali je Džon i dalje hteo da poštuje kulturu predstavljanja. Kod Karla nije bilo tako. On je bio vokalni lider Džezera. Radilo se ono što on kaže. Na terenu nije pružao ruku protivnicima, dok je Džon redovno gledao da nekoga ne bi povredio. Karl je pričao na terenu, dok Kirilenko kaže da Stoktona nikada nije čuo da razmenjuje reči sa protivnikom. Isto tako, kaže da je on ovog dvojca mnogo naučio. O ligi, klubu, sudijama, igračima, čitavoj organizaciji. Meloun ga je uzeo pod svoje u prve dve sezone, jer je Juta imala plan da Kirilenko zameni Poštara na poziciji krilnog centra.

Sa gotovo providnom kožom i frizurom koja je štrčala sa kockaste glave, više je ličio na skup slamčica, nego na igrača koga bi se plašili na terenu. Nikad nije bio veliki šuter, ali je zato mogao kao jelen da trči i skače po terenu. Zakucavanja ili pasovi koje ne očekujete su bili ono što se zapravo očekivali od Kirilenka. Mogao je da brani sve pozicije na terenu. Samo bi ga videli kako doleće odnekud i udara blokadu. Sledeće što ste videli je lopta koja leti u publiku.

Kada dođemo do njegovog nadimka, on je došao potpuno slučajno. Kirilenko je zapravo želeo broj 13, ali je njega želeo i Džon Amiči, koji je kao veteran ima preče pravo izbora. Kirilenko se dugo dvoumio oko broja, ali se onda pojavio saigrač Kvinsi Luis. Kvinsi je zapravo došao sa sledećom idejom. “Znaš za kalašnjikov? Kako je skraćenica? AK. Andrej Kirilenko. Ako ne znaš koji ćeš broj uzmi onda 47. I postaješ AK-47. Razumeš?”. Ovo je Kirilenko svidelo, te je uzeo broj 47. Nije dugo trebalo da mu nakače popularni nadimak. Kirilenko ipak nije upoznao tvorca kalaša, uvek bi rekao da je taj čovek sad visoki čin i da se ne može lako doći do njega.

U prve dve sezone, oba puta su ispali u prvoj rundi od “naših” Kingsa. Već tu se Kirilenko nametnuo kao odbrambena mašina, beleživši nekih sedam skokova i više od dve blokade po meču. U meču u kome je menjao Melouna, protiv Dalasa, postigao je 27 poena, devet skokova, četiri asistencija, dve ukradene lopte i tri blokade. I svaki video koji bi videli da Youtubu ne bi predstavljao dobru predstavu ovog čuda prirode, već samo mali delić prezentacije onoga što je košarkaški kalašnjikov pružao na utakmicama.

Kada je došao kraj pik end rol ere Melouna i Stoktona, došla je era neke nove postave Džezera, koju je upravo Kirilenko trebao da predvodi. Ta ekipa se sadržala čak šest igrača van Amerike, među kojima je bio i naš Saša Pavlović. Tu, prvu sezonu bez legendi kluba, Kirilenko je odigrao briljantno. Džezeri jesu propustili plejof, ali su bili na pozitivnom odnosu. 

Dugo je Juta tražila svoju formu, iako je Kirilenko postao elitni defanzivac i sasvim solidan napadač, posebno blizu koša. Na strani pomoći nije bilo boljeg defanzivca u tom momentu. Stigao je do All stara i u tom momentu bio je Janis pre Janisa. Bio je obožavan od strane navijača dok su im ovakve partije ruskog oružja grejale srce poput najfinijeg džeza. Nakon ove sezone, Kirilenko je zaradio masivan ugovor na sledećih 6 godina, za velikih 86 miliona dolara. I onda, kao baksuz, kalašnjikov je počeo da koči. Išle su povreda za povredom i tako do kraja karijere koju je planirao da završio u tridesetim.

Koleno, leđa, zglob i dugačka kolekcija sitnijih povreda koje su napravile to da više nijednu sezonu nije odigrao u potpunosti. Diktatorski pristup Džerija Slouna nije radio dobro na Kirilenku. Iako je dolazio iz oštre Rusije, pristup Slouna je bio kao crna magija za Kirilenka. U jednom momentu se umešala i supruga Maša koja je apelovala da uprava kluba poradi na komunikaciji najboljeg igrača i trenera, kako bi klub mogao da ide dalje. Juta je pored zajedničkog jezika i slobode u igri tražila dobitnu kombinaciju ekipe.

Ispostaviće se da dolazak Buzera i Okura nije bio dovoljan, iako je uneo raznovrnost u napad preko visokih igrača. Kirilenko se spustio na svoju prvu poziciju u ligi, poziciju trojke. Povrede su i dalje rušile njegov uspon, ali je dolazak fantastičnog rukija, Derona Vilijamsa i njegova eksplozija u drugoj sezoni gurnula Džezere u krug favorita. Dok je Deron dirigovao napadom i zaluđivao odbrane driblinzima, tako je Kirilenko na drugoj strani leteo na sve strane u odbrani.

Prvo su skinuli skalp favorizovanim Roketsima, predvođenim dominantnim Jao Mingom i poenterskom mašinom u liku Trejsija Mekgrejdija. Oborili su Voriorse koji su na magičan način izbacili Dalas, koji je bio među top kandidatima za titulu te sezone. Poklekli su protiv kasnije šampiona Sparsa, u seriji u kojoj Kirilenko nije toliko ličio na sebe. Zapravo, tu se video taj manjak prostora koji je posledica čvrste ruke Džerija Slouna. Sledeće sezona donela je još bolju sezonu, ali su Kobijevi Lejkersi bili prejaki, iako je Kirilenko odigrao defanzivnu kliniku u toj seriji.

Dolazak rukija Milsapa i njegov napredak označio je padanje Kirilenka u drugi plan. Puška mora da puca da bi uvek bila spreman, nažalost Kirilenko je selidbom na klupu počeo da “rđa”. U skraćenoj sezoni 2011/12, vratio se u CSKA prvi put i odigrao sezonu za pamćenje. Ta sezona koju je odigrao u Evroligi je jedna od najboljih ikada odigranih, posebno kada je reč o defanzivnom učinku jednog igrača. U elitnoj petorci koju su pored njega činili Teodosić, Šiškauskas, Krijapa i Krstić, CSKA je redom obarao protivnike, a AK-47 je dodao taj završni udarac.

Ostatak tima je takođe bio fantastičan, samo pogledajte sastav CSKA te sezone. Kao da mu je prijao rastanak od čvrste ruke Džerija Slouna. Nije dugo potrajala evropska epizoda, a već se vratio “preko bare”. Minesota je sada bila destinacija. Zima mu je sigurno prijala, uzimajući u obzir odakle dolazi. Kakav trio visokih igrača je Minesota imala u tom momentu. Kevin Lav, Nikola Peković (dok je još bio zver na parketu) i Kirilenko. Povreda Lava je “upropastila” sezonu. Tada je Kirilenko sa sobom poveo mladog saigrača iz CSKA, Alekseja Šveda, kao novu rusku zvezdu u NBA ligi, što ovaj nije opravdao, jer tamo ipak treba da dodaješ loptu kada si ruki.

Jedini je uz Hakima koji je imao 5x6, učinak sa više od 6 u svakoj statističkoj kategoriji. I sve to je uradio uz samo 7 šuteva iz igre. Nesebičan igrač, koji se nikada nije gurao u prvi plan, a radio je sve one zadatke koji saigračima značajno olakšaju boravak na terenu. Odazivao se pozivu reprezentacije, pa je tako Ruse doveo do zlata na Eurobasketu ‘07 i bronze na Olimpijade u Londonu. Ugled koji uživa u rodnoj zemlji ne treba komentarisati, jer oni vrlo dobro, čak najbolje znaju kakvog igrača su imali u Kirilenku.

Na kraju karijere preselio se u Bruklin, kojeg je preuzela ruska ruka. Tamo se sklopio tim veterana koji su nekada bili velike zvezde ekipa, pa se tako ponovo ujedinio sa Deronom Vilijamsom. Počistio ih je nemilosrdni Hit, pa se tako Kirilenko po drugi put vratio u CSKA. Opet mu je na Fajnal Foru presudio Olimpijakos, kada je BIli Spanulis servirao nestvaran povratak. Za utehu je osvojena VTB lige pobedom nad Himkijem.

Rusiju je praktično sam vratio na mapu košarkaških sila. U konzervativnom sistemu tvrdoglavog Džerija Slouna našao je na svoj način mesto koje mu pripada, a pripadalo mu je realno mnogo više. Ko god zna košarku, zna koliko je pakleno dobar igrač bio Kirilenko. Na svakom delu terena. Neke puške pucaju ćorke.

AK-47 nikada!