AMERIKANKA KOJA SA SRBIJOM OSTVARUJE SNOVE: Čim sam videla Bogdana, odmah mi je bilo jasno!

Put je prokrčila Danijel Pejdž, osvajačica evropskog zlata i olimpijske medalje u Riju, a onda je u srpski nacionalni tim stigla još jedna Amerikanka. Uvek nasmejana i pozitivna, ali na terenu pravi "ubica", Ivon Anderson (30) je odmah pobrala simpatije srpske košarkaške javnosti.

Otac joj je poznati koledž trener Majk Anderson, pa je zavolela košarku od malih nogu. Ona joj je oduvek bila sve i od najranijih dana bila je spremna da se žrtvuje i da pristane na "nomadski" život košarkašice.

"Dolazim iz košarkaške porodice i od najranijih dana ne znam za bilo koju drugu vrstu života osim košarke. 'Konzumiram' košarku i ona je postala deo moje svakodnevne rutine. Moj otac je često morao da ide od kuće, pogotovo preko leta kada su bile pripreme i to je bilo normalno. Nije uspevao da pogleda mnogo mojih utakmica, a kako sam rasla, moja majka je počela da ide i na gostujuće mečeve sa njim. Tako sam često bila sa porodicom, ali to je drugačiji život. Mislim da mi je ljubav prema igri koja raste u meni dala priliku da cenim život, da prihvatam sve pozitivne i negativne stvari i da stvaram život oko sebe. Nekoliko puta sam se selila kao mala sa ocem koji je bio trener, ali ukupno gledano, košarka mi je pružala da stvorim sebi normalne okolnosti, gde god sam bila. Pošto igram u Evropi, to je pozitivna stvar. Zato mi je bilo lakše da menjam timove, da živim u različitim državama i da prihvatam različite kulture", rekla je Ivon na početku razgovora za MONDO.

Kaže da je oduvek imala svu podršku da razvija karijeru i od svog oca i od kolega sa kojima je radio.

"Rekla bih da sam imala sreće da je moja ljubav prema košarci prihvaćena i ne samo to, nego se i proširila. Imala sam osnovu za ljubav prema ovom sportu, ali ljudi su je zaista "sipali" sa svih strana i učinili da je zavolim još više. Znali su šta ću biti, videli su strast koju sam razvijala i videli su kakva ću igračica biti. Od malih nogu, kada sam bila u dvorani sa tatom, on me je sa kolegama trenerima tretirao kao igračicu. Nisu gledali na mene kao na 'devojčicu', tretirali su me kao sportistu i tako su me odgajali".

Šta izdvaja američke košarkašice od ostatka sveta?

"Jedina razlika je nivo atletskih sposobnosti koji vidite kod igračica, a to se razvija. Pitanje je podrške ljudi sportu, a u većini zemalja on ne dobija podršku koju zaslužuje. U Americi je potpuno normalno da žene igraju košarku na najvišem nivou, dok je u nekim zemljama ograničena mogućnost ženama da pokažu svoj žar za sportom. Ograničen je način razmišljanja i zato izostaje podrška... Kako nivo talenta može da raste ako to ljudima nije bitno?", stav je uspešne košarkašice Venecije.

Ivon već sada zna šta će raditi kada jednog dana prestane da igra.

"Mislim da nisam previše razmišljala o svojoj odluci da postanem profesionalna igračica. Svi znaju, pa čak i ja, da ću postati trener i da ću nastaviti stopama svog oca posle koledža. Definitivno imam trenersko razmišljanje i gledam na košarku sa različitih perspektiva, ali sam bila svesna da nisam spremna za to. Znam da i dalje imam žar da igram. Ali ovo je život i ljudi moraju dobro da razmisle o onome što žele da rade, a to nije lako", dodaje ona. 

Košarkaški put nove reprezentativke Srbije je prilično neobičan – Arkanzas, Teksas, Švedska, Luksemburg, Italija, Turska i na kraju – Srbija! 

"Mnogi ljudi ne poznaju moj košarkaški razvoj. U detinjstvu sam živela u tri države, pre nego što sam krenula na Univerzitet Teksas. Pošto sam diplomirala, odlučila sam da se profesionalno bavim košarkom, a moja porodica je bila u drugoj državi. U prvoj godini posle studija, nisam uspela da pronađem angažman u Evropi. Zato sam trenirala i konačno sam dobila priliku da zamenim jednu povređenu igračicu u Švedskoj i tako je sve počelo. Na svu sreću imala sam ljude koji su me podržavali i mentalno i fizički. Čak i finansijski, moji roditelji su mi pomagali samo da bi prebrodila taj period. Ljudi iz mog okruženja su me podržavali i govorili da nastavim da radim naporno, da radim svoj posao i da će sve doći na svoje mesto. Kada sam promenila agenta i dobila nekog ko u potpunosti razume ono što želim da postignem u karijeri, ne samo finansijski, moja karijera je krenula uzlaznom linijom. Dobijala sam prilike i uspevala sam da ih iskoristim. To me je dovelo do saradnje sa Marinom i tako sam sada postala deo srpske ženske košarkaške reprezentacije.", dotakla se Ivon i nastupa za našu reprezentaciju.

Posle završenog koledža nije draftovana, a 2017. godine bila je na probi u Čikagu i nije prošla. Ipak, nijednog trenutka je to nije obeshrabrilo.

"Stigla sam na trening kamp i iskreno nisam dobila pravu priliku da pokažem da mogu da igram na tom nivou. To me je pogodilo u trenutku, ali morate da prihvatite stvari kakve jesu i da nastavite dalje. Život nema pauzu. Znala sam kakav sam igrač i da uvek od sebe očekujem više, zato sam nastavila da radim sa razmišljanjem da se sve dešava sa nekim razlogom. Još jednom mislim da je podrška najbližih to što bi trebalo da vas podigne u tim trenucima sumnje ključna, da bi prebrodili razočaranja. Rad je bio jedino što sam znala i zato sam radila i radila. Postala sam bolja bez WNBA. Znam na kom sam sada nivou, znam protiv koga mogu da se takmičim i nastavila sam dalje. Ako se ukaže prilika, ja ću je zgrabiti, ali u ovom trenutku sam zadovoljna svojim životom i svojim dostignućima. Srećna sam sa svojim prilikama, znam ko sam. Nije mi potrebna potvrda od WNBA za to", samopouzdano kaže plejmejkerka Srbije. 

Ivon je Amerikanka koja igra košarku u Evropi i to putovanje ju je mnogo toga naučilo.

"Za Amerikanku koja igra u Evropi, život je prilično zanimljiv. Kulture se razlikuju sa razlogom, a to ne znači da je jedna bolja ili lošija. I tu pronalazim lepotu. Čak i na terenu se vide razlike, kako se gleda na košarku, kako se uči, kako se igra, sve je drugačije. Veliki igrači znaju da se prilagođavaju i da igraju igru i da nastave da napreduju. To je uvek bio moj cilj. Ne samo da budem tu, da budem u formi, da ne oduzimam ništa od tima, već samo da pomažem, da pokažem zašto sam baš ja odabrana da budem u tom timu na prvom mestu", dodaje ona. 

Često se susretala sa srpkim košarkašicama, a što se tiče košarkaša veliki je navijač novog beka Atlante Bogdana Bogdanovića. 

Ona otkriva da je odmah shvatila o kakvom se asu radi i da je momentalno postala njegov navijač.

"Tokom karijere imala sam priliku da igram sa nekoliko srpskih reprezentativki i uvek se znalo da su to igračice koje igraju izuzetno čvrsto. Sve su bile čvrste, tako da sam bila svesna da moram da dostignem taj nivo. Košarkaš koga sam primetila od kada se pojavio je Bogdan Bogdanović. Način na koji igra momentalno je od mene napravio njegovog navijača i bila sam srećna kada je stigao u NBA, da dobije priliku da pokaže šta može da uradi na tom nivou", pohvalila je Ivon Bogdana. 

Dok je igrala za Galatasaraj pod vođstvom Marine Maljković u sezoni 2016/17 posetila je Srbiju.

"Jedini put kada sam bila u Srbiji pre ove godine je kada sam došla sa ekipom na pripreme dok sam igrala za Marinu. Nismo imali mnogo vremena da istražujemo, ali mi se svidelo i želela sam da dobijem priliku da provedem više vremena u Srbiji", otkriva Anderson u razgovoru za MONDO. 

Naravno, zanimalo nas je i zašto je pristala da igra za našu zemlju? Odgovor, naravno, počinje od Marine Maljković.

"Rekla sam “da” Marini kada me je pozvala da se priključim reprezentaciji Srbije, jer sam već imala priliku da igram za nju i znala sam da ću bez razmišljanja prihvatiti šansu da opet igram za nju, ako se ukaže. Prilika da igram za nacionalni tim je mnogo više nego što sam očekivala, a prilika da predstavljam toliko jaku, ponosnu zemlju i da igram igru koju volim dok predstavljam narod te zemlje je ostvarenje sna. Takođe, prilika da se nađem na Olimpijskim igrama je nešto o čemu nisam ni sanjala da može da se dogodi. Zaista izuzetno cenim priliku i želim što bolje da je iskoristim", naglašava nova reprezentativka Srbije. 

Srpski jezik je prilično težak za učenje, ali za sada je nova plejmejkerka Srbije počela sa dve nove reči.

"Bio je definitivno izazov da naučim srpski za tako kratko vreme koliko sam bila sa ekipom, pogotovo posle nastupa u Italiji ove sezone, gde sam takođe u fazi italijanskog jezika. Dve reči koje sam naučila i koje koristim od kada sam se vratila u Italiju su "hvala" i "dobro"", otkriva Anderson. 

Kada je dolazila u tim nije se zanimala za svoju ulogu, jer ipak selektorka zna najbolje.

"Moja uloga u timu je onakva kako mi je Marina nameni. Ona zna moje mogućnosti kao igračice i zna kako da ih iskoristi najbolje za uspeh tima. Ona veruje da ću ispuniti sve zadatke. Verujem u sebe i verujem da mogu da izvršavam sve što mi kaže da je neophodno. Ekipa ima dosta lidera, a moj posao je da sve povežem, da svi igramo zajedno i da sve teče bez problema. Znamo da timovi prate svoje plejmejkere, tako da je moj posao uvek bio da postavljam standarde i u odbrani i u napadu. Imamo sjajne strelce, imamo sjajne defanzivce, moj posao je da budem i jedno i drugo i da inspirišem ostale saigračice".

Ivon nam je govorila i o svom stilu...

"Mogu da kažem da su moje jače igračke strane raznovrsnost i moja mogućnost prilagođavanja. Otac me je naučio da budem kompletna košarkašica, a ne samo da igram jednu poziciju. To znači da ukoliko mi Marina kaže da razigravam, ja to mogu, ako mi kaže da poentiram, mogu i to. Imam sve mogućnosti u svojoj igri. Ako mi kaže da se fokusiram na odbranu i da ukradem loptu, razvijala sam se da igram odbranu na svakom nivou. Verujem da je Marina osetila da sam ja prava kockica u reprezentativnom mozaiku, zna koliko sam spremna da radim naporno, da igram čvrsto na oba kraja terena i da radim sve što je potrebno da bi tim pobedio", otkriva Amerikanka u dresu Srbije. 

Ivon je nekoliko puta rekla da je primetila kako naš tim igra još na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Šta je impresioniralo?

"Gledajući Rio, upalo mi je u oko to kako je ekipa Srbije igrala čvrsto, jako, bez odustajanja. Bio je to tim bez straha, koji se borio za svaki posed. Često će reći ljudi da takvi timovi prevazilaze svoje mogućnosti, ali mislim da je prava istina da je tim dobar onoliko koliko je dobar trener, a trener ima odgovornost da stavi tim u poziciju da pobeđuje. Verujem da je Marina jedan od najboljih trenera u Evropi. Ona zna kako da izvuče najviše iz svojih igračica i zna kako da pobeđuje", pohvalila je ona još jednom selektorku. 

Ove godine nas očekuje Eurobasket, a potom i Olimpijske igre. To će za Ivon biti ostvarenje sna.

"Uzbuđena sam zbog prilike da se nađem na Evrobasketu i Olimpijskim igrama 2021. godine. Ukoliko Marina odluči da je najbolje za reprezentaciju da me stavi u sastav na tim takmičenjima, bila bi mi čast da igram na njima i da predstavljam državu. Nisam ni sanjala da mogu da igram na Olimpijskim igrama. Čini se kao nešto za šta nikada ne možete da očekujete da ćete dobiti priliku. Ali, ja sam takmičarka, nije mi dovoljno samo da budem na Olimpijskim igrama. Ako sam tamo, onda želim da postignem najbolji mogući rezultat. Želim da predstavljam državu na način na koji zaslužuje i kako svi očekuju od mene da je predstavljam".

Ona je profesionalna košarkašica, otac joj je trener, a neki NBA igrači poput Bobija Portisa i Demareja Kerola su joj rođaci. Ona živi za košarku i živi košarku. Pa onda je najbolja adresa za pitanje – šta je potrebno uraditi da ženska košarka napreduje?

"Ljudi moraju da budu predani razvoju mladih devojčica u sportu u kome zaista mogu da dostignu velike visine. Potrebno je promeniti način razmišljanja, gde limiti u očekivanjima ne treba da se postavljaju na osnovu pola, nego samo na mogućnostima i nivou kvaliteta. Košarka se uči i ako postoje žar i ljubav, onda je potrebno samo da se predate radu. Stara razmišljanja su bila takva da sport nije za žene, što nije tačno. Ako volite košarku, ako volite srž sporta, ženska košarka je prelepa igra. Morate da budete odlučni i da investirate u nju i da je gradite", poručuje Ivon Anderson.

Ima i poruku za sve one devojčice koje bi želele da krenu njenim stopama. 

"Poručila bih mlađim generacijama, devojčicama koje žele da igraju košarku i koje sanjaju da od nje naprave karijeru, da ne odustaju, nego da budu uporne. Nećete uvek dobijati podršku za koju verujete da zaslužujete i ljudi će sumnjati u vaše kvalitete, pa zato morate da verujete u sebe. Vaša ljubav prema igri i vaša predanost moraju da budu jače od sumnji", kaže nova reprezentativka Srbije.

I na kraju, ako Deda Mraz ovo čita, šta bi Ivon želela ispod svoje jelke?

"Ukoliko Deda Mraz čita ovo, za moj poklon bih poželela svet koji će se vratiti u normalu što pre. Kovid-19 je uticao na sve na ovaj ili onaj način i mislim da u ovom trenutku svima treba da vratimo normalnost u naše živote", završila je svoj intervju za MONDO sa lepom željom Ivon Anderson. 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.