TRENER IGOKEE PORUČIO RIVALIMA U ABA LIGI: Ne brinite, aerodrom ne proširujemo zbog Evrolige!

Uprkos odsustvu navijača bez kojih košarka pa ni bilo koji drugi sport, nisu to što jesu, ova sezona ABA lige donosi nam odličnu košarku i pregršt pozitivnih iznenađenje, neizvesnosti, drame...

Temperamentni trener u novogodišnjem razgovoru za MONDO govorio je o odličnoj formi Igokee, poređenju sa čuvenom sezonom kada je njegovoj ekipi praktično oduzeto pravo nastupa u Evroligi, svojim igračima, svojim vrlinama i manama, pa i čuvenim-tajm-autima, te otkrio kojim se sportom osim košarke još bavio kako bi prehranio porodicu.

Počeli smo od pogleda na tabelu, odnosno odličnog starta sezone koji je osim njega, njegovog stručnog štaba i rukovodstva kluba malo ko očekivao.

"Puno je razloga bilo da ne očekujemo baš ovakav start. Prva stvar je to što imamo novi tim. Svakom treneru za sklapanje tima treba puno vremena, da tim počne funkcionisati kako ti zamišljaš. Nisu ni to ni dva, ni tri ni pet meseci, sigurno da treba više. Kad je u pitanju selekcija ekipe kod svih igrača imao sam podršku svih ljudi u klubu i mislim da takav rad samo može doneti rezultate. Ja uvek kao trener prihvatam sugestije, argumente, uvek ću poslušati druge i na osnovu svega doneti odluku", počeo je Bajić o prelaznom roku u kojem su u Igokeu stigli Antabija Voler, Edin Atić, Džeki Karmajkl, Stefan Fundić, Marko Jošilo, Entoni Klemons, Dragan Apić...

"Mene je stvarno radovao početak priprema, tih nekih 15 dana kada su svi momci bili na okupu, nema veće draži kada ulaziš u salu i izlaziš iz nje srećan, a ja sam se tako osećao u tih prvih 15 dana. Momci su prihvatili moj režim rada, a on nije lagan jer tražim maksimalnu koncentraciju i maksimalnu posvećenost.. Posle druge pripremne utakmice sa Cibonom, kreću problemi i jedan po jedan igrači su bili pozitivni na korona virus. Ostao sam sa mladim igračima - sa sedam, osam igrača. Najgore je što je taj period taman kada je trebalo brusiti formu kroz pripremne utakmice, a bilo je njih koji su pauzirali i duže od mesec dana. To je za jednog igrača stvarno previše, računajući i to da smo imali prekid sezone ranije. Brinulo me kako će se odraziti sve to na ekipu i sezonu. Bili smo skoro 50 dana u sali, nismo izašli nigde, i to je psihološki teško za igrače".

Njegova ekipa uprkos problemima dobro je otvorila sezonu, a Bajić ističe da poraz od Mege, jedan od dva ukupno, nije iznenađenje s obzirom na to da je Igokea bila posvećena tome da obezbedi grupnu fazu FIBA Lige šampiona.

"Pokušali smo da se plasiramo u Ligu šampiona, ostavili srce na terenu i ostvarili smo to, a cena toga bila je ta utakmica protiv Mege. Kao trener sam čitavu sedmicu pre Mege osetio da to nije ono što ja želim. Pustio sam da ide kako ide, izgubili smo, ali je to plod plasmana u Ligu šampiona. Stao sam iza svojih igrača, preuzeo sam odgovornost na sebe, a mislim da su oni to shvatili i vratili su mi najbolje. Ne samo u utakmici sa Partizanom, bio je gust raspored, Primorska, gostovanje Krki, pa u Splitu, sve smo to dobili karakterom, na pola koša i to je bio neki pokazatelj da će sezone krenuti u dobrom smeru", priča Bajić.

Jedna od prelomnih utakmica je i pobeda nad Partizanom 90:84, ostvarena posle produžetka, da bi Igokea posle ponovo ušla u problem, jer je zbog pozitivnih na korona virus u drugim ekipama u novembru odigrala samo dve utakmice.

"Sigurno je da kada dobiješ velikog protivnika kao što je Partizan da to daje veliko samopouzdanje. Ono što ja hoću od igrača da budu zreliji, pametniji i bolji, i kao tim i individualno. A nas su ponovo nakon toga zadesili problemi, sada kod drugih ekipa i odigrali smo u novembru samo dve utakmice. Za igrača je teško kad si samo u sali i treniraš, psihološki je to teško".

Igokea se i sa tim izborila i završila godinu sa skorom 9-2, ali Bajić stoji čvrsto na zemlji.

„Ja kao trener imam dovoljno iskustva i situacija i kad sam bio i gore i dole, s tim da svaku sezonu koju sam počinjao nisam upadao u problem ispadanja. Stojim čvrsto na nogama, nisam od uprave dobio nikakve rezultatske ciljeve, već podršku kad je selekcija u pitanju. Moje insistiranje je bilo da budemo stabilni i da momci koje je naša akademija proizvela Ilić i Talić dobiju maksimalnu pažnju, da imaju podršku od saigrača. Oni su to maksimalno iskoristili“.

Ipak, koliko god bio skroman, pobeda Igokee nad Crvenom zvezdom od 20 razlike odjeknula je čitavim regionom.

"Lepo je bilo čuti pred meč sa Crvenom zvezdom da derbi ABA lige igraju Igokea i Zvezda. To je velika stvar, to se desilo poslednji put 2013. kad sam isto bio prvi i evo sada. Lepo je bilo dan kasnije čuti da region bruji o tome kako smo naneli težak poraz evroligaškoj ekipi. Sigurno je divan osećaj, ne lebdimo, to i pokušavam da spuštam na zemlju. Bitno je da svoj posao odrađujemo profesionalno i svaku utakmicu odradimo maksimalno", ističe Bajić.

Igokea je u odličnoj formi, a ono što je njena glavna prednost u odnosu na trenutne konkurente u borbi za plej-of je da Bajić nije pod pritiskom rezultata.

"Ja stvarno nemam pritisak. Kao svaki čovek i trener naravno da želimo da budemo bolji i da pobedimo svakog. Sa ovim momcima ne bojim se nijednog protivnika, verujem u sve i jednog momka. Možda je to nerealno kada se pogleda stanje na tabeli u ligi i kada se vide koliko su neke ekipe uložile. Tu računam i Zvezdu, Budućnost, Partizan, Mornar Cedevitu, i da ne zaboravim Megu koja je nešto posebno. Ona ima talentovan tim, sistem i igraju odličnu košarku. Sad da ja kažem da možemo ponoviti ono što smo napravili 2013. godine, rekli bi da sam optimista...“, rekao je Bajić i dotakao se onog o čemu svi pričaju, a to je poređenje sa sezonom u kojoj je Igokea završila regularni deo sezone u ABA ligi na prvo mestu.

Izmenama pravila u toku te sezone Igokea je na kraju ostala bez Evrolige, jer u plej-ofu u Laktašima nije uspela da obezbedi finale.

Bajić je u svom stilu prokomentarisao trenutno stanje i ponovnu borbu sa "velikima“.

"Samo da dam do znanja, ovo što se sad radi na aerodromu i proširuje to nije zbog Evrolige, nego neki kargo centar se pravi. Isto tako ni ovo što se pravi kružni tok i ovo nešto oko hotela, ne pravimo novi hotel jer nam je mali. Evo uverio si se i ovde da je dvorana ista, neće se menjati kapacitet. Tako da niko ne treba da se plaši", rekao je uz osmeh Bajić, a onda nastavio:

"Mi smo kao klub bazirani prema FIBA i tako se ponašamo. Svi znaju da smo se dobro opržili tada, čitava Evropa zna za tu nepravdu, sve je menjano u hodu i pravila i sve. Igokea je okrenuta prema FIBA, mislim da je Liga šampiona ozbiljno takmičenje, ima kvalitet, tu su ozbiljne ekipe i evo ostavljamo dobar utisak. Obezbeđujemo FIBA takmičenja i kroz nacionalno prvenstvo. Isto tako, poštujemo ABA i cenimo, srećni smo što smo deo toga“.

Stiče se utisak, da su baš kao te sezone, Bajić i Igokea pogodili sa strancima. Tada su to bili Korsli Edvards i Klif Hemonds, sada su to Entoni Klemons, Džeki Karmajkl, Antabija Voler, ali i igrači koji su stigli iz Srbije. Bajić ističe da mu kod selekcije igrača nisu važni samo igrački kvaliteti.

"Te godine sam vodio tim već godinu dana i gro ekipe smo tada nadomestili sa četiri, pet igrača. Znamo da nam je tad bio cilj da postignemo kontinuitet, jer smo pre toga ispali pa ušli u ABA ligu. Te sezone sam isto selektovao ekipu od početka do kraja. Ja studiozno ulazim od svih detalja kada selektiram ekipu. Prvo gledam ljudski kvalitet, radne navike... Naravno moraju postojati igrački kvaliteti, ali uz njih mora da postoji sve ovo drugo. Bilo šta od toga da fali, ja se ne odlučujem za takav tip igrača. Nekad ću na uštrb igračkih kvaliteta, ali da je dobar, pošten momak dovesti nekoga, a ne zvezdu koja je odličan igrač, a koja ima mana koje mogu sve da nam razvele. Tako sam selektirao ekipu i ove godine“.

Kad je u pitanju Igokea situacija je specifična jer igrači koji dolaze u Laktaše moraju da se naviknu i na manju sredinu. Živeće u mestu sa tek nešto preko 5.000 stanovnika. 

"I to se gleda kad je skauting, gde su igrali, gde su sve živjeli. Igrači kad pregovaraju uglavnom već znaju gde dolaze, bilo je i igrača koji nisu hteli čuti. Bilo je igrača, evo recimo, iz Srbije nekih koji su govorili nemate trg u Laktašima, ne možemo doći tu. Što se tiče tih ozbiljnijih, eto opet spominjem Hemondsa i Edvardsa, znate koliko su oni bili posvećeni, nije im ništa bilo bitno, osim da igraju košarku. Tako je i sa ovim momcima“.

Većina stranaca, uglavnom Amerikanaca uklapala se u ekipu i život u Laktašima, ali bilo je i onih koji nisu mogli.

„Posle te sezone kad samo bili prvi imali smo narednu sličan budžet, doveo sam Kendrika Mejsa i Majkla Frejzera koji se nisu mogli adaptirati. Šta je razlog, ne znam. Da li moj sistem rada ili nešto drugo... Bili su to ipak sjajni momci i kad im je uprava rekla da nisu zadovoljni njima, njihovim igrama, oni odlaze ali su sve pohvale dali na račun kluba i moj i pružili ruku i otišli. Dešava se u vrhunskom sportu da igrači muku muče sa adaptacijom na klub, mesto, ljude, saigrače, ali srećom nisam imao puno tih problema“.

U komunikaciji sa stranim igračima često mu pomažu igrači, što je nekadašnji kapiten Milan Dozet znao da zloupotrebi kako bi se našalio, ali Bajić mu ni danas ne zamera.

"Lično sam takva osoba da potenciram i šalu, pa i na svoj račun. Ima tu i da se kroz to pravi neka atmosfera“, kaže Bajić.

Ono po čemu je on prepoznatljiv su, međutim, njegovi tajm-auti, na kojima je znao burno da reaguje na igrače, pa i psovkama, prozivkama...

"U privatnom životu sam vernik, nikad nisam opsovao, ali kad je utakmica, kad se podbaci lopta, ja sam drugi čovjek. Jednom sam reagovao preterano prema Nikoli Jovanoviću, posle sam se pred svim igračima izvinio, rekao sam ljudi morate me razumeti, ako se opet desi neću se baviti ovim poslom“, kaže Bajić i dodaje da je svestan kako to deluje tokom TV prenosa.

"Deluje to ružno, gleda to moja majka na televiziji, moja deca, unuci. Imam i sugestije prijatelja da se pokušam smiriti. Ali morate me razumeti. Znam da to nekad donese i neki pozitivni momenat, da probudi nekog igrača, znam da nekad i loše deluje, ali kao trener imam uvek procenu kome mogu, a kome ne mogu nešto da kažem. Uđem sav energijom u utakmicu, želim to da prenesem i njima, ali priznajem da je to nekad ružno“.

U svojoj karijeri znao je da iznenadi mnoge kolege i zada im glavobolju, ali ističe da ima jako dobar odnos sa svim trenerima.

"Slobo Klipa, od njega sam mnogo stvari naučio, Dejan Radonjić, Dejan Milojević, Veljko Mršić, Vlada Jovanović iz FMP-a, stvarno sa većinom imam dobar odnos. Dule je košarkaška veličina, kad se priča o njemu, treba da se ustane i stane mirno. Nažalost ima problema sa zdravljem, pa nije bio prisutan na samoj utakmici, ali meni je čast kada pobedim ekipu koju vodi takva veličina. Te veličine Kari, Željko, Dule... kad ih spominjem mogu samo da ustanem“.

Bajić ipak nema pardona prema svojim prijateljima, pa je na prvoj utakmici po povratku u Crvenu zvezdu Dejan Radonjić doživio težak poraz u Laktašima.

"Nismo se posebno čuli posle toga, a i nije bilo potrebe, ne mogu stajati njemu na muku. Mi se malo i šalimo i zezamo, bilo je šale i provokacija pre utakmice, tako je svaki put kada smo igrali. Vidim i ja kao trener da tu problema ima koliko hoćeš. Neće mu biti nimalo lako. Ali verujem u Deju i da će Zvezda biti glavni konkurent za titulu, biće jako teško da se plasira u top 8 Evrolige, ali biće glavni konkurent za osvajanje ABA lige“.

Dotakao se Partizana, kluba za koji je tokom korona pauze Bajić otvoreno govorio da je zaslužio da bude proglašen za šampiona ABA lige i da zaslužuje Evroligu.

„Partizan je stvarno pod vođstvom Trinkijerija igrao dobru košarku na oba fronta. Gurao je odlično i imao najveće izglede da igra Evroligu sledeće sezone. Ako je nekoga pogodila korona to je Partizan. Bio je na vratima Evrolige, na putu da se vrati, da li kroz Evroligu ili kroz Evrokup. Sad je već druga stvar. Veći deo tima je ostao, trener nije ostao. Napravljene su možda dve korekcije, ali posle takve sezone bojim se da je tu došlo do zasićenja pojedinaca, igrača...To je sve trebalo održati na istom nivou kao što je bilo sa Trinkijerijem. A pitanje je da li bi i da je Trinkijeri ostao bilo blizu onog od prošle sezone. Bio je Šćepanović, sada je tu Filipovski, imamo promene igrača, Gordić odlazi, Janković raskinuo... Biće jako teško. Garantujem i da je Trinkijeri ostao ne bi ponovio isti rezultat od prošle godine", smatra Bajić.

Partizan sa skorom 7-6 će voditi tešku borbu za plasman u plej-of, pošto su ispred njega, Mornar, Crvena zvezda, Mega i Igokea, dok su tu još i Budućnost sa 9-1, te Cedevita koja ima 7-3, odnosno tri utakmice manje od crno-belih. Igokea ako već nije, mogla bi pomrsiti račune mnogima, a za razliku od ekipe Saše Filipovskog biće pod daleko manjim pritiskom.

"Nema ozbiljnih timova da su kiksali puno, osim Partizana. Tu je Zvezda, Budućnost, Mornar koji igra sjajno, Cedevita, Mega i mi. Teško je ispratiti te klubove. Budućnost i Zvezda su uložili ogromna sredstva, pa i Mornar i Cedevita. Ne možemo se mi meriti sa finansijama s njima. Mi nemamo imperativ da moramo da budemo među četiri. Moramo samo da uživamo u lepim trenucima i da izvršavamo obaveze za koje smo plaćeni. A dokle doguramo, doguramo. Meni su imperativ Talić, Ilić, da iz ove sezone izađu kao bolji igrači. Imaju pored sebe sjajne igrače koji im pomažu. Biće teška borba. Mornar je sad sa Gordićem još bolja ekipa, a imali su sjajne igrače. Mi ćemo tražiti svoju šansu. Nemamo pritisak, ali tražićemo šansu, nećemo nikome dozvoliti da nas lako pobedi. Nismo se predali ni u Ligi šampiona, dobili smo najjaču grupu. Kad uđeš u salu u Limožu tu je duh Bože Maljkovića, tu je duh Duška Ivanovića. Kad vidiš sve trofeje koje su osvajali, vidiš koja je to veličina kluba. Turk Telekom jako ozbiljan projekat, a Hapoel možda još ozbiljniji. Mi smo ostvarili dve pobede, napravili smo odličan rezultat, imamo još dve utakmice i nećemo se predavati. Skupo ćemo prodati kožu, a ako nam se nešto otvori odlično. Ali i bez toga mi smo napravili odličan posao“, poručio je trener Igokee.

Ono što je manje poznato da je Bajić dugo tokom karijere pored trenerskog posla do nedavno obavljao i posao u Elektrodistribuciji. Generalno, njegov privatni život je prilična nepoznanica.

"Petnaest godina sam radio u Elektrodistribuciji. Odem ujutro na posao pa žurim na trening, pa se vratim, imali su ljudi razumevanja, nije bilo jednostavno. Bilo je i perioda kada nisam bio trener pa sam bio posvećen samo tom poslu. Dragan Bajić privatno? Privatno sam veliki vernik, svima želim dobro, trudim se da pomažem svima, počev od Srpske pravoslavne crkve, igrače učim da budu humani, pravimo akcije često, pokušavam ih organizovati. I mogu da kažem da nemam mnogo slobodnog vremena“.

Pre trenerskog posla uspešno se bavio košarkom, a u razgovoru za MONDO otkriva i svoju drugu ljubav kada je u pitanju sport.

"Igrao sam fudbal i zarađivao sam igrajući fudbal. Takav sam. Eno gledam unuka, ima devet godina, on je preslikan ja, u toj istoj kući sada on ide i samo lopta, koš, ne staje. Takav sam bio i ja. Od starta sam voleo košarku, ali voleo sam sve sportove. Bio sam drugi u BiH na malim olimpijskim igrama u Bijeljini 1988. godine u skoku uvis. Igrao sam i odbojku, rukomet, ali uz košarku sam stvarno voleo fudbal. Kao klinac sam igrao košarku i Pedo Vranješ nam je bio trener, a tad su u fudbalskom klubu Potkozarje (Aleksandrovac) bile mlađe selekcije i mogli smo igrati za njih. Međutim, trener je bio strog nije hteo da čuje da igramo fudbal, pa mi nekad krijući odemo i odigramo fudbalsku utakmicu. Kad sazna, dobijali smo batine.“.

U jednom trenutku fudbal mu više nije bio hobi, već posao.

"Nakon što je prestao prokleti rat došla je porodica, dete, trebalo se prehraniti. Radio sam posao, nije bilo košarke. Bio sam dobar fudbaler, mogao sam fino da zarađujem od fudbala i odlučim se na to. Igrao sam od Potkozarja, FK Lijevče iz Nove Topole i završim u Slogi iz Trna. Trajalo je to nekih godinu i po-dve. Igrao sam centarfora, nisam ja bio nešto preterano tehnički potkovan, ali bio sam strašno brz i imao sam taj neki osećaj za gol“, priča Bajić.

Svojim igračima, ističe, ne želi ništa da brani, već želi da ima korektan odnos.

"Nisam od onih što nešto brani. Svesni su svi oni šta smeju, a šta ne smeju. Sve se može, sve do neke granice. Imaju toliku slobodu da me mogu nazovu telefonom, bez obzira da li je problem u porodici, neki drugi, bilo šta. Ako nisi raspoložen, nisi se naspavao, ne osećaš se dobro, nema problema, ne moraš da dođeš na trening. Ali da dođe nekoncetrisan, bez pažnje, takav mi ne treba, možeš samo još povredu ne daj Bože da navučeš. Možeš da zalomiš sa devojkom do 4 ujutro, ajde sad zbog korone se ne može, ali eto pre, možeš da odeš i da zalomiš, da se napiješ, ali da me zoveš i objasniš. Sve može jednom, dva puta, ali naravno svi oni znaju da ne mogu baš te izlaske, naravno, uz moje dopuštenje. Ali ako ne znam za to, to može da bude problem“.

Prednost njegove ekipe je i kako kaže odličan stručni štab, gde svako maksimalno radi svoj posao.

"Ako ne dišemo svi ko jedan u problemu smo. Ako smo svi zajedno možemo da napravimo odlične rezultate. Aco je odličan kondicioni trener, Barać mogu samo da kažem hvala Srbiji što ga se odrekla, sjajan profesionalac, moja desna ruka. Milutin Latinčič, asistent koji se bavi drugim stvarima, odličan, Zoran Petković skaut ekipe radi odlično, niko ne zna koliko je to težak posao, tu su i dva odlična fizioteraputa. Ovog momenta sam jako srećan sa ljudima sa kojima radim i bilo ko da fali bilo bi teško“.

Kao što posebno ne kažnjava svoje igrače, tako i nema nekih specijalnih nagrada za one najbolje, kada se ističu.

"Pobediš, već sutra si na treningu, na putu na drugu utakmicu. Napravimo zajedničku večeru, družimo se, ja znam da su to momci koji hrane moju porodicu. A sad nagrada posle utakmice? Nagrada je što sam ih selektirao, što igraju dobro, što svi oni imaju bolje sezone nego u klubovima gde su igrali prije toga. Ja hoću i Atić da igra u Zvezdi jer mislim da ima kvalitet. Hoću da Klemons igra u Zvezdi jer mislim da ima kvalitet za Zvezdu, pre nekih igrača koji sad tamo igraju. Marko Jošilo može igrati u bilo kom klubu kao timski igrač. Darko Talić dečko od 22 godine već sada pokazuje da će biti dobar igrač, siguran sam da će postići velike stvari. Dalibor Ilić je perspektiva. Nagrada je što imaju odlične uslove, plate na vreme i da su bolji u odnosu na prošlu sezonu“.

Nakon nekoliko dobrih sezona u Igokei, Bajić je 2015. godine otišao u Bugarsku i vodio ekipu Černo more sa kojom je osvojio i kup te zemlje. Da li postoji mogućnost da ga nakon još jedne sjajne sezone u Igokei ponovo vidimo u inostranstvu.

"Nisam ja toliko ambiciozan, niti letim za parama. Pitanje koliko ću ja još raditi ovaj posao. Ja sam zatvorio neke svoje konstrukcije u životu, skroman sam, dovoljno mi je malo da budem zadovoljan. Ja imam ugovor na tri godine i imam želju da ga odradim na najbolji mogući način. Posle toga ako se otvori... Lično, imam problem sa engleskim jezikom jer ga ne učim. Ne učim ga jer nemam ambicija da ja sad idem u Španiju, Nemačku, Tursku... Znam da sam propustio puno, ali i sa ovim sam presrećan čovek. Nemam ambicija, bilo je tih nekih mogućnosti, ali problem je engleski jezik. Da me nešto pritisnulo, naučio bih pa bih otišao. Bio sam u Bugarskoj i mogu da kažem da je to bio divan period mog života“, zaključio je Bajić.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.