POSLEDNJI PLES KARIJA PEŠIĆA? NEKA BUDE KAO NEKAD! Počinju pregovori sa LEGENDOM, pamtimo ga po zlatu i dominaciji!

Ceo svet je uživao u dokumentarcu "Poslednji ples" i priči o Majklu Džordanu, Skotiju Pipenu, Filu Džeksonu i uspehu Čikago Bulsa.

Biće to početak razgovora o selektorskoj poziciji koja je od danas i zvanično upražnjena posle raskida saradnje sa Igorom Kokoškovim, nakon neslavnog kraja njegove kratke epizode na klupi.

Početak pregovora sa legendarnim "Karijem", tvorcem asova i zlatnih medalja, svakako će probuditi navijačima i emocije i sećanje na zlatne dane naše košarke, kada su pod njegovim vođstvom Dejan Bodiroga, Peđa Stojaković i ekipa početkom veka pokorili Evropu i svet.

Na tim vrhovima Pešić je bio i sa reprezentacijom Nemačke, sa kojom je bio prvak Evrope 1993, pokorio je Evropu i sa Barselonom 2003, a i kao igrač sa Bosnom 1979. Osvajao je i evropsko zlato sa kadetima Jugoslavije, a bio je selektor i nezaboravne juniorske generacije iz Bormija, koja je pobedila Ameriku.

Ipak, iako je osvajao Olimpe i bio tvorac i trener košarkaških divova, Pešićev pečat u njegovoj zemlji zauvek će biti uspesi koje je postizao sa Jugoslavijom 2001. i 2002. i kakvi do danas nisu ponovljeni.

Poslednje dve zlatne medalje nacionalnom timu doneo je upravo Pešić, bilo je to na Evropskom prvenstvu u Turskoj 2001. godine i na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu godinu dana kasnije.

Od tada su na klupi sedeli Duško Vujošević, Željko Obradović, Dragan Šakota, Zoran Slavnić, Dušan Ivković, Aleksandar Đorđević i Igor Kokoškov. Duda i Sale Nacionale su donosili odličja sa šampionata, dominirali i oduševljavali naciju, ali su izostala ona najsjajnija odličja.

A ova odličja su Pešićev potpis:

TURSKA 2001. GODINE

Seo je Svetislav Pešić te 2001. godine na klupu reprezentacije i odmah dobio najteži mogući zadatak - Evropsko prvenstvo.

Poveo je strašan tim u Antaliju, pošto su u sastavu bili Dejan Bodiroga, Saša Obradović, Igor Rakočević, Marko Jarić, Peđa Stojaković, Milan Gurović, Veselin Petrović, Vlado Šćepanović, Dejan Milojević, Predrag Drobnjak, Dragan Tarlać i Dejan Tomašević.

Kroz grupnu fazu su se prošetali pored Nemačke, Hrvatske i Estonije sa koš-razlikom od +82. Koliko je to bilo ubedljivo moglo je da se vidi po podatku da je najbliža bila Rusija iz grupe D sa +39. Usledila je selidba u Istanbul.

U četvrtfinalu su pregazili Letoniju (114:78), a pojedinci su se kladili u poluvremenu. Potom su u polufinalu bili bolji od Španije (78:65) i na kraju od domaćina Turske (78:69). Nagradu za najkorisnijeg igrača (MVP) odneo je Peđa Stojaković.

Bilo je to prvo zlato za Pešićeve izabranike.

SVETSKO PRVENSTVO 2002. GODINE

Posle Evropskog, usledilo je Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu.

Pešić je napravio nekoliko promena u sastavu, pa su na to takmičenje otputovali: Dejan Bodiroga, Igor Rakočević, Vladimir Radmanović, Marko Jarić, Miloš Vujanić, Milan Gurović, Predrag Stojaković, Predrag Drobnjak, Žarko Čabarkapa, Dejan Koturović, Vlade Divac i Dejan Tomašević.

Iz grupe je reprezentacija izašla kao drugoplasirana, ubedljivo su pobeđeni Angola i Kanada, ali su Španci slavili (71:69).

Usledila je druga faza, napravljena je nova grupa, a tu je Jugoslavija završila kao treća, pošto su pored pobeda protiv Brazila i Turske izgubili od Portorika (85:83). To je ujedno značilo i da reprezentacija mora na najtežeg rivala u četvrtfinalu - reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država.

Nisu im davali mnogo šanse, ali isto tako nisu računali na samopouzdanje Pešića pre meča, a onda i na majstorije Divca, trojke Gurovića, poteze Stojakovića...

"Sutra ćemo pobediti Amerikance", izgovorio je Pešić dan pre meča.

I tako i bi... Gurović je trojkama vratio ekipu sa dvocifrenog zaostatka (59:69), Jarić je bio hladnokrvan sa penala, a trojka Andrea milera nije prošla kroz obruč, što je značilo da je ostvarena pobeda (81:78). Jedan od momenata koji se prepričava je i čuveni trenutak kada je Bodiroga isprovocirao Redžija Milera i obrisao se njegovim peškirom.

U polufinalu je rutinski savladan Novi Zeland, a taj duel pamti se po odluci selektora Pešića da odstrani Vladimira Radmanovića iz tima zbog banane.

No, to je ujedno i značilo da će u finalu igrati sa Argentinom. Tamo su "gaučosi" bili bolji u većem delu meča, na oko dva minuta pre kraja su imali osam poena prednosti (74:66) i delovalo je da je sve gotovo. Tada je loptu uzeo Bodiroga, doneo izjednačenje (75:75), Divac je sa penala promašio pobedu, a sudije onda nisu svirale faul na Skonokinijem što je značilo da će meć otići u produžetak.

Tamo su Stojaković, Divac i Bodiroga bili u glavnim ulogama i to je značilo samo jedno - pobeda i novo zlato!

Ukoliko se zaista Kari ponovo vrati na klupu čekaju ga kvalifikacioni mečevi za Svetsko prvenstvo, prvi već u novembru.

Idealno za srpski "Poslednji ples", pa da ponovo bude doček pred više od 150.000 ljudi kao 2002. godine...

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.