OBRADOVIĆ NA IVICI SUZA, EMOTIVNO O DUDI IVKOVIĆU: "Žoc" otkrio nepoznate priče o kumu - Uvek me je zvao...

Željko Obradović se ovog leta vratio u Partizan posle 30 godina, tamo gde je prebogatu trenersku karijeru i započeo.

Upravo zbog toga je malo nedostajalo da "Žoc" zaplače kada ga je novinar upitao o nedavnoj smrti njegovog kuma.

"Bilo je rano ujutru i Dudina supruga Nena me je zvala. Bio sam u šoku. Pričali smo svakog dana pre toga. Bio je u bolnici, ali je svakako to bio veliki šok i nisam očekivao", počeo je Obradović.

"Upoznao sam Dudu kao veoma mlad igrač u Borcu, ali 1988. smo počeli da imamo pravi odnos kad me je uveo u reprezentaciju kao najstarijeg igrača. Kako je vreme prolazilo, naš odnos je postajao poseban i odmah sam shvatio da mi zbog mojih godina mnogo veruje. Uvek me je zvao i govorio mi da sam ja taj koji treba da priča sa mlađim igračima, a to je bila možda i najtalentovanija generacija jugoslovenske košarke. Pokazao mi je da mu je stalo do mene. Posle toga, 1992. godine, zvao me je da mu budem asistent u reprezentaciji. Bilo je teško vreme, rat u mojoj zemlji, a mi smo zbog Dude mogli da se spremamo u Solunu u hotelu Panorama. Tek smo onda saznali da nećemo moći da igramo na Olimpijskim igrama u Barseloni. Sećam se reakcije svih nas – i igrača i trenera. Znali smo da nas čekaju teške godine, ali zbog Dude i njegovih grčkih prijatelja uvek smo mogli da dođemo u Grčku i radimo zajedno. On je zadržao igrače zajedno, pronalazio je način", objasnio je Obradović.

Ovako je nedavno izgledala sahrana legendarnog Dude Ivkovića:

Priča je sama tekla, a trener Partizana je pričao u dahu.

"U tom periodu smo postali veoma bliski. Od prvog dana, nikada se prema meni nije odnosio kao prema mlađem. Uvek mi se obraćao sa velikim poštovanjem i uvek mi je pružao priliku. Često smo razgovarali nasamo ili nas dvojica i Dragan Kićanović. Bilo je tu mnogo lepih priča, smešnih stvari, divnih uspomena. Njegov humor je bio neverovatan. Zbog te prilike da budem stalno sa Dudom, naučio sam mnogo toga. Svi znaju kakav je trener bio, ali želeo bih da ljudi znaju kakav je on čovek bio. Uvek je pokušavao svima da pomogne. On je veliki prijatelj – zvao je uvek, a naročito kada su bili teški trenuci. To je pravi prijatelj. Kada je sve dobro u životu, tada imate mnogo prijatelja. Savetovao sam se sa njim kada god sam donosio neku veliku odluku. Zvao je i on mene, bili smo iskreni i razgovarali smo o svemu."

Obradović je otkrio da su on i Duda imali muziku kao veliku zajedničku ljubav.

"Duda je prvi čovek koji me je odveo na buzuki u Solunu, a ja sam od tada postao zaljubljen u tu muziku. Tada nisam razmeo nijednu reč, ali sam video ljude koliko su srećni, shvatio sam da je to nešto jedinstveno. Naučio sam pesme, sada poznajem i pevače jer toliko volim tu muziku. I Duda mi je pokazao mnoge pesme. I u Srbiji smo često išli na muziku uživo – bilo je sjajno kako su se ljudi ophodili prema njemu. On je sa Crvenog krsta, dela Beograda na kojem je u njegovo vreme bilo mnogo sjajne muzike, a postoje i pesme koje obojica volimo."

Obradović se na kraju osvrnuo i na komentar Dude Ivkovića da je njegov povratak u Partizan "odluka visokog rizika".

"Objasnio sam mu da to nije pitanje rizika. Sve je u životu nekakav rizik. Ako prelazite ulicu, i to je nekakav rizik – to je život. Ljudi smatraju da je dolazak u Partizan rizik jer misle o mojoj karijeri. Svi me pitaju da li razmišljam o 10. tituli u Evroligi, ali ako ja odaberem da se vratim u Partizan, onda je jasno da o tome ne razmišljam. To nije moj cilj u životu. Cilj mi je da imam svoje igrače i da sa njima radim i uživam u velikoj meri. Da jurim 10. titulu verovatno bih strpljivo čekao šansu da se otvori u velikom timu. Želim drugu motivaciju u svom životu. Pomislio sam da je trenutak da se vratim u Partizan sada ili nikada više. Posle 28 godina mogu da živim u svojoj zemlji, da radim u svom klubu", objasnio je Željko Obradović.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.