SELEKTOR PREDSTAVIO KNJIGU O KARIJERI - 300 STRANA KOŠARKAŠKE ISTORIJE: Govorili velikani, a Pešić nasmejao sve u sali!

Nikada nije kopirao druge uvek je sam krčio stazu do uspeha.

A, hala je bila premala da primi sve zainteresovane, došli su Dino Rađa, Predrag Danilović, Željko Obradović, Dejan Radonjić, Dejan Tomašević, Nenad Krstić, Milan Gurović, Božidar Maljković, Milorad Vučelić, Marko Kešelj, Vuk Radivojević i mnogi drugi...

Pogledajte detalje sa predstavljanja knjige:

“Hteo sam sve što sam uradio, od uspeha, prepreka, razočarenja i svega da pretočim u knjigu. Doduše, neće biti druge knjige. U našem trenerskom poslu treba znati sarađivati. Tako i u ovoj knjizi. Imao sam više vremena sada zbog korone. Počeo sam da pišem 2016 .godine, kad sam mislio da je kraj. Onda dođe neka ponuda, ja se pravim važan da sam pri kraju. Uvek sam se pitao ko će sve ovo da čita, ponosan sam. Mi u Pirotu imamo izdavačku kuću koja slavi 25 godina” sa osmehom kaže Pešić.

Obratio se svima iz Amerike Peđa Stojaković.

“Svi mi smo dali doprinos i dan danas smo ponosni. Trener je u knjizi podelio mnoge lepe detalje, možda i najvazniji deo odnos sa mladima. Reprezentaciji Srbije želim da napravi mnogo uspeha u budućnosti”, rekao je Stojaković putem video linka.

Posle njega je na binu stao Vlade Divac.

“Kari, svaka čast, ali podrška i Veri i Marku. Putovao sam dosta tada iz Prijepolja u Kraljevo, mene su oterali odmah. Kada sam video moje ime u novinama da sam kandidat za kadetsko prvenstvo mojoj sreći nije bilo kraja. On je za nas bio autoritet, ali ono što smo najviše poneli je to što nas je naučio da budemo profesionalci i da radimo sve što treba da se uradi”, otkrio je Divac pričajući o uspehu iz 1987. u Bormiju.

Na to se nadovezao Pešić.

“Ja sam bio mlad trener, učio sam od njih, oni od mene. Radili smo zajedno, mada je mnogo više vremena bilo za pripremu. Bili su izuzetno talentovani, ali je trebalo vreme da se taj talenat iskoristi. Momci su pobedili sve, na pripremama za Bormio smo igrali sa seniorskim timovima što je dalo samopouzdanje. Svi su nam zavideli. Zato sam se danas i vratio, da nam i danas zavide.”

Nezaobilazna tema bio je Indijanapolis. Posebno četvrtfinale sa Ameikancima.

“Kad smo njih dobili naši navijači su odmah pripremili slavlje, da ne moramo dalje da igramo. Tadašnji sistem je bio dugačak, pa si neki meč mogao i da izgubiš. Stvarno smo se spremali za Amerikance. Kada je počela utakmica ja sam se pitao kako ćemo mi ovo da dobijemo. To je atletika, brzina, skok, ne možeš da veruješ. Dođeš sa nekim planom i idejom. Mi treneri nismo aplaudirali našima kada daju poene”, priča Pešić.

Sa njim se složio Divac.

“Nije me Kari vratio u reprezentaciju za Angolu, već za Ameriku. Nismo očekivali četvrtfinale, već finale. To je definitivno ogroman uspeh.”

Potom je na binu izašao Dejan Bodiroga, odmah posle obraćanja Marka Gasola.

“Desio se jedan od najvećih uspeha u Indijanapolis, onda dolazi Kari i kaže da imamo tri dana, pa da idemo u Barselonu. To dovoljno govori koliko je on bio posvećen i kolika su očekivanja bila u Barsi. Pritisak je bio veliki”, kazao je Bodiroga.

Odmah se Pešić šalio u svom stilu.

“Kakav pritisak? Pritisak oseća onaj koji nema znanje, mi treneri nemamo pritisak. Možda je Bodiroga imao veći pritisak, jer je toliko pobeđivao. Ja sam samo došao tu kao svetski i evropski prvak”, nasmejao se Svetislav.

Usledio je razgovor o polufinalu i finalu Svetskog prvenstva 2002. godine.

“Ja se sećam samo onoga što je bilo na kraju. Stojimo na postolju, desno Argentinci, levo Nemci na postolju. Tu dosta mojih igrača i sin Marko. Razmišljao sam da li tada da odem u penziju. Verovatno neka motivacija velika”, priča Pešić.

Nekadašnji centar Sakramentan se prisetio svega takodje.

“Mi smo se ispraznili protiv Amerikanaca. Onda smo na poluvremenu gubili od Novog Zelanda, koji je trebalo da dobijemo. Koturović je odigrao sjajan meč, a mogao je skandal da izbije. Oni su igrali svoj ples ‘Haku’ kreću ka njemu, uspeli smo da ga zaustavimo” prepričava Divac.

Bodiroga je ispričao detalj iz svlačionice na poluvremenu protiv Novozelanđana.

“Kari je hteo sve da podigne pa je i meni i Peđi i Divcu imao šta da kaže individualno. Mi Amere ne bi dobili bez Gurovića, Peđa protiv Novog Zelanda, ja u tom finalu, da ne nabrajam sve.”

Seo je tada pored Divca Marko Pešić.

“Svi pričate o tati, ali je mama broj jedan. Ona je glavni razlog svih ovih uspeha i što je porodica na okupu. Još nisam pročitao knjigu i dobro je što je samo 300 stranica, da je sam pisao bilo bi mnogo duže”, kazao je Marko i dodao da mu je 1993. naređeno da uzme nemački pasoš i da mu se nije ostvario san da zaigra za Jugoslaviju, ali jeste san o medalji sa Nemcima.

Uključio se zatim Bjelica.

“Treneru, verovali ste u mene kao mladog igrača. Nije bilo lako, ali ste mi pokazali da nema prečica na putu do uspeha. Nadam se da ćemo se videti na leto, ako zaslužim poziv u reprezentaciju.”

Nije propustio priliku da se našali dok je okupljenima poklonio svoju knjigu.

“Mislili ste da Piroćanci ne dele poklone”, nasmejao je Kari sve prisutne.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.