78 KORAKA CRVENE ZVEZDE DO PEHARA KOJI ZNAČI SVE: Tim lidera i 2 lica - Mane se jasno vide, ali karakter je doneo trofej

Crvena zvezda je posle mnogo turbulencija, ogromnog broja utakmica i sezone kakva ranije teško da je viđena uspela da odbrani svoj najvredniji trofej. U petom meču finala ABA lige savladan je Partizan, pa je posle serije u kojoj smo videli mnogo toga i na terenu i van njega odbranila titulu u ABA ligi i osigurala plasman u Evroligu naredne sezone.

Na kraju se ispostavilo, kao i u prethodnim sezonama sa Dejanom Radonjićem na čelu, da je tim bio najbolji u februaru kada se borilo za prvi trofej, a najčvršći kada se uzimala ABA liga. Uprkos tome što neki igrači od kojih se najviše očekivalo nisu dominirali u finalu ABA, ovaj tim je ponovo pokazao koliko u košarci znači iskustvo igranja velikih utakmica i osvajanja trofeja.

DA POČNEMO OD KRAJA – TITULA NA KARAKTER

Kada se setimo kakvu je košarku Crvena zvezda igrala na samom startu Evrolige u prvih četiri ili pet kola, a tek kasnije u februaru i martu kada su se ređale pobede, jasno je da ovaj kraj sezone nije bio ni blizu najbolje forme ovog tima. Nikola Kalinić je u nekim utakmicama (treći meč protiv Cedevita Olimpije, drugi protiv Partizana) blistao, ali uglavnom je bio nervozan i ispod onoga što Zvezda očekuje od njega.

Ipak videlo se koliko znači ne samo širina klupe, već i iskustvo igrača Zvezde. Nikola Ivanović, Dejan Davidovac, Stefan Marković, Luka Mitrović i naravno MVP finalne serije Ognjen Dobrić su redom "uskakali" u uloge lidera i pogađali kada je bilo potrebno.

Mitrović je odigrao maestralan prvi meč polufinala ABA protiv Cedevita Olimpije, pa onda u drugom meču na volšeban način uspeo da "izgura" Zvezdi produžetak u kome je tim Dejana Radonjića ipak poražen. Nikola Ivanović je u meču u kome je izboreno finale uspeo da upiše 11 poena i 6 asistencija, a onda je to povezao sa 18 poena i 5 asistencija u pobedi nad Partizanom u prvoj utakmici finala u kojoj je bio igrač meča.

Dejan Davidovac je u trećem meču finala ubacio 19 poena, a u petom je bio najefikasniji u taboru crveno-belih sa 15 poena uprkos očajnom šutu za tri, dok je Ognjen Dobrić zaslužio titulu MVP-a finala pre svega sa 20 poena u trećem, 16 u četvrtom i 14 u prvom meču finala.

Videli smo i Stefana Markovića koji pogađa trojku za 72:70 i tako anulira sjajnu Panterovu minijaturu u finišu poslednjeg meča ABA sezone, a sećamo se i njegovih sjajnih partija u Kupu Radivoja Koraća.

Generalno gledano, ova finalna serija sa Partizanom perfektno oslikava celu sezonu Crvene zvezde. Kao što su tokom sezone svi nabrojani igrači imali uspone i padove, imali su ih i tokom serije. Kao što je tokom sezone Crvena zvezda u skoro svakom meču tražila nekog novog da iskoči, tako je bilo i tokom ove serije.

U situaciji u kojoj su utakmice prekidane, u kojoj je Partizan u meču u koji je stala cela sezona bio bolji rival u prvih 20 minuta i u duelu kada crveno-beli 25 minuta nisu mogli da pogode gotovo ništa iza linije 6,75 videlo se od čega je sazdan ovaj tim.

Dejan Radonjić je skupio ekipu koja se dobro poznaje i koja je navikla da uzima titule. Tim koji ne paniči i koji veruje u sebe, koji zna da "vizuelizuje" pobedu čak i kada deluje da im malo toga polazi za rukom. Ovo je bila treća titula zaredom koju crveno-beli uzimaju u majstorici, a tim koji prođe takve stvari je spreman na sve.

Ali, kao što je ova serija na videlo izbacila sve prednosti i vrline ovog tima, jasno se videlo i šta ne štima.

DA JE TOGA BILO...

Kevin Panter je nesumnjivo prvo ime ove finalne serije, a iako je Zvezda u nekim ranijim mečevima znala da ga "eliminiše" sa ekstremno agresivnom odbranom pre svega Ostina Holinsa na njemu, sada je to bilo nemoguće. Ipak, čovek koji je bio "iks faktor" Partizana bio je Matijas Lesor.

Kao i u nekim mečevima Evrolige u kojima se video da crveno-beli nemaju rešenje za fizički dominantne centre i sada je Matijas Lesor bio igrač na koga se teško nalazio odgovor. Dugo je Zvezda tražila svog prvog centra, nekoliko puta davala nove kratkoročne ugovore Majku Cirbesu, ali rešenje nije stiglo.

Sada se videlo da je to velika boljka ovog tima. Ognjen Kuzmić, za koga su mnogi treneri u ABA ligi tokom godina isticali da je izuzetno fizički dominantan na ABA nivou, teško je uspevao da se izbori sa Lesorom, a Luka Mitrović je lako ulazio u probleme sa ličnim greškama i nije uspevao da fintama i košarkaškom inteligencijom nadmudri Francuza. To je imalo mmogo dodatnih implikacija, pa smo tako videli da Nejt Volters u prodorima u finišu poslednjeg meča bira flouter iako ima otvoren prostor do koša jer se plaši blokade Lesora sa leđa.

Dejan Radonjić je video da je fizički tu bitku pod košem izgubio, pa je žrtvovao skok igru i ubacivao Dejana Davidovca na poziciju centra. Umeo je Partizan da stvori i nekoliko ofanzinih skokova po posedu kada je on na "petici", ali je na kraju protok lopte i pretnja šutem sa poludistance bila dovoljna da nadoknadi sve ono što igrom pod košem nije moglo da se reši. Ipak, centar je cele sezone nedostajao ovom timu i to jasan tip centra – fizički dominantan, jak u skoku i dobar u pik igri.

Ono što se videlo je da ovaj tim pati i od nedostatka konstantnog šutera. Dobrić, Davidovac, Volters, Holins pa čak i Kalinić u nekim delovima sezone su znali da uđu u šuterske serije, ali igrač poput Bilija Berona ili Džordana Lojda je bio neophodan za korak više. Videli smo kako su igrači Partizana u finalu ostavljali Stefana Lazarevića i Branka Lazića potpuno same i tako uspevali da zatvore neke druge pukotivne u odbrani, ali nije samo to bio problem.

Čak i kada su ostali igrači Zvezde ostajali sami često su promašivali i taj jedan "skorer" sa kojim bi tim u napadu "prodisao" je cele sezone falio Crvenoj zvezdi. Da je imala nekog Lojda ili Berona, možda Zvezda ne bi izgubila od Fenera (4 razlike), CSKA (2 razlike), Efesa (1 razlike), Albe (4 razlike) i Žalgirisa u produžetku. A to bi sa izbacivanjem ruskih timova iz Evrolige možda značilo i Top 8 i šansu da se igra F4 u Beogradu.

Ipak, s obzirom da ogromna većina igrača ovog tima ostaje tu i za narednu sezonu, Dejan Radonjić pred sobom ima jako jezgro tima. Jezgro koje se odlično poznaje, koje zna kako da radi zajedno i jezgro čiji se nedostaci jasno vide.

A oni mogu da se reše sa dva ili tri adekvatna pojačanja. Ipak, pre svega toga, ovaj tim juri tripletu, a juriš na treći trofej kreće već u petak. Rival je Mega, a cilj je pehar šampiona Srbije.