Učešće reprezentacije Srbije i Crne Gore na Olimpijskim igrama u Atini 2004. nije ostalo upamćeno po dobrom rezultatu, jer je ekipa koju je vodio Željko Obradović završila učešće kao poslednjeplasirana u grupnoj fazi, sa skorom 1-4. A sve je počelo jako bolnim porazom protiv Argentine u prvom kolu, 82:83.

Dejan Tomašević pogodio je slobodno bacanje za vođstvo naše reprezentacije na 3,8 sekundi do kraja, a onda je Manu Đinobili pretrčao teren i pogodio uz zvuk sirene za dramatičnu pobedu "gaučosa". Bila je to njihova osveta za Indijanapolis 2002. i nagoveštaj da će na tim Igrama otići do kraja, što su i uradili, jer su osvojili zlato.

Pogledajte taj koš koji su ljubitelji košarke u Srbiji potisnuli, dogodio se tačno pre 18 godina:


Iako je naš tim otišao na Igre predvođen kapitenom Dejanom Bodirogom, sa NBA igračima Vladimirom Radmanovićem, Nenadom Krstićem, Predragom Drobnjakom, Sašom Pavlovićem, kao i sa evroligaškim zvezdama poput Vlada Šćepanovića, Dejana Tomaševića i Miloša Vujanića, rezultat je izostao. Srbija i Crna Gora pobedila je u grupi samo u meču protiv Italije, a poražena je i od Novog Zelanda, Španije i na kraju i od Kine. U ukupnom plasmanu "plavi" su bili na pretposlednjem, 11. mestu, samo ispred Angole.

Nakon tog turnira čekali smo sve do Rija da vidimo naš tim na Olimpijskim igrama i tamo je tim Aleksandra Saše Đorđevića napravio istorijski uspeh i ušao u veliko finale protiv Amerike. Nažalost, ni prošlog leta u Tokiju naša selekcija nije učestvovala, jer je Italija šokantno eliminisala na kvalifikacionom turniru u hali "Aleksandar Nikolić".