Svetsko prvenstvo u SAD 2002. godine, košarkaši tada SR Jugoslavije sa Svetislavom Pešićem na čelu, počeli su pobedom nad Angolom od 113:63!
Okruglo 50 poena razlike.
Kasnije, u triler finalu protiv Argentine, osvojili smo petu titulu prvaka sveta.
Osam godina kasnije, Svetsko prvenstvo u Turskoj, košarkaši Srbije sa Dušanom Ivkovićem na čelu, počeli su pobedom nad Angolom od 94:44!
Okruglo 50 poena razlike.
Imamo li pravo i da pomislimo da će se istorija ponoviti? Da, imamo, ali bi to svakako bilo pogrešno u ovom trenutku, uprkos malo je reći ubedljivoj pobedi na premijeri...
Priznajte da bi takav epilog bio dovoljan povod za snimanje dokumentarnog filma.
Ali, ova priča ostaće u fijoci do daljeg. Razlog je jednostavan. Svi u reprezentaciji Srbije slepi su i gluvi za bilo šta što sledi posle utakmice sa Nemačkom. Logično...
Taj duel počeće u nedelju u 18 časova, a Dudini "orlovi" naučeni su da se ne osvrću za onim što je bilo, niti da gledaju dalje od prvog sledećeg protivnika. Stoga, sve u vezi sa Indijanapolisom ih ne zanima.
Evo i izjave jednog od junaka meča sa Angolom, strelca šest trojki. I sve to u ulozi debitanta u reprezentaciji Srbije, ujedno i debitanta na Mundobasketima.
"Već večeras bismo morali da zaboravimo i utakmicu protiv Angole i pobedu od 50 razlike. Danas je išao šut, sutra možda neće, pa je stoga najvažnije da odbranu igramo konstantno dobro", potpuno mirno, bez trunke euforije, govorio je Aleksandar Rašić, strelac 22 poena u trijumfu nad šampionom Afrike.
Ma, ni trik pitanja, ni šale, nisu uspele Rašića da navedu na neki ležerniji odgovor, kakav bi mnogi dali posle 94:44!
Aman, Raške, pa 50 razlike je!?
Prvo osmeh, a onda opet "ista ploča".
"Mnogo smo pričali o ovoj utakmici i govorili koliko je bitna i koliko je važno da se ne potceni nijedan protivnik. Drago mi je da smo to i sproveli u delo. Ovo je recept kako bismo trebali da igramo u svakoj utakmici, a već u nedelju igramo sa Nemcima. Moramo da se odmorimo i skoncentrišemo, jer nije lako igrati sa desetoricom", dodao je Rašić.
Okruglo 50 poena razlike.
Kasnije, u triler finalu protiv Argentine, osvojili smo petu titulu prvaka sveta.
Osam godina kasnije, Svetsko prvenstvo u Turskoj, košarkaši Srbije sa Dušanom Ivkovićem na čelu, počeli su pobedom nad Angolom od 94:44!
Okruglo 50 poena razlike.
Imamo li pravo i da pomislimo da će se istorija ponoviti? Da, imamo, ali bi to svakako bilo pogrešno u ovom trenutku, uprkos malo je reći ubedljivoj pobedi na premijeri...
Priznajte da bi takav epilog bio dovoljan povod za snimanje dokumentarnog filma.
Ali, ova priča ostaće u fijoci do daljeg. Razlog je jednostavan. Svi u reprezentaciji Srbije slepi su i gluvi za bilo šta što sledi posle utakmice sa Nemačkom. Logično...
Taj duel počeće u nedelju u 18 časova, a Dudini "orlovi" naučeni su da se ne osvrću za onim što je bilo, niti da gledaju dalje od prvog sledećeg protivnika. Stoga, sve u vezi sa Indijanapolisom ih ne zanima.
Evo i izjave jednog od junaka meča sa Angolom, strelca šest trojki. I sve to u ulozi debitanta u reprezentaciji Srbije, ujedno i debitanta na Mundobasketima.
"Već večeras bismo morali da zaboravimo i utakmicu protiv Angole i pobedu od 50 razlike. Danas je išao šut, sutra možda neće, pa je stoga najvažnije da odbranu igramo konstantno dobro", potpuno mirno, bez trunke euforije, govorio je Aleksandar Rašić, strelac 22 poena u trijumfu nad šampionom Afrike.
Ma, ni trik pitanja, ni šale, nisu uspele Rašića da navedu na neki ležerniji odgovor, kakav bi mnogi dali posle 94:44!
Aman, Raške, pa 50 razlike je!?
Prvo osmeh, a onda opet "ista ploča".
"Mnogo smo pričali o ovoj utakmici i govorili koliko je bitna i koliko je važno da se ne potceni nijedan protivnik. Drago mi je da smo to i sproveli u delo. Ovo je recept kako bismo trebali da igramo u svakoj utakmici, a već u nedelju igramo sa Nemcima. Moramo da se odmorimo i skoncentrišemo, jer nije lako igrati sa desetoricom", dodao je Rašić.
Istim tonom, sa jednakim odsustvom euforije, govorio je i Nemanja Bjelica. Kratko i jasno.
"Ovo je jako bitna pobeda, a važno je i to što nismo potcenili protivnika. Svi su se razigrali i to je važno pred meč sa Nemcima, koji neće biti lak. Verujte, jesmo pobedili sa 50 razlike, ali nije lako igrati sa deset igrača u rotaciji. Teo i Krle su jako bitni za nas i jedva čekamo da se vrate, kako bi se što pre uklopili", rekao je Bjelica.
Nijedan od desetorice igrača, koliko je Ivković imao na raspolaganju na premijeri u Kajseriju, nije igrao više od 26 minuta, niti manje od 16.
Najduže na parketu bili su Duško Savanović i Milan Mačvan, koji su se uigravali u postavci pod obručima, bez Koste Perovića. Mačvan je igrao "peticu".
Najmanje je igrao upravo Perović, kao i njegov partner na "četvorci" u startnoj postavi, Novica Veličković.
Svako se "upisao", svako je bar dva puta bio najviši pod obručima, a samo Marko Kešelj nije zabeležio asistenciju. Kapiten Veličković imao ih je sedam. Iako samo sa jednim pravim centrom, koji je u igri proveo 16 minuta, Srbija je imala 49 skokova, dok je rivalu prepustila 25 duela pod obručima.
Bitnije od svega, u ponašanju i igri naše ekipe protiv, mora se priznati, nedoraslog protivnika, nije bila vidljiva ni najmanja posledica ne baš milih događaja prethodnih dana, vezanih za suspenzije igrača, novčane kazne, a potom i emotivan rastanak sa Miroslavom Raduljicom 24 časa pred start turnira.
Momci su bili kao "špricer", ni kada su ulazile trojke, ni kada se "kucalo" protivniku u lice, nije bilo preteranog slavlja ni izraženih gestikulacija. Sa strane deluju kao tim, koji je došao da obavi jako bitan zadatak.
Samo napred, "orlovi"!
(Izveštač MONDA iz Turske Nikola Janković)
"Ovo je jako bitna pobeda, a važno je i to što nismo potcenili protivnika. Svi su se razigrali i to je važno pred meč sa Nemcima, koji neće biti lak. Verujte, jesmo pobedili sa 50 razlike, ali nije lako igrati sa deset igrača u rotaciji. Teo i Krle su jako bitni za nas i jedva čekamo da se vrate, kako bi se što pre uklopili", rekao je Bjelica.
Nijedan od desetorice igrača, koliko je Ivković imao na raspolaganju na premijeri u Kajseriju, nije igrao više od 26 minuta, niti manje od 16.
Najduže na parketu bili su Duško Savanović i Milan Mačvan, koji su se uigravali u postavci pod obručima, bez Koste Perovića. Mačvan je igrao "peticu".
Najmanje je igrao upravo Perović, kao i njegov partner na "četvorci" u startnoj postavi, Novica Veličković.
Svako se "upisao", svako je bar dva puta bio najviši pod obručima, a samo Marko Kešelj nije zabeležio asistenciju. Kapiten Veličković imao ih je sedam. Iako samo sa jednim pravim centrom, koji je u igri proveo 16 minuta, Srbija je imala 49 skokova, dok je rivalu prepustila 25 duela pod obručima.
Bitnije od svega, u ponašanju i igri naše ekipe protiv, mora se priznati, nedoraslog protivnika, nije bila vidljiva ni najmanja posledica ne baš milih događaja prethodnih dana, vezanih za suspenzije igrača, novčane kazne, a potom i emotivan rastanak sa Miroslavom Raduljicom 24 časa pred start turnira.
Momci su bili kao "špricer", ni kada su ulazile trojke, ni kada se "kucalo" protivniku u lice, nije bilo preteranog slavlja ni izraženih gestikulacija. Sa strane deluju kao tim, koji je došao da obavi jako bitan zadatak.
Samo napred, "orlovi"!
(Izveštač MONDA iz Turske Nikola Janković)
Pridruži se MONDO zajednici.