Nisam siguran da u Srbiji postoji društvena igra čije ime sam iskoristio za naslov ovog teksta. Pretpostavljam da postoji, ali nemam ideju kako se kod vas zove. Zato se uzdam u prevodioca teksta (uzgred, sjajnog momka) da vam pravim nazivom - ili možda slikom - dočara na šta mislim.
"Snakes and ladders" je takođe dobra pesma sjajne pevačice (Joss Stone), koja će mi pomoći da izložim svoje utiske o utakmicama trećeg kola Mundobasketa, odigranim u prethodna dva dana.
Inače, turnir je za sada izvanredan. Španija je drastično "uprskala" stvar, što znači samo da je zabava još potpunija!
"Baby don’t it feel like a carousel, where all the world is rushing by (...) I need a little more than that, it's time for us to face the facts".
Aktuelni šampion uopšte ne izgleda kao šampion. Litvanija je pratila savet Bon Žovija ("Keep the faith"), nadoknadila deficit od 18 poena, pobedila i boriće se za prvo mesto u grupi D. Španija, kao što dobar prijatelj reče, u napetoj završnici nije odgovorila nijednom kvalitetnom akcijom, ni u napadu ni u odbrani. Skariolovi momci su bili mrtvi, potopljeni.
A, Martinas Pocius i Jonas Mačiulis su ih kažnjavali. Dogodila se serija od 33:12 baltičke selekcije - kojoj na SP nedostaje više dobrih igrača, nego što ih ima u sastavu - ali koju krase strast prema košarci i glad za pobedom.
Španiji je vreme da se suoči sa realnošću. Ako još želi da osvoji medalju, moraće da prođe kroz paklen raspored. Pod uslovom da u preostala dva kola sve prođe kako bi "na papiru" trebalo (ne bih se kladio da će zaista biti tako), u osmini finala sastaće se Španija i Grčka. Ako pobedimo Grke, sledeća stanica su Sjedinjene Američke Države! Težak put za sve, ali brdo zabave za gledaoce.
Ukoliko zaživi malo čudniji scenario, pa Španci završe grupu čak na četvrtom mestu, dobiće Tursku pred njenom publikom u osmini finala, a onda Srbiju ili Argentinu.
Kada pričam o toj vrsti "logistike", sećate li se šta su Grci uradili u poslednjem kolu druge faze Evrobasketa 2009? Siguran sam da se Francuzi i Nando De Kolo(pulos) dobro sećaju, pa zato obratite pažnju i na predstojeći meč Grčka - Rusija. Za svaki slučaj.
"If your heart has room for doubt, you’re neither in, you’re neither out".
Utakmica u Ankari sa razlogom je bila jedna od najiščekivanijih na SP. Okršaj susednih zemalja, sa "debelom" političko-istorijskom pozadinom. Rivalitet i odlična atmosfera su bili tu, ali igra nije bila na željenom nivou.
Turska je čisto i zasluženo pobedila, iz četiri razloga. Prvi, Ersan Iljasova. Jednostavno izvanredan, šutirao je 6/6 za trojku, postigao 26 poena i pokrenuo svoj tim. Važnije nego što deluje na prvi pogled, on je bio razlog što utakmica nije "skrenula" u neizvesnu bitku na mali rezultat i sa više faulova i spornih sudijskih odluka, nego koševa.
"Snakes and ladders" je takođe dobra pesma sjajne pevačice (Joss Stone), koja će mi pomoći da izložim svoje utiske o utakmicama trećeg kola Mundobasketa, odigranim u prethodna dva dana.
Inače, turnir je za sada izvanredan. Španija je drastično "uprskala" stvar, što znači samo da je zabava još potpunija!
"Baby don’t it feel like a carousel, where all the world is rushing by (...) I need a little more than that, it's time for us to face the facts".
Aktuelni šampion uopšte ne izgleda kao šampion. Litvanija je pratila savet Bon Žovija ("Keep the faith"), nadoknadila deficit od 18 poena, pobedila i boriće se za prvo mesto u grupi D. Španija, kao što dobar prijatelj reče, u napetoj završnici nije odgovorila nijednom kvalitetnom akcijom, ni u napadu ni u odbrani. Skariolovi momci su bili mrtvi, potopljeni.
A, Martinas Pocius i Jonas Mačiulis su ih kažnjavali. Dogodila se serija od 33:12 baltičke selekcije - kojoj na SP nedostaje više dobrih igrača, nego što ih ima u sastavu - ali koju krase strast prema košarci i glad za pobedom.
Španiji je vreme da se suoči sa realnošću. Ako još želi da osvoji medalju, moraće da prođe kroz paklen raspored. Pod uslovom da u preostala dva kola sve prođe kako bi "na papiru" trebalo (ne bih se kladio da će zaista biti tako), u osmini finala sastaće se Španija i Grčka. Ako pobedimo Grke, sledeća stanica su Sjedinjene Američke Države! Težak put za sve, ali brdo zabave za gledaoce.
Ukoliko zaživi malo čudniji scenario, pa Španci završe grupu čak na četvrtom mestu, dobiće Tursku pred njenom publikom u osmini finala, a onda Srbiju ili Argentinu.
Kada pričam o toj vrsti "logistike", sećate li se šta su Grci uradili u poslednjem kolu druge faze Evrobasketa 2009? Siguran sam da se Francuzi i Nando De Kolo(pulos) dobro sećaju, pa zato obratite pažnju i na predstojeći meč Grčka - Rusija. Za svaki slučaj.
"If your heart has room for doubt, you’re neither in, you’re neither out".
Utakmica u Ankari sa razlogom je bila jedna od najiščekivanijih na SP. Okršaj susednih zemalja, sa "debelom" političko-istorijskom pozadinom. Rivalitet i odlična atmosfera su bili tu, ali igra nije bila na željenom nivou.
Turska je čisto i zasluženo pobedila, iz četiri razloga. Prvi, Ersan Iljasova. Jednostavno izvanredan, šutirao je 6/6 za trojku, postigao 26 poena i pokrenuo svoj tim. Važnije nego što deluje na prvi pogled, on je bio razlog što utakmica nije "skrenula" u neizvesnu bitku na mali rezultat i sa više faulova i spornih sudijskih odluka, nego koševa.
Drugo, turski centri (Erden i Ašik) su se posle postavljenih blokova odlično otvarali u pravcu koša, zakucavali ili iznuđivali prekršaje. Treće, zonska odbrana Turaka. Grčka nije umela da nađe put do reketa i promašivala je trojku za trojkom.
I konačno, četvrta stvar, a u vezi sa stihom kojim sam počeo ovaj deo - ovo nije Kazlauskasova Grčka. To jest, reprezentacija Grčke kakvu je litvanski trener pokušao da stvori.
U prijateljskim utakmicama su igrali u visokom ritmu, koristili svaku šansu da idu u tranziciju, napadaju reket i slome protivnika presingom na polovini, ili po celom terenu. Ali kao i prošle godine, kada dođe red na takmičarske mečeve, Kazlauskasovi momci ne mogu da se "otkače" od ere Panajotisa Janakisa.
Protiv Turske su se vratili u život presingom i sa Kalatesom na poziciji plejmejkera. Međutim, bilo je prekasno i Turkoglu je trojkom otklonio svaku nedoumicu. Zašto se, dakle, Grčka vratila načinu igre koji je forsirao Janakis? Rekao bih da je to stvar instinkta.
"99 1/2 it just won't do, you gotta give me all of you".
Marselinjo Huertas i Brazil shvatili su to na teži način. SAD su doputovale u Tursku sa "Planom B", ali protivnik i dalje mora da pruži sve od sebe tokom svih 40 minuta i bude efikasan u tome, ne bi li pobedio tim koji vodi Coach K.
Huertas je odigrao odlično, mnogo minuta. Spliter takođe. Obojica su upala u problem sa faulovima i to je mnogo štetilo ekipi. U svakom slučaju, Brazilci su pokušali, verovali su da mogu da pobede. Rekao bih 100 odsto vere, ali samo 99 odsto realizacije. Izgubili su, ali kakve ima veze? Ostavili su srce na parketu i to je glavno.
Uzgred, Amerikanci su demonstrirali ponos, napor i koncentraciju, uprkos problemima i haotičnom napadu koji se ne može ignorisati. Tako se ponašao i "Plan A" na Olimpijadi u Pekingu. Izgleda da su u američkom štabu shvatili da više sebi ne smeju da dozvole timove i atmosferu kakve su imali u periodu između 2002. i 2006.
"Whether to be or not to be, that is the question so it seems, we're going nowhere in between".
Sastale su se Slovenija i Hrvatska, reprezentacije čuvene po padovima u ključnim momentima važnih utakmica. Dok čekamo te, najvažnije utakmice, želeo bih da se zahvalim Slovencima i Hrvatima na sjajnoj predstavi u ponedeljak!
Nadam se da će Gašper Vidmar konačno postati konstantan, da će pronaći mentalnu čvrstinu, jer verujem da je to sve što mu fali da bi postao odličan evropski košarkaš.
Hrvatska je izgledala dosta dobro, najvećim delom meča, ali problem je što i dalje deluju (meni, barem) ekstremno neorganizovani kada se "lomi" rezultat. Sada će se i oni i Slovenci sastati sa Brazilom i rešiti ko će zauzeti drugo mesto u grupi B, iza SAD. Dakle, stižu još dve odlične utakmice!
I konačno, četvrta stvar, a u vezi sa stihom kojim sam počeo ovaj deo - ovo nije Kazlauskasova Grčka. To jest, reprezentacija Grčke kakvu je litvanski trener pokušao da stvori.
U prijateljskim utakmicama su igrali u visokom ritmu, koristili svaku šansu da idu u tranziciju, napadaju reket i slome protivnika presingom na polovini, ili po celom terenu. Ali kao i prošle godine, kada dođe red na takmičarske mečeve, Kazlauskasovi momci ne mogu da se "otkače" od ere Panajotisa Janakisa.
Protiv Turske su se vratili u život presingom i sa Kalatesom na poziciji plejmejkera. Međutim, bilo je prekasno i Turkoglu je trojkom otklonio svaku nedoumicu. Zašto se, dakle, Grčka vratila načinu igre koji je forsirao Janakis? Rekao bih da je to stvar instinkta.
"99 1/2 it just won't do, you gotta give me all of you".
Marselinjo Huertas i Brazil shvatili su to na teži način. SAD su doputovale u Tursku sa "Planom B", ali protivnik i dalje mora da pruži sve od sebe tokom svih 40 minuta i bude efikasan u tome, ne bi li pobedio tim koji vodi Coach K.
Huertas je odigrao odlično, mnogo minuta. Spliter takođe. Obojica su upala u problem sa faulovima i to je mnogo štetilo ekipi. U svakom slučaju, Brazilci su pokušali, verovali su da mogu da pobede. Rekao bih 100 odsto vere, ali samo 99 odsto realizacije. Izgubili su, ali kakve ima veze? Ostavili su srce na parketu i to je glavno.
Uzgred, Amerikanci su demonstrirali ponos, napor i koncentraciju, uprkos problemima i haotičnom napadu koji se ne može ignorisati. Tako se ponašao i "Plan A" na Olimpijadi u Pekingu. Izgleda da su u američkom štabu shvatili da više sebi ne smeju da dozvole timove i atmosferu kakve su imali u periodu između 2002. i 2006.
"Whether to be or not to be, that is the question so it seems, we're going nowhere in between".
Sastale su se Slovenija i Hrvatska, reprezentacije čuvene po padovima u ključnim momentima važnih utakmica. Dok čekamo te, najvažnije utakmice, želeo bih da se zahvalim Slovencima i Hrvatima na sjajnoj predstavi u ponedeljak!
Nadam se da će Gašper Vidmar konačno postati konstantan, da će pronaći mentalnu čvrstinu, jer verujem da je to sve što mu fali da bi postao odličan evropski košarkaš.
Hrvatska je izgledala dosta dobro, najvećim delom meča, ali problem je što i dalje deluju (meni, barem) ekstremno neorganizovani kada se "lomi" rezultat. Sada će se i oni i Slovenci sastati sa Brazilom i rešiti ko će zauzeti drugo mesto u grupi B, iza SAD. Dakle, stižu još dve odlične utakmice!
Pridruži se MONDO zajednici.