MONDO U MANILI: MI BEŽIMO, A SIROTINJA U PAPUČAMA NA TAJFUN! Ovde je svaki dan OLUJA, ali njima je svejedno! (VIDEO)

KADA PADA - ONDA PLJUŠTI! KADA BIJE - KOŽU LJUŠTI!

Manila je i zvanično drugi najrizičniji grad za život posle Tokija kada su vremenske nepogode u pitanju prema procenama "Svis Re-a". Kroz grad prolazi reka Pasig, tu je i pet rečnih sistema koji se ovde ulivaju u Južno kinesko more, Filipinsko more i Tihi okean. Delovi Manile su na nivou mora, jedan deo je na 5 do 10 metara, a Kvezon Siti u kome smo bili u prvom delu takmičenja je zapravo na 40 do 70 metara nadmorske visine i najviši je deo grada.

Tajfuni udaraju sedam puta godišnje, a mi smo imali tu čast da na Filipine stignemo usred jednog od tih sedam tajfuna i videli smo izbliza kako to izgleda. Kada se spoje tajfuni, male visine, okeani i mora koji okružuju ova ostrva naravno da dobijate redovne poplave.

A kako tajfun izgleda iz prve ruke? Kiša počne da pada bukvalno u sekundi, tako da možete da ostanete mokri do gole kože dok pređete pešački prelaz. Uz sve to mnogo je gore što duva i jak vetar, a još smo mi ovde imali sreće pa tajfun nije pogodio direktno Manilu nego je samo "očešao".

Avgust i septembar su ovde kako lokalci kažu "sezona ničega" jer su vremenske prilike takve da niko neće doći na odmor u Manilu ili na jedno od prelepih filipinskih ostrva. Ipak, kada kiša i vetar stanu, stvari krenu starim tokom - sunce krene da bije pravo u glavu gde god da stanete i temperatura ode preko 30 ili 35 stepeni. Čak i kada pada kiša i kada je tajfun i tada su temperature na recimo 25 ili 26 stepeni celzijusa.

BELCI TRKOM, FILIPINCI LAGANO U PAPUČAMA

Ne, pogledajte vi samo ovog gospodina! Dakle dok je kiša tukla svom snagom, dok su razni novinari iz Evrope bežali oko hotela pod nastrešnice, dok sam ja sa navučenom kabanicom izgledao kao da me je neko posadio nasred bašte da plašim vrane - on je vrlo lagano i oslobođeno prelazio ulicu u japankama, šorcu i majici na bratele. Beloj. Uživajte:

Za razliku od Srbije ili bilo kog dela Evrope ovde se klasne razlike vide mnogo, često i brutalno jasno. Na samo nekoliko minuta od mesta gde je "Araneta Koloseum" koja je okružena tržnim centrima i raznim zapadnjačkim brendovima nalaze se slamovi u kojima najsiromašniji Filipinci žive bukvalno na ulici.

Kod "Mall of Asia" arene u kojoj se igra finalna faza ipak nema toga jer je ovo zaista elitni deo grada, ali ne fali sirotinje po ulici. Videćete mnogo prosjaka ili ljude koji su bukvalno zaspali na trotoaru.

I kad udari tajfun - klasna razlika se jasno vidi. Evropljani i Amerikanci beže da se sklone, a kad god vidite Filipinca sa kišobranom ili kabanicom znate da je makar srednja klasa. Sirotinja kisne i čeka da nepogoda prođe. Delom zato što tako i u životu čeka da nevolje sa kojima ne mogu da se izbore samo prođu, a delom i zato što znaju šta ih čeka. Nakon kiše i vetra udariće ih žestoko filipinsko sunce, a kako oni van ulice nemaju gde nema potrebe da se sklanjaju. Osušiće se za bukvalno tri minuta, a onda će im jednak problem kao kiša biti vrućina i vlaga.

Procenjuje se da u Manili živi oko 3.000.000 beskućnika, a taj broj je verovatno veći. Kada se dodaju svi koji žive u slamovima po udžericama, budžacima i sklepanim naseljima ko zna koliko je to ljudi. I kada udari tajfun, oni u papučama, šorcu i majicama stoje na ulici i čekaju da nevolja prođe.

Zato nekada kad spremate ručak u kuhinji, izuvate se u hodniku ili se izležavate na krevetu pod svojim krovom - pomislite koliko imate sreće što ste tu gde jeste. A nekad kad padne kiša setite se filipinske sirotinje. Lagano i opušteno, proći će.

BONUS VIDEO: