PRIJATELJU, OVO JE TEŠKO DA SE PREVEDE! Željko Obradović na konferenciji šokirao celu zemlju i ZAUVEK OTIŠAO

Reprezentacija Srbije i Crne Gore doživela je debakl na Evropskom prvenstvu 2005. godine. U prvom meču grupe izgubila je od Španije (89:70), pa je pobedila Izrael (93:77) i Letoniju (82:67) i onda je u osmini finala poražena od Francuske (74:71). Bio je to kraj za nacionalni tim koji je sa klupe vodio Željko Obradović. Posle tog meča održao je konferenciju za medije koja i dan danas izaziva mnogo polemike.

Reprezentaciju Srbije i Crne Gore tada su činili: Dejan Bodiroga, Darko Miličić, Vule Avdalović, Igor Rakočević, Vlado Šćepanović, Marko Jarić, Željko Rebrača, Nenad Krstić, Dejan Milojević, Dejan Tomašević i Milan Gurović. "Kada budete imali priliku da pričate sa igračima, pitajte ih za ovo što pričam. I dalje mislim da smo najbolja reprezentacija ovde, košarkaški. Ljudski smo mnogo daleko i te odnose koje je trebalo da sređujem u ova dva meseca, to u životu nisam rekao. Rekao sam im i u svlačionici da ću ovako otvoreno da pričam. Ono što sebi zameram, za razliku od njih poći ću od sebe, pogledajte se u ogledalo, ako si pošten prema sebi, možeš da pričaš. Mnogi od njih su nepošteni. Moja greška je što ih nisam odmah oterao na prve stvari koje sam video da su loše u timu."

Nacionalni tim prvenstvo je završio na devetom mestu. "Prvo sam ljudski, najtoplije, ljudski, pokušao da uspostavim kontakt, da im objasnim da je ovo reprezentacija i da nema ništa svetije od svoje zemlje. Da nemam način da ih kaznim, da mogu samo da ih oteram. Za razliku od nekih, oni su došli, želeli da igraju. Na okupljanju na Kopaoniku, kada je Marko Jarić došao rekao sam im 'hvala što ste došli da igrate i što dobro trenirate i što se dobro ponašate'. Bilo gde da smo otišli posle toga, moram da vodim računa ko će da ostane do pet ujutru u gradu, ko će da bude veći šmeker. Da posle tri dana u Novi Sad saznam, dođe završna faza i kažem im da ne dolaze u 12:01, ne zbog mene i mog ega, nego zato što treba da budu koncentrisani."

Zastao je, pa se vratio na kratko na utakmicu. "Pred ovu utakmicu kažem Boris Dijao, broj 13 šutirao 22/4 penale, ne može da pogodi penal, napravi faul, nemoj da ga pustiš. Jurimo da pravimo faul u završnici, dva zadnja faula, pre toga ne postoji faul. Nema šansi? Zašto? Zato što nemaju koncentraciju. Zašto? Zbog ega. Kakva taktika, možemo da pričamo sedam dana. Ja sam trener koji ima nešto iza sebe, šta oni imaju iza sebe? Sem par njih, šta su uradili u životu? Ekipu u Istanbulu smo dobili 27 razlike u Istanbulu. Šta su promenili? Nije počeo Parker, velika promena. Kad sam ih pitao šta meni zameraju, nema odgovora, ćute. Voleo bih da dođu i vama da kažu, onda će biti da nešto drugo nemaju ne samo ponos, jer nisu smeli u lice da mi kažu. Ne smeju da me pogledaju u oči i kažu šta mi zameraju. Mora biti da i ja u nečemu grešim. Ne mogu da idem po ceo dan da smirujem. Na utakmici jedan igrač neće da trči nazad, jer mu drugi nije dodao loptu. Onda drugi priča kako da igra kad mu četvorica pričaju što mu nije dodao loptu. Rebrača, Krstić, Tomašević, Miličić, gurni loptu dole. Celu utakmicu vičemo gurni loptu dole, ma kakav trougao u napadu. Zbog ega. Koliko lopti su primili Krstić i Rebrača. Da li neko normalan misli da nisam video da je to rešenje."

Prvi deo konferencije prevođen je na engleski od strane jednog momka koji je sedeo pored Obradovića. Kada je počelo emotivno izlaganje prevod je stao. Tako je jedan strani novinar prekinuo to i tražio prevod. "Veoma je teško ovo prevesti moj prijatelju", odgovorio mu je Željko i izazvao smeh svih prisutnih.

Spomenuo je i publiku. "Da vam kažem nešto, ova publika je čudo. Rekao sam to i ranije, zbog igrača sam rekao, da njih zaštitim. Kad sam izašao prvi dan, kada sam čuo zvižduke, ja nemam problem sa tim, jer znam kako radim i šta radim. Publika je bila sjajna, hvala im, bilo je aplauza. Koliko nas ima unutar tima koji to cenimo to u reprezentaciji?"

Zbog jednog detalja žali. "Biću otvoren, kao i ceo život. Zameram sebi što nisam izašao prvog dana da vam kažem šta je istina. Ne mogu više, nakupilo se. Razmišljam o njihovom egu. Igram osminu finala, da idem u Beograd, gde me cela zemlja gleda i neću da trčim jer mi nije dodao loptu, pa onda ovaj neće da uzme odgovornost, treći ne zna zašto nije napravio faul, kako ja da znam? Ako sam 50 puta pričao o detaljima, kako da igramo? Ne vredi. Da su igrači u mom timu, kunem vam se nikada mi lakše nije bilo da donesem odluku koja dvojica otpadaju, još četvorica su bili u planu, prvi put u životu mi nije bilo žao. Kroz cele pripreme bilo je 7-8 ljudi koji su spremni i koji hoće da ginu, greše, ali ginu, to je prvi preduslov da poštuju grb. Koje paralele sad da pravimo sa ostalim timovima. Na 15 razlike protiv Letonije u trećoj četvrtini treba da smirujem, dolaze na klupu i svađaju se zašto je dodao jednom, ne drugom. Bože ima li te. Ljudi, 15 razlike, jedna lopta, dva poena, njima to važnije. Kapiten je sad u svlačionici rekao da imaju privatne novinare i menadžere, ne znam ko veliča koje ljude."

Nastavio je u istom dahu. "Ja sam trener, da sam odustao od nekih igrača koji imaju imena, verovatno bih imao problem sa vama. Jer ovaj igrač igra ovde ili onde. Meni su svi isti, nema razlike između NBA i Evrope. Da su bili u mom klubu, ne bi 24 sata izdržali kod mene. Ovo je reprezentacija, odvojiš dva meseca. Nemojte majstori da Željko Obradović razmišlja zašto smo izgubili od Grčke na pripremama 19 razlike. Zašto? Jer su njih petorica do 5 ujutru bili u diskoteci. Do pet ujutru, ali nemaju onu stvar da izađu i kažu na sastanku 'ja sam bio'. Nemaju ponos. Onda razmišljam zašto su me Grci dobili 19 razlike u mojoj hali u Atini. Posle dva dana slučajno saznajem. Ljudi koji me znaju mi priđu i kažu da su mi petorica bili u diskoteci. Mislite da nekoga to zanima. Njima je problem što je tim menadžer gospodin Paspalj hteo da proveri ko je bio, oni se zbog toga naljutili. Vi shvatate to? Nisam istraživao, nisam policajac, ja sam trener."

Istakao je da je na razne načine pokušao da dopre do njih. "Rekao sam im hiljadu puta, da svako od nas u ličnosti ima tamnu stranu, kod nekoga je to nemoguće skloniti. Nemoguće je kako se ponašaju i šta im je važno u životu. Preuzeo sam odgovornost za onoga ko je iskrvario kao ja, jedino to sebi zameram, što je trebalo da reagujem. Možda bi bio presedan da sam ostavio 10 igrača i da napravite budalu od mene i da kažete da nisam normalan. Utakmica osmina finala, moram da pravim petorku i da vodim računa ko sa kim govori na terenu. Pitajte njih ko sa kim ne priča. Neka oni izađu i neka kažu. Mogu da imenujem? Zašto ih nema na konferenciji? Zato što sam samo ja došao kad se izgubilo od Španije. Sad ide borba ko će više sebe da zaštiti. Rebrača prvi intervju kada je dao, rekao je ako pobedimo sebe, igraćemo dobro. Ne odnosi se ovo na Rebraču, ne pričam o njemu, samo o njegovim rečima. Jesmo pobedili sami sebe? Nismo. Bodirogi sam rekao da napravi sastanak, bio je, sada reže jedan na drugog, kasno je. Treba izaći na ulicu i nekoga pogledati u oči. Ja ću to uraditi, pošteno sam radio i nemam problem sa tim. Ja sam pošteno radio. Problem je sa kim, boljih nema. Mi mislimo da su ovi čudo, jesu čudo, neki od njih su napravili nešto, ovi koji dolaze. Šta su napravili? Pet na nula dođe trening, da ponovimo akcije, neke ljude sa ulice da dovedem ponoviće, ne zna gde udara. Pa mu kažem da gleda ovog ispred sebe. To se u klubu završava tako što mu se pokaže da izađe i da neće igrati više. Ne zna pet na nula kretnju. Na utakmici treba da dirigujem gde ko da ide i šta da radi. To je opšta nezainteresovanost. Samo mere da li će biti dva poena, ko će zadnji da dođe na sastanak i da zadnji uđe u hotel, da bude veći šmeker."

Jedno od pitanja bilo je da nabroji te igrače za koje kaže da su dali sve. "Vidi se iz aviona kojih 7-8 igrača je radilo kako treba."

Tomašević nije igrao na tom meču protiv Francuske, pa je upitan zašto je uopšte bio u timu ako je došao povređen. "Nije tačno da je povređen, došao je spreman, povredio se jutro pred meč sa Španijom. Problemi sa kolenom bili su sanirani, radio je najnormalnije. Imao je drugu vrstu povrede, kad su dva igrača odustala, probudio se sa bolovima u leđima. Nije bilo razloga da se menja, odradio je dva treninga i bio bi spreman verovatno da krene. Da li je trebalo njega da ubacim bez treninga. Bolje i ovakav Tomašević nego neki drugi, bar sedi na klupi i bodri i zna šta znači reprezentacija, za razliku od nekih drugih. To su skandali, nikada to nisam doživeo."

Novinare je zanimalo da kaže i koji su to igrači pravili probleme. "Da li gledate utakmice? Vidite li reakcije. Koja je prva petorka reprezentacije? Kako je igrala Francuska, ima jednog visokog i četiri mala, šta da trpiš, da li imamo snagu na četvorkama. Bodiroga, Gurović, Radmanović? Koji su zadaci bili. Neko voli da pogodi trojku, neko voli da igra odbranu, neko ne voli, neko se naljuti na +7 zato što mu nije dodata lopta. Molim ga, on odmahuje rukom i viče 'nek se nosi, nije mi dodao loptu'. Koga da stavim da igram. Molim da se smiri, ništa. Kraj konverzacije."

Jedno od postavljenih pitanja bilo je i da li je znao za te sukobe i konflikte pre takmičenja. "Naravno da sam znao. Da li je trebalo tada da kažem? Sve računam da će da se ujedine. Nisam bio to igračko ime, ali sam osvojio nešto. Znao sam šta je moja uloga. I mi smo izlazili, ali se znalo na parketu da ginemo jedni za drugog. Oni ne mogu da se gledaju očima, to je mržnja. Znate li šta znači ta reč. Mrze se ljudi. Dođe čovek i neće da priča o sebi, nego o nekom drugom, taj drugi mora da bude prisutan. Niko od njih nije došao i rekao recimo 'ja imam problem u odbrani', nego se žali da ne dobija loptu u napadu i da mu drugi ne dodaje. Kad pozovem tog drugog koji mu ne dodaje, onda pred njim neće to da kaže. To je karakterna osobina, poštenje, skromnost. Rekao sam im da je skromnost vrlina i da to treba da imaju."

Već tada je bilo jasno da neće ostati na klupi. "Koje rezove da pravim? Da li mislite da ću ostati da radim ovaj posao posle dva neuspeha. Da završim u ludnici. Ovo je za hospitalizaciju ovo stanje u kom se nalazim. Dve godine sam uložio, nikad u životu veću ambiciju nisam doživeo. Igram Evropsko prvenstvo u svojoj zemlji. Mogu na tabli da im pokažem šta sam ja osvojio, a šta oni, trajalo bi duže. Ne sumnjam u sebe da ću i dalje da osvajam. Pošto imamo stručne savete, rekao sam vam dosta toga, rekao sam i igračima da ću ovo da kažem. Pitao sam ih u svlačionici da mi neko kaže nešto, pitao sam i neke još, palo im je teško. Pitao sam ih da li sam ja u pravu, reci mi, nećemo više sarađivati, kraj, reci mi, da li sam u pravu. Kažu da sam u pravu naši odnosi su s, da ne nastavljam reč."

Ponovo je upitan da kaže ko je to "ginuo" za grb. "Pitajte igrače, voleo bih da oni to kažu. Nađite ih, idite u hotel, neće da beže. Valjda su toliko ljudi, da vidimo ko će da izađe da priča. Zbog čega neće izaći da priča. Hoćete staviti u novine da nisu izašli da pričaju."

Vratio se na priče o izlascima i noćnim provodima. "Članovi mog stručnog štaba, tu je Paspalj, danas razgovaramo šta ćemo da radimo u slučaju pobede. Hoćemo li da idemo u Beograd ili da ostajemo u Novom Sadu, za oba ima rezona. Ceo stručni štab nije hteo u Beograd da se ide, znalo se zašto. Kako da izađu u Beogradu, imamo meč četvrtfinala, tri dana. Pa ostane da se dogoaramo posle meča. Sedam ljudi koji su tu sa mnom misle da je bolje da ostanemo u Novom Sadu. Zašto? Treba da budem policajac ili ja ili Paspalj, Šakota, Minić, da stojimo na vratima. Šta bi mi rekli da sam oterao petoricu. Ima tu malih klanova. Šta bi se desilo da sam im rekao hvala-doviđenja. Ili bih bio obožavan ili bismo pukli. Bolje da smo ostali sa osmoricom i izgubili. Imaću svoje predloge, ne verujem da će slušati. Radio sam sa ozbiljnim ljudima, videćemo reakcije. O svakom pojedincu ću ostaviti u savezu napismeno, ne mogu to da kažem ovde. Nismo toliko nizak nivo, nema smisla."

Ispričao je i kako je izgledalo sastavljanje tima. "Moje mišljenje sam rekao. U ove dve godine. Potrošio sam mesec dana pre početka i skupljanja, nisam ispuštao telefon iz ruke. Izgledalo je kao da je moja privatna reprezentacija. Mnoge sam molio, imali us neke razloge. Čekaju da vide kako će drugi da reaguje, jer je on važniji. Ako onaj kaže da pristaje, ja ću da sačekam sedam dana. Kao da je moja ili Paspaljeva privatna reprezentacija. Išli su kod svih, da mole i pitaju. Kako dođe vreme za pripreme, jedan ima ovaj, drugi onaj razlog. Prvo treba raščistiti da li hoćeš da igraš za reprezentaciju. Onda postoje uslovi kad se dolazi na doručak, a ti ne možeš da kasniš i da te bude zato što si u 7 ujutru došao u hotel. Zašto? Jer nisi naspavan. Onda na trening dođeš i šta tamo radiš. Ima uslova, ili ih ne prihvataš. Možda će biti mladih igrača. Ja sam želeo zlato i verovao sam u to, kako su pripreme odmicale, video sam. Da li je trebalo da kažem idemo po zlato ako sredimo odnose."

Nastavio je detaljno da objašnjava to. "Imam poruke u mobilnom telefonu, čuvam ih, te poruke od pojedinaca. Mene je sramota bilo. Meni su slali poruke u vezi toga da li će da igraju. Pojedinima otac mogu da budem. Poruke koje su mi slali su sramota. Sve u interesu da idemo polako. Moja najveća greška je to, trebalo je da budem direktan i da na prvi konflikt posle turnira u Podgorici kažem sve. Posle tog turnira dođe čovek i kaže mi da ovako ne može, jer ga je neko jednom preskočio na utakmici. Onda razgovori sa njima. Šta se radi? Svako od njih ima najboljeg prijatelja, kao i ja, onda dođu i pričaju im da su oni najbolji i da onaj ludak neće da ga ubacuje. Onda kreće priča o tome koliko puta je ko preskočen na utakmicu. Crv krene. Zna se ko je nosilac, a ko je trebalo da nosi vodu. Šta to vredi. Imam autoritet kao čove ki trener. Da nisam ovo napravio, nešto bi loše pričali o meni, ali nemaju argumente. Šta da kažu. Voleo bih to, imali smo sastanke na kojima smo pričali. On i ja som igrali godinama zajedno, ne poredim sebe sa Paspaljem koji je hiljadu puta bio bolji, ali sam bio deo tog tima. Da li treba da se zatvorim u sobu. Pričam sa jednim, drugi ne progovara 24 sata, pa se isplačem zbog tog igrača, pa ga uhvatim i kažem da digne glavu i da je on lider tima. Nije me sramota to da kažem, ovo mi je emocija, ovo mi je najsvetije. Pitao sam ih za tu epizodu i rekli su mi da je tačno, pa je*iga. Pomozi onome kome je teško, ne guraj ga u rupu, pruži mu ruku."

Kada je čuo jedno pitanje, prvo se nasmejao. "Šta očekuje mog naslednika? Neka mu je Bog u pomoći, ne može gore od ovoga. Moje ideje ću preneti. Oni su motivisani bili, velika većina, jer se igra u Srbiji. Imamo kvalitet, uzećemo zlato, slikaćemo se. Dogodine u Japanu. Videćete ko će da se odazove."

U tom timu nije bilo Predraga Stojakovića. "Ne bih se vraćao na Stojakovića. On je nebitan, sve najbolje mu želim. Ovde fale dva igrača koja vrede i koja bi mogli da budu, Stojaković i Vujanić. Ima li još neko ko je ovde mogao da bude? Da li postoji još neki igrač? Ne. To je najbolje što imamo, ali šta to vredi kad imaju ovakve odnose. Nema pokušaj ljudski za saradnju. Na 15 razlike se svađaju oko dodate lopte. Probam da ih smirim, ne mogu. Dobile se dve utakmice, pa ja vodim pojedinačno razgovor i svi kažu da sam u pravu i tako 20 puta. Nema pomaka."

Na konstataciju da je "možda to znak da je izgubio autoritet" je burno reagovao. "Nije to autoritet, nego nevaspitanje. Koji igrači su me slušali? Ovi sad što radim u Grčkoj. Imam osmoricu iz Panatinaikosa u reprezentacijama, pogledajte malo kako igraju. Drugačije je kad radiš sa nekim godinu, kad radiš dve, pet, šest, a sa nekim dva meseca. Dođu sa idejom da su čudo od igrača, daš dve informacije i to je kolaps u glavi. Alo, treba da uradiš ovo na terenu, nema šanse da se sedi. Palac dole pokažem, ne zna šta to znači. Uzmem kasetu, gledam i bude me sramota samog sebe. Misliće da trener ništa ne radi, sudaraju se, udaraju. Veliki igrači imaju šta treba da imaju i treba uzmu odgovornost."

Opet se vratio na duel sa Francuzima. "Našli smo rešenja za otvorene šuteve, nismo ih ubacili, pa smo promašili laku kontru, bilo je i suđenje, kao da smo igrali ne znam gde. Faul u napadu Rebrači, da li je to faul? Kriterijum u suđenju je uvek bio ustani i igraj, njemu suđen taj faul. Francuska je utakmica u normalnim uslovima, 20 razlike. To je smešno, bilo je 14, pa neće da se napravi faul. Tri faula smo napravili u prvoj četvrtini. Možda klupa nije rekla da se pravi faul. Protiv Španije pripremamo Navara, da odvojimo faulove na njemu, on nam dao 15 od prvih 18 poena, a u napadu juriš, pa doza pameti. Na poluvremenu im kažem da ne daju visokim igračima da rešavaju kontru, ja im nisam dodao loptu, ne verujem im. Da pustimo loptu i da napadnemo gde smo jači jedan na jedan. Antoan Rigodo sa četiri faula igra toliko dugo, zato što je neko drugi sujedan što zovem taj napad. Nema veze, nema priči kraja. U svakom slučaju, hvala ljudima ovde."

Na kraju je uputio i izvinjenje. "Izvinjavam se svima koji su bili uz nas, teško mi je i kao čoveku i treneru. Dao sam sve od sebe, žao mi je ljudi iz stručnog štaba i pojedinih igrača. Ovi ostali? Uvek sam govorio da najviše volim svoje igrače i da ih štitim, sad je došlo vreme da se kaže istina. Očekujem reakciju. Kada krenu da prozivaju, meni nisu rekli u lice, ja ću da odgovorim svakome od nijh do detalja. Meni je savest najmirnija. Jedino je trebalo da sklonim neke ranije na prvi bezobrazluk. Imao bih problem, ali to je razlog. O taktici neću da pričam, sve do detalja sam uradio sa stručnim štabom kao trener. Da li sam selektor i dalje? Čega selektor. Pre dve godine niko nije hteo da uzme reprezentaciju. Došao sam na sastanak Stručnog saveta i zamoljen sam da razmislim. Tražio sam 15 dana, vratio se u Atinu i predsednik kluba je rekao da nema problema. Najbolji prijatelji su mi govorili da sam budal i ispao sam budala. Uradio sam sve i ovo sam doživeo. Sad će drugi da se javljaju. Čist sam prema sebi. Nemam problem sam sa sobom. Koju priču da nastavim i sa kim", zaključio je Obradović.

Posle ove konferencije Željko Obradović napustio je reprezentaciju i više nikada nije želeo da se dovodi u vezu sa selektorskim poslom - ni kada je u pitanju Srbija, niti bilo koji drugi nacionalni tim.

BONUS VIDEO: