Selektor seniorske košarkaške reprezentacije Srbije Svetislav Pešić bio je gost na ovogodišnjem "Kopaonik biznis forumu". Pričao je o raznim temama, kako o svojoj dugoj i uspešnoj karijeri, tako i o srpskoj, evropskoj košarci, ali i o nekim privatnim detaljima o kojima nije toliko pričao u javnosti.
Već na startu je istakao da se Evropa približila Americi kada je sport u pitanju, posebno košarka, ali da mora još dosta da se radi na tome. "Košarka je, kao i fudbal, globalan sport, igra se u čitavom svetu. Mi smo se približili Amerikancima, ali su oni i dalje numera za sebe. To treba da bude dodatna motivacija za nas, ne da ih stignemo, nego da budemo bolji. Suština je da prihvatiš da neko nešto radi bolje od tebe, bez ikakve sujete", počeo je Pešić.
Objasnio je i kakva je razlika između toga kada igraš košarku i kada si u ulozi trenera. "Ne može se reći šta je lakše, pitanje je posvećenosti. Najlepši deo mog života je bio dok sam bio aktivan igrač. To je neuporedivo sa svim ostalim što se dešavalo u mojoj karijeri. I dan danas sanjam da još igram, a ne dešava se da sanjam dok treniram."
"Sve medalje ću njoj zakačiti oko vrata"
Pešić je u svom stilu stigao i da se našali, ali i da objasni ko je za njega najvažnija osoba u životu i bez koga ne bi imao toliko uspeha. Njegova supruga Vera Pešić. "Svi verovatno trenerski posao gledate kroz utakmice, kroz taj stres, ali to nije najteži deo posla. Trenerski posao je ono pre utakmice i pre treninga i posle utakmice i posle treninga. Nemoguće je živeti život trenera bez podrške, ja sam imao sreću da je moja supruga bila košarkašica. Rekao sam joj kad budem završio karijeru, sve medalje ću ti staviti oko vrata, zaslužila si", poručio je Pešić.
Da podsetimo, Vera je igrala košarku, nosila je dres sarajevskog "Željezničara". Ona je odlučila da svoju karijeru stavi u stranu i da je podredi porodici i Pešić često govori da je ona stub porodice i da bez nje ne bi bilo ni njegovih uspeha.
Na pitanje šta smatra za najveći uspeh u dugoj karijeri istakao je da je to što je zadržao strast i posvećenost trenerskom poslu. "Najteži posao trenera je selekcija ljudi, koga si izabrao da bude u tom timu, svi su oni različiti, ne samo košarkaški, nego i sa drugačijim navikama. To je ono što je proces u kome mi pronalazimo sebe. Ti uživaš u tome da donosiš odluke ko igra sa tobom. Trener danas mora da bude višedimenzionalan, mora da ima odgovor na sva pitanja. Igračima je danas radna etika apsolutno razvijena. U naše vreme, mi smo bili kreativni, gledali da što manje treniramo. To danas ne postoji."
"Trener ne sme da bude iznad tima"
U prvi plan selektor stavlja komunikaciju kao ključ za dobar rezultat. "Trener ne sme sebe da stavi iznad tima. Ti kao menadžer u kompaniji ako staviš sebe iznad ljudi za koje si ti zadužen, nećeš postići uspeh. S druge strane, igrači moraju da znaju da je glavni šef trener i moraju da ga prate, izvršavaju njegove naredbe i savete. Mi smo uspeli da nađemo balans između ta dva, zato smo uspešni."
Upravo je za kraj istakao značaj treniranja međuljudskih odnosa kao jedan od bitnih faktora za uspeh. "To znači povezivati ljude i ja to radim i dan-danas. Bez toga nema rezultata, nema ni uživanja u procesu. Ne verujem u motivaciju, verujem u odgovornost i disciplinu. Svaki vrhunski sportista je rođen s motivacijom. Kao trener, tvoj zadatak je da pronađeš put do cilja i kako da osvežavaš tu motivaciju u procesu, jer se tu nailazi na prepreke. Ako nisi spreman da prihvatiš konfliktnu situaciju, ne možeš da budeš uspešan", zaključio je Pešić.
BONUS VIDEO:
