Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković želeo je da trofej namenjen pobedniku NLB lige za sezonu 2010/11. uruči kapitenu Olimpije Goranu Jagodniku. Želeo je silno Janković, ali i cela Ljubljana i Slovenija da na desetogodišnjicu pokretanja regionalnog takmičenja pobednik bude domaćin završnog turnira.

Verovali su poklonici košarke u Sloveniji da to mogu da urade. I želeli su da u finalu pobede baš Partizan mt:s. Smatrali su da bi titula najboljeg u "skraćenoj Jugoslaviji" (nedostaje samo Makedonija) Olimpiji bila dodatni vetar u leđa i novi korak ka potpunom preokretu, jer su "zmajčeki" prošle godine tavorili i bili gotovo pred raspadanjem, a sada se najavljuje i remont ekipe (u Ljubljani se govorka o dolasku Nesteroviča, Lakoviča...).

Sve je bilo spremno za slavlje "zmajčeka". Odlična organizacija završnog turnira, lepa dvorana Stožice bila je gotovo ispunjena do poslednjeg mesta u četvrtak uveče, plesna grupa - "Zmajčice" - plenila je lepotom i đuskanjem, publici su na ulazima deljene slovenačke zastavice... Trebalo je to da bude slovenački nacionalni praznik.

Olimpija je, zaista, ove sezone iznikla iz pepela. Igrala je odlično u NLB Ligi (pogotovo u prvom delu sezone), još bolje u Evroligi. Zato je optimizam provejavao u ljubljanskim košarkaškim krugovima, a gradonačelnik glavnog grada Slovenije Zoran Janković je na prijemu za predstavnike klubova i novinare izjavio da već 25 godina čeka da Olimpija bude prvak "Jugoslavije". Silno je želeo i verovao da je ovo ta godina...

Izgleda da će morati da sačeka još koju godinu, baš kao što mu je na tom prijemu u šali (da li?) dobacio sportski direktor Partizana mt:s Dragan Todorić.

Upravo je Janković morao da proguta knedlu u četvrtak uveče i da pehar namenjen pobedniku NLB Lige po peti put uzastopno dodeli crno-belima.

U čemu je tajna crno-belih?

Protiv Budućnosti u polufinalu, Partizan mt:s je bio u izgubljenoj poziciji. Ali, odlika velikih i kvalitetnih timova je da dobijaju i takve mečeve. A klub iz Humske je više puta do sada pokazao da to ume. U sportskom rečniku to se zove "karakterom", ali reč je, zapravo, o tome da ekipa ne gubi glavu kad joj ne ide, da uvek može neko da iskoči i preuzme stvar u svoje ruke. U polufinalu to je bio Raško Katić, u finalu - Dušan Kecman i Kurtis Džerels, pa i Džejms Gist koji je "ukrao" neke važne lopte.

Partizan mt:s je ove sezone pokazao mnoga lica. Baš kao i na završnom turniru u Ljubljani. Protiv Budućnosti vrlo slab, protiv Olimpije vrlo dobar, odličan.

"Bilo je dosta ljudi koji su mislili da će Partizan ove sezone pasti i nestati, pa to razočaranje pokušavaju da upakuju u to: 'može da se igra bolje'. Naš stvarni život je uvek ispod mogućeg, a ovi rezultati su skoro nemogući", primetio je Duško Vujošević, ikona KK Partizan, posle novog uspeha crno-belih.

Trener Vlada Jovanović je dugo bio u senci svog prethodnika Duška Vujoševića, trpeo je mnoge pritiske, osporavanja, slušao je i skandiranja navijača: "Dule Vujošević, šalalalala"... Čak i kada je polufinalni meč između Olimpije i Krke gledao u društvu svog "mentora" Vujoševića čuli su se razni komentari da je "Duletov rukopis i dalje prisutan".

Jovanović je pokazao kvalitet da "ume" sam da se snađe i da sam vodi ekipu. U finalu protiv Olimpije je to učinio gotovo idealno. Jeste da je Vujošević ušao u dvoranu pola sata pre početka utakmice, jeste da su odseli u istom hotelu, ali Jovanović je taj koji upravlja ekipom na terenu.

Uostalom Kurtis Džerels je posle finalne utakmice izjavio: "Trener je uradio zaista fantastičan posao. Nije nam dozvolio da padnemo, nije dozvolio da osetimo pritisak. Vlade je stvarno odličan".

Ključna stvar u uspesima Partizana mt:s je sistem. Taj sistem funkcioniše godinama i daje rezultate. I to kakve. Crno-beli već pet godina vladaju regionom, na dobrom su putu da ponovo budu prvi u Srbiji, osvojen je i nacionalni kup (opet). Sa potpuno izmenjenim timom ušao je u TOP16 fazu Evrolige.

"Jurij Zdovc je jednom rekao da se više plaši sistema Etore Mesine, nego Partizanove škole. Sada je imao još jednu priliku da se uveri čega više treba da se plaši", rekao je Vujošević nakon pobede Partizana nad Olimpijom.

Početno postvujoševićevsko vreme Partizan prolazi, čini se, bolje nego što se iko u Humskoj nadao.

Neki zameraju crno-belima da su se previše oslonili na strance, ali taj prelazni period je trebalo nekako prevazići. Uostalom, ti stranci su se u četvrtak uveče u Stožicama, utisak je, mnogo više radovali uspehu, od "starosedalaca", kojima je, izgleda, postalo normalno i uobičajeno da stavljaju prstenje na ruke ili da podižu razne trofeje.

Još jedan bitan faktor utiče na uspehe Partizana, a to je podrška sa tribina. I u Stožicama je to bilo očigledno. Nije svejedno kada vam zagrmi nekoliko stotina Grobara (ili šest, sedam hiljada u Pioniru ili dvadesetak hiljada u Areni). Navijači Olimpije sve vreme su slikali i gledali u pravcu grupe Grobara koji su sve vreme glasno bodrili svoje ljubimce i posle svakog tajm-auta pravili veliku galamu, dajući igračima jasan znak da su tu, uz njih i da zajedno mogu do uspeha.

Kako će Partizan mt:s izgledati naredne sezone teško je reći. Ali, sistem postoji. I taj sistem donosi uspehe.

(Predrag Vujić, MONDO, foto MN Press)