Svetislav Pešić završio je košarkašku karijeru 1979. godine i tri godine kasnije ušao je u trenerske vode. Vodio je nekoliko reprezentacija, mnoge vrhunske klubove, ima pregršt trofeja i priznanja. Kako sam kaže, trenirao je mnoge različite generacije srpskih i jugoslovenskih košarkaša i imao mnogo uspeha sa mnogima.
Tako je tokom razgovora za "Biznis priče" imao i deo gde je odgovarao na pitanja iz publike. Jedno od pitanja koje je dobio bilo mu je posebno teško - ko je najbolji igrač kog je trenirao. "Uh, sad si, to ti je dobro pitanje. Teško je", počeo je Pešić svoj odgovor.
Onda je krenuo da nabraja imena igrača. "Jedno vreme sam mislio da je najbolji igrač Detlef Šremf, nemački reprezentativac i jedan od prvih koji je otišao u NBA. Pa sam onda mislio da je to Toni Kukoč, jer volim te univerzalne igrače koji mogu puno stvari da urade, pre svega za tim, to su dva igrača koji su menjali košarku u tom vremenu. Krešimira Ćosića nisam trenirao, igrao sam protiv njega, on ne dolazi u obzir u ovom pitanju."
Nastavio je da priča u istom dahu. "Posle toga sam mislio da je to Bodiroga, zato što je Dejan i u Barseloni i u reprezentaciji bio sa mnom, poznavao sam kompletnu njegovu karijeru, još od kada je otišao kod Boše Tanjevića. Možda je i jedini koga znam u ovoj košarci da je napravio apsolutno najimpresivniju transformaciju od igrača plejmejkera do najboljeg skorera u Evropi, kako god hoćete. Tada sam pomislio da je to i jeste.
Ko je zaista najbolji? Nikola Jokić. "Ali, sada, kako sam ovih nekoliko godina sa Nikolom Jokićem, stvarno mislim da je on trenutno najbolji", kaže Pešić.
Šta povezuje sve generacije?
Uporedio je Pešić i razne generacije koje je trenirao i šta ih povezuje. "Autoritet se gradi znanjem, nema zamene za znanje. Ako nisi siguran u ono što radiš, nemoj da ulaziš u dvoranu. Tamo te čekaju momci koji od tebe očekuju da znanje koje imaš podeliš sa njima i da oni budu bolji. Sa znanjem se niko nije rodio, mora mnogo da se uči, da se istražuje, bio sam trener svuda, trenirao sam i niske, visoke i debele i mršave i one iz Holandije, Argentine i Australije i tako dalje. Svi su različiti, ali svi bi želeli da budu bolji. Trenirao sam tri generacije srpskih ili jugoslovenskih igrača, kako god hoćete."
Upravo je to ono što se nije promenilo do sada. "Od te 1967, 1968. generacije, Divac, Rađa, Kukoč, Koprivica, pa sam onda vodio ljude iz generacije Bodiroge, Stojakovića, Jarić, Drobnjak, da ne zaboravim neke i sada ova treća generacija. Šta se kod tih mladih ljudi nije promenilo? Svi oni žele nekoga na koga mogu da se oslone da ih vodi. Da bi nekoga vodio, moraš da imaš znanje, da ne govorim o radnoj etici", zaključio je Pešić.
BONUS VIDEO:
